Vrhovni sud je ispitao uslove za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pri čemu je cenio i činjenicu da je pobijanom presudom prvostepena presuda u stvari potvrđena za iznos od 432.431,00 dinara, dok je u preostalom delu preinačena i tužbeni zahtev odbijen do iznosa od 721.069,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Zbog toga Vrhovni sud smatra da, imajući u vidu vrednost spora pobijanog dela presude nema uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao redovnoj, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranje pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno za novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu štete koju je pretrpela na svom poljoprivrednom gazdinstvu zbog nevremena praćenog gradom, pri čemu nije ispaljena nijedna protivgradna raketa, jer lansirna stanica koja je bila nadležna za teritoriju sela Cekavice nije bila u funkciji usled nedostatka strelaca. Imajući u vidu sadržinu pravne zaštite, odluka o osnovanosti i visini tužbenog zahteva i primeni materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, a drugostepeni sud je, prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovano na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Bitna povreda odredaba parničnog postupka ne predstavljaj razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 432.641,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.

Tužena nije uspela u revizijskom postupku, zbog čega nema pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu člana 153. i člana 154. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke, na osnovu člana 165. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković