.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4169/2022
19.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca Privredno društvo „Neimar put“ d.o.o. iz Selakovca, Opština Malo Crniće, čiji je punomoćnik Nikola Aranut advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate neosnovano stečenog, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6133/20 od 03.06.2021. godine, na sednici održanoj 19.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6133/20 od 03.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6133/20 od 03.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23457/18 od 24.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za obavezivanje tužene na isplatu tužiocu 2.286.085,00 dinara na ime sticanja bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka od 116.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6133/20 od 03.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom jeste isplata vrednosti radova na saobraćajnici na potezu kružnog toka - rundele „Beli bagrem“ kod hotela na Srebrnom jezeru, a koje je tužilac dodatno izveo po usmenom sporazumu sa tadašnjim predsednikom Opštine Veliko Gradište, nakon što je rekonstruisao put (javno dobro) preko tri parcele uknjižene kao javna svojina navedene opštine kao podizvođač preduzeća - poslenika koje je bilo u ugovornom odnosu sa naručiocem radova - javnim preduzećem te opštine. U drugom parničnom postupku u kome je tužilac tužio navedeno opštinsko javno preduzeće zbog sticanja bez osnova u visini vrednosti izvedenih radova van pomenutog ugovora, tužiočev zahtev je odbijen pravnosnažnom presudom zbog nedostatka pasivne legitimacije, sa obrazloženjem da su radovi izvedeni na javnom putu u svojini Republike Srbije. Pobijanom presudom je odbijen tužbeni zahtev protiv tužene zato što tužilac i tužena Republika Srbija nisu bili u ugovornom odnosu povodom izgradnje navedenog puta koji je izgradio tužilac, a Uredbom o kategorizaciji državnih puteva („Službeni glasnik RS“, br. 105/13, 119/13 i 93/15) izgrađena saobraćajnica nije kategorisana kao državni put.
Revizija se formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, ali je suštinski zasnovana na osporavanju činjeničnog zaključka. Uz reviziju nisu dostavljeni odgovarajući dokazi o drugačijem tumačenju i primeni prava u istovrsnim činjenično-pravnim situacijama. Bez uticaja je pozivanje na prvostepenu odluku u pomenutoj parnici tužioca protiv opštinskog javnog preduzeća - naručioca radova, jer ona počiva na činjenicama utvrđenim na osnovu dokaza predloženih u tom postupku i pravilima o teretu dokazivanja i pritom nema dokaza da je pravnosnažna. Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovoj parnici podneta je 27.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela iznosi 2.286.085,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena, te je odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
