Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3045/24 od 31.10.2024. godine, u sednici održanoj 13.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3045/24 od 31.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3045/24 od 31.10.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3416/22 od 28.03.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog odmora u toku rada za period od 17.11.2019. godine do 30.09.2022. godine isplati pojedinačne opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 148.474,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev za kamatu od dana presuđenja do dana izvršnosti presude, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacioni sud u Beogradu Gž1 3045/24 od 31.10.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, usvajajućem delu stava drugog i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP, a radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova sudske takse.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocu naknade na ime neiskorišćenog odmora u toku rada u smenama u trajanju od po 12 sati na poslovima obezbeđenja lica lišenih slobode u Službi za obezbeđenje u Okružnom zatvoru u ... koji ne dozvoljavaju prekid rada bez odgovarajuće zamene koju tužena nije obezbedila. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 17.11.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 203.142,09 dinara, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Na osnovu odredbe iz člana 165. stav 1. ZPP, stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković