Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca Fonda za razvoj Republike Srbije, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Bogdanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2189/23 od 16.04.2024. godine, u sednici održanoj 07.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2189/23 od 16.04.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2189/23 od 16.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2189/23 od 16.04.2024. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 160/22 od 21.04.2023. godine, u delu stava drugog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu po osnovu ugovora o investicionom kreditu broj .. od 26.05.2017. godine, na ime glavnog duga isplati 1.004.545,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2019. godine do isplate i na, ime zakonske zatezne kamate obračunate na iznos glavnog duga do sačinjavanja IOS obrasca od 26.02.2017. godine, iznos od 12.638,13 dinara. Prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava drugog izreke, koji se odnosi na iznos od 432.000,00 dinara po osnovu ugovora o dodeli bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja i razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju broj .. od 26.05.2017. godine i u stavu trećem izreke, koji se odnosi na troškove postupku i u ukinutom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv presude donete u drugom stepenu, pravnosnažnog dela, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnim delom presude odlučeno je zahtevu koji se odnosi na isplatu duga po osnovu ugovora o investicionom kreditu, primenom člana 414, 997, 1002. i 1004. Zakona o obligacionim odnosima i člana 46, 52. stav 1 i člana 46. Zakona o menici. Naime, tužilac je sa Privrednim društvom „Zorimaks“ doo zaključio ugovor o investicionim kreditu, pa kako privredno društvo nije izvršavalo svoje obaveze, tužilac je aktivirao menicu sa dugom od 1.004.545,17 dinara sa pripadajućom kamatom od 12.638,55 dinara. Kako je kao sredstvo plaćanja aktivirana menica u kojoj je kao jemac platac bio označen tuženi, to je tužilac postupio u skladu sa odredbama Zakona o menici, pa je u tom delu tužbeni zahtev usvojen.

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Obrazloženje pobijane presude u skladu je sa postojećom sudskom praksom i pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba – predlog za izvršenje podneta je 04.03.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.004.545,17 dinara, što na dan podnošenja predloga za izvršenje iznosi 8.508,52 evra (1 evro=118,0634 dinara). 

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija  tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković