.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 938/2024
30.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Opšta bolnice Sremska Mitrovica iz Sremske Mitrovice, čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3033/23 od 24.01.2024. godine, u sednici održanoj 30.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3033/23 od 24.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3033/23 od 24.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 125/22 od 12.10.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati 28.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.02.2022. godine do isplate i naknadi troškove parničnog postupka od 42.040,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3033/23 od 24.01.2024. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete tužilji zbog nepravilnog rada obračunske službe tužene, a nižestepenim odlukama odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer su odluke nižestepenih sudova u skladu su sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, dok je sporno pravno pitanje - pitanje pasivne legitimacije tužene, razrešeno nižestepenim presudama, vezano za utvrđene okolnosti konkretnog slučaja pa ne predstavlja pitanje od opšteg interesa. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 16.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 28.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je reč o imovinskopravni sporu, u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to primenom člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
