U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana S. Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Radmila Tomić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB, čiji je punomoćnik u revizijskom postupku Danka Segedinski, advokat iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3460/23 od 14.03.2024. godine, u sednici održanoj 17.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3460/23 od 14.03.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10083/2022 od 15.09.2023. godine, usvojen je primarni tužbeni zahtev tužlje, stavom prvim izreke, pa je, stavom drugim izreke, utvrđeno da je tužilja kao pravni sledbenik sada pok. GG bivšeg iz ..., opština ..., suvlasnica u 1/2 idealnog dela na nekretnini porodičnoj stambenoj zgradi upisanoj kao zgrada 1, spratnosti prizemlje u ulici ... u Sremskim Karlovcima, izgrađena na kp br. .., gradsko građevinsko zemljište, u katastru nekpokretnosti upisano kao zemljište pod zgradom-objektom, broj zgrade 1, u ulici ... broj .., površine 01 ar 16 m2 i zemljište uz zgradu-objekat u ulici ... površine 03 a i 68 m2, ukupne površine parcele 04 a 84 m2, koja parcela je upisana kao zemljište u državnoj svojini sa pravom korišćenja, koje sada pripada tuženom BB od oca DD iz ..., kao testamentalnom nasledniku sada pok. DD od oca ĐĐ, biv. iz ... u 1/1 dela, sve upisano u ln br. .. KO Sremski Karlovci, koji suvlasnički udeo u prirodi predstavlja poseban stan koji obuhvata celo prizemlje označene porodične stambene zgrade broj 1 u gabaritu katastarske gabaritne površine 116 m2 i sastoji se od ulaznog hodnika, dve sobe, dnevne sobe sa trpezarijom i kuhinjom, ostave i kupatila, u koji deo zgrade se ulazi na poseban ulaz u prizemlju nezavisno od ulaza na sprat, a ispred stana je terasa i ulaz u podrum i to po pravnom osnovu ulaganja ličnih sredstava, rada i građenja, svog pravnog prethodnika sada pok. GG bivšeg iz ..., opština ..., što su tuženi BB i tužena VV kao testamentalni naslednici sada pok. DD dužni priznati i trpeti da se tužilja u katastarskim javnim knjigama upiše kao suvlasnica , odnosno sudržalac napred opisnih nepokretnosti u 1/2 idealna suvlasnička odnosno sudržavinska dela na svoje ime i u svoju korist po osnovu ove presude; da se obavežu tuženi da tužilji daju saglasnost za ulazak u njene nepokretnosti opisane u prethodnom stavu u dispozitivu ove presude na način i u delu kako je u stavu prvom opisano, jer će u suprotnom predmetnu saglasnost zameniti ova pravnosnažna presuda, odnosno da se tuženi obavežu da trpe da tužilja ozakoni svoju 1/2 napred opisanog suvlasničkog dela predmetnih nepokretnosti na svoje ime i u svoju korist, te da se obavežu tuženi da tužilji solidrano naknade troškove vođenja ovog spora sa zakonskom zateznom kamatom na iste, počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužilje u delu primarnog tužbenog zahteva u kome je tražila da se naloži RGZ SKN Sremski Karlovci da po pravnosnažnosti ove presude istu sprovede kroz katastarske javne knjige tako što će, nakon sprovođenja ostavinskog rešenja opisanog u prethodnom stavu dispozitiva ove presude izvršiti upis prava svojine, državine na 1/2 predmetnih nepokretnosti na ime i u korist tužilje. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove postupka u iznosu od 953.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iste počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3460/23 od 14.03.2024. godine, žalba tuženih je odbijena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 10083/22 od 15.09.2023. godine u delu u kome je usvojen primarni tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima postupka potvrđena i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, DD pravni prethodnik tuženih, se 1964. godine sa svojom porodicom, suprugom VV prvotuženom i troje dece, sinovima BB, EE i ćerkom ŽŽ doselio u ..., gde su živeli kao podstanari do 1970. godine. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti Ov 4905/70 od 30.07.1970. godine pravni prethodnik tuženih je od ZZ kupio 6/9 delova nepokretnosti koja je upisana u ZKUL br. .. KO Sremski Karlovci, kp br. .. njiva ukupne površine 39 ari i 07 m2. Od 1970. godine u zajedničkom domaćinstvu sa pok. DD i VV živeo je i VV brat GG. GG i pravni prethodnik tuženih su kupili još 4 ara od napred navedene kp .. u nameri da zidaju kuću. Oktobra meseca 1970. godine kp .. KO Sremski Karlovci je isparcelisana na novoformirane kp br. .., .., .. .. i .. . Opštinski sud u Novom Sadu je dana 28.04.1971. godine doneo rešenje Dn 1713/71 kojim je na osnovu ugovora o kupoprodaji od 07.09.1970. godine i izjave od 12.04.1971. godine dozvoljena uknjižba prava vlasništva na 6/39 dela zemljišta ZZ iz ... upisanog u ZKUL .. KO Sremski Karlovci u korist DD. Gradnja predmetne kuće započeta je 1971. godine, a završena 1978. godine. Predmetna kuća izgrađena je zajedničkim finansijskim sredstvima i radom pok. DD i GG. U izgradnji kuće davanjem pozajmice pomagala je i JJ, sestra tužene VV i sestra od strica, od koje su pozajmili novac za građevinsku dozvolu i plac od 2.500.000,00, pa su i pok. GG i DD svojim ličnim radom na kući vraćali dug za pozajmljeni novac za izgradnju sporne nekretnine. Dogovor je bio da će na spratu živeti pravni prethodnik tuženih i njegova porodica, a u prizemlju GG i njegova supruga KK. GG je kao šesti član porodičnog domaćinstva živeo zajedno sa pok. DD i prvotuženom VV do 1978. – 1979. godine. U tom periodu učestvovao je u izgradnji kuće i finansijski i svojim radom. Njegova supruga KK slala je zarađeni novac za izgradnju kuće i poljoprivredne proizvode sa sela, kako je to detaljno utvrđeno i opisano u nižestepenim presudama. Sporna stambena kuća sastoji se od dve odvojene etaže i dvorišta. U kući postoji poseban ulaz za prizemlje gde je stanovao GG, a u delu na spratu stanovao je pravni prethodnik tuženih pok. DD sa svojom porodicom. Svaki deo kuće ima poseban ulaz, svaki stan posebnu terasu, poseban podrum i struja je odvojena za te dve etaže. Postoji posebno brojilo za donji i gornji sprat, kao i merenje vode. Stan u prizemlju i stan na spratu imaju istovetnu bruto površinu od po 116 m2. Niko od članova porodice DD nikada nije koristio stan u prizemlju predmetne nepokretnosti koji su najpre koristili GG i KK, a nakon njih tužilja sa porodicom. DD nikada nije podnosio tužbu radi iseljenja GG i KK, niti je to činio protiv tužilje. U ln br. .. KO Sremski Karlovci je kp .. upisana kao zemljište u državnoj svojini sa pravom korišćenja. U B listu upisan je DD kao vlasnik na porodičnoj stambenoj zgradi u 1/1 dela. DD pravni prethodnik tuženih preminuo je ...2003. godine, nakon čega je sproveden ostavinski postupak, pa je rešenjem O 5172/17 od 28.02.2018. godine nepokretnost upisanu u ln br. .. KO Sremski Karlovci, sagrađenu na kp .. u ulici ... broj .. nasledio sin prvotuženi BB u celosti po osnovu zaveštajnog nasleđivanja po zaveštanju od 01.02.2003. godine zavedenog pod Pi 144/08, a na istoj nepokretnosti je konstituisano pravo doživotnog plodouživanja u korist drugotužene VV, supruge pok. DD. Dana 01.10.2009. godine GG je pred Opštinskim sudom u Lebanu pod Ov 2775/09 overio izjavu u kojoj je naveo da je sa svojom sestrom VV i zetom DD iz ... učestvovao u izgradnji predmetne nekretnine kupovinom placa i građevinskog materijala, te da je u izgradnji iste učestvovao i svojim ličnim radom, ravnopravno sa njima, a u nekim slučajevima i sa puno većim ličnim udelom u kupovini građe za krov, crepa, elektromaterijala i drugo. Iako je ravnopravno učestvovao u izgradnji kuće sa pok. DD, kuća je upisana na DD jer je prvi deo placa bio upisan na njega, a GG je imao i poverenje u DD obzirom da je on bio suprug njegove rođene sestre i da su u tom periodu živeli složno i skladno, te nije imao razloga da misli drugačije. GG se 1988. godine odselio iz prizemnog dela kuće u selu ... gde su živele njegova supruga i majka i gde je imao imanje. U periodu od 1988. godine do 2000. godine u prizemnom delu kuće nije niko živeo, a od 2000. godine u toj kući živi tužilja koja je ćerka sada pokojnog EE, koji je sin DD i VV, a GG je bio ujak njenom ocu. Dana 02.08.2011. godine GG je kao primalac izdržavanja sa tužiljom AA kao davaocem izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je GG raspolagao u korist AA i sa delom kuće u prizemlju u ... koja je u državini primaoca izdržavanja, koja je detaljno opisana u istom. Ugovor je overen kod Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Lebanu dana 02.08.2011. godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da se tužilja u ovoj parnici aktivno legitimisala po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključila sa GG, koji za predmet ima ovde spornu nepokretnost u udelu od 1/2; da su GG i DD po zajedničkom usmenom dogovoru kupili još 4 ara placa na kome su za dve porodice zajedničkim radom i zajedničkim sredstvima sagradili predmetni stambeni objekat, da je odmah još prilikom gradnje izvršena podela objekta na stambene celine, pa je GG pripao stan u prizemlju, a DD stan na spratu, stanovi su iste površine po 116 m2, da je svako od njih plaćao zasebno svoje račune, te da je u mirnoj, savesnoj, neprekidnoj i nesavesnoj državini stana u prizemlju bio GG sa suprugom KK, a onda od 2000. godine u mirnoj, neprekidnoj, nesmetanoj i savesnoj državini istog je tužilja, pa je po osnovu gradnje GG bio vanknjižni vlasnik stana u prizemlju i mogao je istim raspolagati ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim sa tužiljom, po kom osnovu je njen tužbeni zahtev usvojen kao osnovan.

Takav zaključak i pravni stav nižestepenih sudova prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da kada se dva lica smatraju pretpostavljenim vlasnicima iste stvari, jači pravni osnov ima lice koje stvar stekao teretno u odnosu na lice koje je stvar steklo besteretno. Ako su pravni osnovi ovih lica iste jačine, prvenstvo ima lice kod koga se stvar nalazi.

Iz spisa predmeta proizilazi da je GG 29.06.2011. godine podneo tužbu u ovoj parnici tražeći da sud utvrdi da je po osnovu ličnih ulaganja i gradnje suvlasnik na 1/2 predmetne nepokretnosti. Kada je GG preminuo (a nije imao svoje dece) na njegovo mesto stupila je tužilja kao singularni sukcesor po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju R3 1738/2011 od 02.08.2011. godine. Taj ugovor nije raskinut, nije utvrđena njegova ništavost, pa isti proizvodi pravno dejstvo, zbog čega su neosnovani revizijski navodi da GG nije mogao tim ugovorom da raspolaže sa ovde spornom nepokretnošću. Naime, u postupku je utvrđeno da su pok. DD i GG kupili zajedno 4 ara placa (ovde spornu kp GG) na kome su po osnovu usmeno zaključenog ugovora porodičnu stambenu zgradu zajednički izgradili, pa je nastalo pravno priznato suvlasništvo GG u srazmeri usmenog sporazuma i uloženih sredstava po osnovu gradnje, dakle na 1/2 porodične stambene zgrade i to na stanu u prizemlju sve po dogovoru i izvršenoj faktičkoj deobi sa DD. U savesnoj, mirnom, nesmetanoj, neprekidnoj državini tog stana bili su GG i njegova supruga KK od završetka gradnje 1978. do 1988. godine u periodu od 1988. do 2000. godine u istom niko nije boravio, a od 2000. godine u savesnoj, mirnoj, neprekidnoj, nesmetanoj državini je tužilja. Ni DD ni bilo ko od njegovih članova porodičnog domaćinstva nikada nije koristio sporni stan u prizemlju. Kako je DD u katastru nepokretnosti u ln .. KO Sremski Karlovci upisan kao vlasnik na predmetnoj porodičnoj stmabenoj zgradi u udelu 1/1, on je zaveštanjem Pi 144/08 od 01.02.2003. godine za jedinog zaveštajnog naslednika imenovao sina BB, ovde prvotuženog, a pravo doživotnog plodouživanja ostavio je supruzi VV drugotuženoj, na osnovu kog je doneto rešenje O 5172/17 od 28.02.2018. godine.

Iz navedenog proizilazi da se i tužilja i tuženi BB smatraju pretpostavljenim vlasnicima, tužilja po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, a tuženi BB po osnovu zaveštanja – ostavinskog rešenja, pa u takvoj pravnoj situaciji shodno članu 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jači pravni osnov ima tužilja, jer je spornu nepokretnost stekla teretnim pravnim poslom u odnosu na tuženog koji je istu stekao besteretno. Osim navedenog tužilja je u posedu spornog stana od 2000. godine neprekidno, a pre nje u posedu istog bili su GG i njegova supruga KK.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom člana 153, 154. i 165. ZPP.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja ni pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni sud je reviziju tuženog BB odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Tužilji nisu priznati ni dosuđeni traženi troškovi odgovora na reviziju, jer isti nisu bili nužni u ovom revizijskom postupku, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković