Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Bjeletić, advokat iz ..., protiv tužene „Elektrodistribucija Srbije“ d.o.o. Beograd, ogranak „Elektrodistribucija“ Smederevo, čiji je punomoćnik Ivana Maraš Caran, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 2040/23 od 09.07.2024. godine, u sednici održanoj 11.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 2040/23 od 09.07.2024. godine.

         O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P 1547/22 od 18.05.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 12.04.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime sticanja bez osnova isplati za period od 10.12.2014. godine zaključno sa 10.03.2021. godine pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je to bliže navedeno u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 31.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Smederevu Gž 2040/23 od 09.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu P 1547/22 od 18.05.2023. godine u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u skladu sa članovima 403-420 Zakona o parničnom postupku, međutim iz navoda revizije proizilazi da nije izjavljena u smislu odredbe člana 404. ZPP jer se ne poziva na pogrešnu primenu materijalnog prava gde je potrebno da se razmotri pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumačenje prava, u smislu odredbe člana primenom člana 404. stav 1. ZPP, ne pozivajući se ni da pobijana presuda odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, niti dostavlja drugačije sudske odluke koje bi ukazivale na različitu sudsku praksu.  

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija nije osnovana.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se u sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u iznosu od 338.595,01 dinar (2.889 evra), koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe koja je podneta dana 22.07.2022. godine, sledi da protiv odluke drugostepenog suda u ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

                                                                                    Branka Dražić,s.r.

 

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković