Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 101/2024
03.07.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Matković Stefanović, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca PD „Energorama“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Milan Lukić, advokat u ..., protiv tuženog JP za gazdovanje šumama „Srbijašume“, Beograd, Novi Beograd, čiji je punomoćnik Đuro Živković, advokat u ..., radi sticanja bez osnova i duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5780/22 od 11.10.2023. godine, u sednici održanoj dana 03.07.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5780/22 od 11.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5780/22 od 11.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Kraljevu P 82/2022 od 20.04.2022. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 786.068,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose glavnog duga kao u izreci i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 140.642,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5780/22 od 11.10.2023. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Kraljevu. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je vraćanje nezakonito naplaćene naknade, koju je tuženi naplaćivao od tužioca protivno Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, u iznosu većem od zakonom predviđenog. Odluka kojom je tuženi obavezan da tužiocu vrati razliku između naplaćene naknade i naknade koju je po zakonu trebalo da naplati od tužioca doneta je na osnovu utvrđene činjenice da tužilac koristi šumsko zemljište u nešumske namene, da se naknada za korišćenje šumskog zemljišta u nešumske namene naplaćuje u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, u iznosu od 18,00 dinara po m2, te da naknadu utvrđuje rešenjem korisnik šume i šumskog zemljišta, što je u konkretnom slučaju tuženi.

Odluka drugostepenog suda u skladu je sa odlukama revizijskog suda u kojima je odlučeno o posmatranom pravnom pitanju. Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji se primenjuje od 01.01.2019. godine, predvideo je u članu 63. stav 3. da se obvezniku naknade za korišćenje šumskog zemljišta u državnoj svojini u nešumske namene ne može naplaćivati zakupnina za to šumsko zemljište već se naplaćuje naknada za korišćenje šumskog zemljišta u državnoj svojini u nešumske namene, koju u skladu sa odredbom člana 66. istog zakona utvrđuje korisnik šuma i šumskog zemljišta. Postojanje ugovora o zakupu ne isključuje primenu zakonskih odredbi. Odredbe propisa kojima se, delimično ili u celini određuje sadržina ugovora, sastavni su delovi tih ugovora, u skladu sa odredbom člana 27. ZOO, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima. Sledi da ne postoji pravna praznina, niti nejasnoća u pogledu primene navedenih imperativnih zakonskih odredbi.

Stoga po nalaženju Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem navedenog pravnog pitanja od opšteg interesa, niti za novim tumačenjem prava, dok na neujednačenost sudske prakse tuženi paušalno ukazuje, ne pozivajući se na konkretne sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena u skladu sa odredbom člana 479. stav 6. ZPP.

Sporovi male vrednosti su oni sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnšenja tužbe, kako to predviđa odredba člana 468. stav 1. ZPP.

Vrednost predmeta konkretnog spora iznosi 786.068,56 dinara. Kako je u pitanju odluka drugostepenog suda doneta u sporu male vrednosti revizija protiv te odluke nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.