Protiv ovakve presude drugostepenog suda tuženi „BB“ ... je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Revizijom se pobija drugostepena odluka zbog bitne povrede učinjene pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je u odgovoru na reviziju osporio sve revizijske navode tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. ZPP i ustanovio da je revizija tuženog osnovana.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na čije postojanje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitnom povredom na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac „AA“ ... tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd i tuženi „BB“ ... su zaključili ugovor o cesiji dana 19.01.2009. godine. Tim ugovorom je potraživanje tužioca „AA“ prema tuženom JP „Putevi Srbije“ u iznosu od 46.063.154,60 dinara ustupljeno tuženom „BB“ iz ... . Presudom Privrednog suda u Beogradu P 16202/10 od 22.09.2001. godine utvrđeno je da taj ugovor nema pravno dejstvo prema stečajnoj masi tužioca „AA“ u stečaju i obavezan „BB“ da u stečajnu masu uplati iznos od 20.000.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Ova presuda je postala pravnosnažna i izvršna 04.03.2012. godine. Pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 12036/10 od 14.09.2010. godine obavezano je JP „Putevi Srbije“ da tužiocu „BB“ isplati iznos od 26.063.154,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2009. godine. Postupajući po toj presudi JP „Putevi Srbije“ je 18.11.2010. godine isplatilo ovde tuženom „BB“ ukupan dug u iznosu od 32.630.187,30 dinara.

Saglasno tako utvrđenom činjeničnom stanju, a na temelju odredbe člana 108. stav 1. Zakona o stečajnom postupku, nižestepeni sudovi su obavezali „BB“ ... da u stečajnu masu „AA“ uplati iznos od 32.630.187,30 dinara, koji je isti stekao od JP „Putevi Srbije“ po presudi P 12036/10 od 14.09.2010. godine po osnovu ugovora o cesiji za koji je presudom istog suda P 16202710 od 22.09.2011. godine utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo prema stečajnoj masi tužioca. U prilog takve odluke se ističe da je pravno dejstvo presude P 16202/10 od 22.09.2011. godine nastalo nakon donošenja presude P 12036/10 od 14.09.2010. godine, zbog čega se u konkretnom slučaju i konstituiše obaveza „BB“ ... da na temelju odredbe člana 108. Zakona o stečajnom postupku vrati u stečajnu masu tužioca naplaćeni iznos po presudi P 12036/10 od 14.09.2010. godine.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata ovakvo stanovište nižestepenih sudova, jer nalazi da je isto zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nije sporno da saglasno odredbi člana 108. Zakona o stečajnom postupku pravna dejstva pobijanja vode konstituisanju obaveze vraćanja u stečajnu masu stečenog po osnovu pobijanog pravnog posla. Nesporno je i da je presudom Privrednog suda u Beogradu P 16202/10 od 22.09.2011. godine pravnosnažno utvrđeno da ugovor o cesiji zaključen između tužioca „AA“ , JP „Putevi Srbije“ i tuženog „BB“ ne proizvodi pravna dejstva prema stečajnoj masi tužioca kao stečajnog dužnika. Sporno je da li se pozivanjem na pravna dejstva te presude može neposredno primeniti odredba člana 108. Zakona o stečajnom postupku i tako anulirati pravno dejstvo prethodno donete i izvršene pravnosnažne presude Privrednog suda u Beogradu P 12036/10 od 14.09.2010. godine. S tim u vezi, sporno je i da li se po tom osnovu može obavezati tuženi „BB“ da naplaćeni dug po presudi Privrednog suda u Beogradu P 12036/10 od 14.09.2010. godine od JP „Putevi Srbije“ vrati u stečajnu masu tužioca. Određujući se o tim spornim pitanjima nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da je takav zahtev tužioca osnovan.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izneto stanovište nižestepenih sudova nema pravno utemeljenje. Ovo i iz tog razloga što se pravna dejstva pravnosnažne presude mogu izmeniti samo novom sudskom odlukom donetom u postupku po zakonom propisanim pravnim lekovima. U konkretnom slučaju presuda Privrednog suda u Beogradu P 12036/10 od 14.09.2010. godine nije izmenjena ni po jednom zakonom propisanom pravnom leku. Naprotiv, to je pravnosnažna i izvršna presuda po kojoj je „BB“ ... naplatila dosuđena potraživanja od JP „Putevi Srbije“ daleko pre donošenja presude istog suda P 16202/10 od 22.09.2011. godine. Pri tome, pravno je irelevantno šta je bio pravni osnov obavezivanja JP „Putevi Srbije“ da dosuđeni iznos po presudi P 12036/10 od 14.09.2010. godine plati „BB“ . Ovo iz tog razloga što je namirenje „BB“ realizovano po osnovu izvršnog naslova, koji predstavlja upravo presuda P 12036/10 od 14.09.2010. godine. Tako izvršeno namirenje „BB“ je pravno dopušteno i ono se ne može osporiti sve dok u pravnom poretku postoji pravnosnažna presuda po kome je isto realizovano. Iz tog razloga se ni proizvedena pravna dejstva po toj presudi ne mogu anulirati docnije donetom presudom Privrednog suda u Beogradu P 16202/10 od 22.09.2011. godine, bez obzira što je tom presudom pravnosnažno utvrđeno da ugovor o cesiji po kome je i presudom P 12036/10 od 14.09.2010. godine bila konstituisana obaveza JP „Putevi Srbije“ da „BB“ plati iznos koji je predmet ovog spora ne proizvodi pravna dejstva prema stečajnom dužniku. Iz tog razloga su nižestepeni sudovi pogrešno odlučili kada su bez prethodne izmene pravnosnažne presude P 12036/10 od 22.09.2011. godine obavezali tuženog „BB“ da primljeni iznos po tom osnovu vrati u stečajnu masu tužioca u skladu sa odredbom člana 108. stav 1. Zakona o stečajnom postupku. Ovo i iz tog razloga što pravna dejstva propisana odredbom člana 108. stav 1. Zakona o stečajnom postupku nastaju samo kada je u zakonom sprovedenom postupku pravnosnažno utvrđeno da je pobijana pravna radnja stečajnog dužnika direktno dovela do presuđenja i donošenja sudske odluke kojom je odlučeno da pravo ne postoji, iako postoji. Primera radi to bi bio slučaj uspešnog pobijanja pravne radnje stečajnog dužnika učinjene propuštanjem zbog nedostavljanja dokaza ili nepredujmljivanja troškova veštačenja, kada je upravo zbog izostanka tih dokaza presudom utvrđeno da utuženo pravo ne postoji. U svakom slučaju, i tako učinjene radnje propuštanja od strane stečajnog dužnika mogu se pobijati samo kada su u direktnoj vezi sa donetom presudom kao posledicom izostanka odgovarajuće procesne odbrane stečajnog dužnika. U konkretnom slučaju nije izvršeno pobijanje bilo koje pravne radnje tužioca kao stečajnog dužnika preduzete u vezi sa donošenjem presude Privrednog suda u Beogradu P 12036/10 od 14.09.2010. godine. Stoga se izvršeno namirenje tuženog „BB“ po osnovu te presude ne može osporiti pozivom na pravne posledice docnije donete presude Privrednog suda u Beogradu P 16202/10 od 22.09.2011. godine.

To su razlozi zbog kojih je na temelju odredbe člana 416. stav 1. ZPP revizija tuženog „BB“ usvojena i odlučeno kao u stavu dva izreke.

Odluka o troškovima parničnog postupka je doneta na temelju odredbe člana 165. stav 2. u vezi člana 154. i 163. st. 1, 2, 3. i 4. ZPP. Tuženom su dosuđeni troškovi odgovora na tužbu u iznosu od 45.000,00 dinara, sastava žalbe i revizije u iznosu od po 90.000,00 dinara, a sve u skladu sa važećom Advokatskom tarifom. Osim toga, tuženom su priznati i troškovi sudske takse na žalbu i drugostepenu odluku od po 390.000,00 dinara, kao i takse na reviziju od 780.000,00 dinara i revizijsku odluku u iznosu od 1.170.000,00 dinara. Dosuđena naknada po osnovu priznatih sudskih taksi tuženom je odmerena u visini propisanoj važećom Tarifom o sudskim taksama.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić