Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1518/23 od 18.01.2024. godine, u stavu I izreke, odbijena je žalba prvotuženog i trećetuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Nišu P 263/2022 od 30.08.2022. godine u stavovima II, III, IV i VIII izreke presude. Stavom II izreke usvojena je žalba trećetuženog i ukinuto rešenje Privrednog suda u Nišu P 263/2022 od 28.11.2022. godine.

Prvotuženi je lično, s obzirom da je advokat po zanimanju, izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju sa dopunama zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23), Vrhovni sud je odlučio da revizija prvotuženog nije osnovana.

Predmet tužbenog zahteva tužioca su zahtevi za utvrđenje ništavosti Ugovora o zameni ispunjenja OPU: 1975-2020 od 20.07.2020. godine, Ugovor o poklonu OPU: 2003-2020 od 21.07.2020. godine i Odluke BB o povećanju osnovnog kapitala Mega Napred d.o.o. Beograd od 11.06.2021. godine.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu od uticaja revizijski navodi kojim se ukazuje na bitne povrede odredaba postupka učinjene pred prvostepenim sudom koje u smislu člana 407. stav 1. ZPP ne mogu biti revizijski razlog. Isto tako, bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. i 12. Zakona o parničnom postupku, u smislu člana 407. stav 1. ZPP ne mogu biti revizijski razlog. Nisu osnovani revizijski navodi da je pobijana odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u delu kojim se ukazuje na selektivnu ocenu žalbenih navoda. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude dao ocenu žalbenih navoda koji su od značaja za odluku o zahtevima stavljenim u postupku i odlučio u potpunosti pravilnom primenom odredaba materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nenovčano potraživanje tužioca prema četvrtotuženom koje čini predaja 2000 tona valjane žice, utvrđeno presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 3863/04 od 16.03.2006. godine, ustupljeno je prvotuženom AA iz ... i Kapital extra d.o.o Niš - u stečaju, Ugovorom o prenosu i prelazu potraživanja Ov. br. 962/10 od 06.05.2010. godine. Prijemnici potraživanja su zatim pokrenuli izvršni postupak pred Privrednim sudom u Beogradu I-2508/10 protiv četvrtotuženog, izvršnog dužnika, koje nije sprovedeno jer predmet izvršenja nije nađen kod izvršnog dužnika, pa je rešenjem I 2508/10 od 25.12.2010. godine obavezan izvršni dužnik da izvršnim poveriocima isplati iznos potreban za nabavku zamenjivih stvari od 125.316.000,00 dinara, čime su prijemnici stekli novčano potraživanje od izvršnog dužnika, četvrtotuženog. Ovako utvrđeno novčano potraživanje prijemnika obuhvaćeno je kasnijim Unapred pripremljenim planom reorganizacije četvrtotuženog od 18.05.2018. godine, potvrđenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo – 43/17 od 18.09.2018. godine, u iznosu od po 59.138.250,57 dinara na ime glavnice i po 51.804.378,04 dinara na ime kamate, što ukupno daje potraživanje od po 110.942.628,61 dinara. Odredbom člana 3.3.3. UPPR-a od 18.05.2018. godine bila je predviđena mogućnost namirenja potraživanja poverilaca sticanjem prava svojine nad određenom površinom prostora srazmerno iznosu duga podeljenim sa procenjenom vrednosti prostora, koju odluku o promeni načina namirenja donosi Odbor poverilaca uz saglasnost poverioca.

Prvotuženi je sa četvrtotuženim zaključio Ugovor o zameni ispunjenja OPU: 1975/20 dana 20.07.2020. godine, kojim se namiruje njegovo novčano potraživanje sticanjem prava susvojine 7376/763683 idelnih delova zgrade poslovnih usluga „Progres Palata 4” u Beogradu, ul. ..., broj dela parcele 1, na katastarskoj parceli .. KO Stari Grad. Prvotuženi je narednog dana 21.07.2020. godine sa drugotuženim zaključio Ugovor o poklonu OPU: 2003-2020, kojim ugovorom je istom poklonio napred navedeni suvlasnički udeo. Drugotuženi, kao jedini član skupštine društva, dana 11.06.2021. godine, doneo je Odluku o povećanju osnovnog kapitala trećetuženog, kojim povećava svoj osnovni kapital u društvu unošenjem nenovčanog uloga u vidu prava susvojine 7376/763683 idealnih delova zgrade poslovnih usluga „Progres Palata 4” u Beogradu, ul. ... .

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 3250/20 od 17.05.2021. godine utvrđeno je da je Ugovor o prenosu i prelazu potraživanja Ov 962/10 od 06.05.2010. godine, bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tužioca i zabranjeno je tuženima, preduzimanje svih pravnih radnji u cilju ispunjenja potraživanja prenetih predmetnim ugovorom.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su stanovišta da su u vreme zaključenja predmetnog Ugovora o prenosu i prelazu potraživanja Ov 962/10 od 06.05.2010. godine, računi tužioca bili u neprekidnoj blokadi, pa je tužiocu bilo zabranjeno izmirivanje obaveza ustupanjem potraživanja, shodno odredbi člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu(„Sl. list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS“, br. 43/2004, 62/2006 i 111/2009-dr. zakon), što predmetni ugovor čini ništavim u smislu odredbe člana 103. ZOO, koja okolnost je bila poznata i saugovaračima tužioca. Ništavost predmetnog Ugovora, povlači sa sobom ništavost i svih kasnije zaključenih Ugovora, odnosno i Ugovora o zameni ispunjenja, Ugovora o poklonu, kao i Odluke o povećanju osnovnog kapitala trećetuženog, shodno članovima 103. Zakona o obligacionim odnosima i 565. stav 1. Srpskog građanskog zakonika.

Prvo po navodima revidenta pogrešno je primenjeno materijalno pravo kod ocene aktivne legitimacije tužioca od strane nižestepenih sudova. Polazeći od odredaba člana 148 Zakona o stečaju i rešenja Privrednog suda u Nišu St. 941/2010 od 12.12.2016. godine (na koje se tužilac poziva), revizijski sud nalazi da ovi navodi nisu osnovani.

Prema članu članu 148.stav 1. Zakona o stečaju ako je unovčena sva imovina stečajnog dužnika, a postoje parnice koje su u toku, stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika može doneti rešenje o zaključenju stečajnog postupka, ali ne pre donošenja rešenja o glavnoj deobi. U slučaju iz stava 2. ovog člana stečajni upravnik se imenuje za zastupnika stečajne mase stečajnog dužnika koju čine sredstva izdvojena po osnovu osporenih potraživanja i sredstva koja se ostvare okončanjem parnica u korist stečajnog dužnika. Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa i zastupa je stečajni upravnik (stav 3.). Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku Republike Srbije", a po pravnosnažnosti se dostavlja registru privrednih subjekata ili drugom odgovarajućem registru radi brisanja stečajnog dužnika iz tog registra.

Obrazlažući neosnovanost istaknutog prigovora nedostatka aktivne legitimacije, tužilac je ukazao na stav V izreke gore navedenog rešenja o zaključenju stečaja nad „ YUGEN-TTT“ AD u stečaju iz Prištine od 12.12.2016. godine, u kome je navedeno da se formira Stečajna masa „YUGEN-TTT AD iz Prištine koju će činiti sredstva za koja se očekuje da budu ostvarena kao rezultat parnice P 828/2016 Privrednog suda u Nišu, odnosno parnice ili drugog postupka koji eventualno proistekne iz te parnice. U predmetu P 828/2016, postupak je pokrenut tužbom ovde tužioca dana 31.10.2016. godine protiv Kapital extra d.o.o Niš i ovde prvotuženog i četvrtotuženog radi pobijanja pravnih radnji, da Ugovor o prenosu i prelazu potraživanja Ov. br. 962/10 od 06.05.2010. godine ne proizvodi dejstvo prema stečajnoj masi tužioca i zabrane tuženim preduzimanje svih pravnih radnji u cilju ispunjenja potraživanja prenetih predmetnim ugovorom. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, ali je predmetna presuda ukinuta od strane drugosteoenog suda i predmet vraćen na ponovno suđenje, pri čemu je u ponovnom postupku dobio novi broj P 237/2019 (2016). Parnica je okončana pravnosnažnom presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 3250/20 od 17.05.2021. godine kojom je utvrđeno da je pravna radnja prenosa potraživanja izvršena Ugovorom o prenosu i prelazu potraživanja Ov 962/10 od 06.05.2010. godine zaključenim između tužioca, kao ustupioca i tuženih, AA i Kompanije „Progres“ AD Beograd kao prijemnika potraživanja, bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tužioca i zabranjeno je tuženima preduzimanje svih pravnih radnji u cilju ispunjenja potraživanja prenetih predmetnim ugovorom. Sledi da je tužba koja ima za predmet da se utvrdi da su ništavi, ugovor o zameni ispunjenja zaključen između prvotuženog AA i četvrtotuženog Kompanije „Progres“ AD Beograd od 20.07.2020. godine i ugovor o poklonu zaključen između prvotuženog i drugotuženog, njegovog sina BB od 21.07.2020. godine, kao i da je ništava Odluka o povećanju osnovnog kapitala Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge „Mega napred“ DOO Beograd, od 11.06.2021. godine koju je doneo BB, posledica prethodno vođene parnice za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika. Na osnovu pravnosnažnog rešenja o zaključenju stečaja, stečajni dužnik se briše iz registra privrednih subjekata, pa je formirana Stečajna masa AD „YUGEN-TTT“AD Priština - u stečaju u skladu sa zakonom, nesumljivo aktivno legitimisana za vođenje ove parnice.

Dalje ceneći revizijske navode, Vrhovni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi odlučili da je ništav ugovor o zameni ispunjenja zaključen između prvotuženog i četvrtotuženog od 20.07.2020. godine.

Potraživanje prvotuženog kao poverioca, koje mu je preneto, obuhvaćeno je usvojenim Unapred pripremljenim planom reorganizacije od 18.05.2018. godine. Odredbom člana 3.3.3. UPPR-a četvrtotuženog, bila je predviđena mogućnost namirenja potraživanja poverilaca sticanjem prava svojine nad određenom površinom prostora srazmerno iznosu duga podeljenim sa procenjenom vrednosti prostora, koju odluku o promeni načina namirenja donosi Odbor poverilaca uz saglasnost poverioca. Tužilac, kako je gore navedeno, podneo je tužbu za pobijanje pravnih radnji, da ugovor o prenosu potraživanja ne proizvodi dejstvo prema stečajnoj masi, dana 31.10.2016. godine pri čemu je tužbeni zahtev i usvojen presudom Privrednog apalacionog suda Pž br. 3250/20 od 17. 05.2021. godine, pa sledi da je predmetno potraživanje obuhvaćeno planom reorganizacije i zaključen je Ugovor o zameni ispunjenja OPU: 1975/20 dana 20.07.2020. godine, kojim se namiruje novčano potraživanje prvotuženog prema stečajnom dužniku- četvrtotuženom sticanjem prava susvojine 7376/763683 idelnih delova zgrade, iako su prvotuženi i četvrtotuženi, znali da se vodi parnica zbog pobijanja dužnikovih pravnih radnji.

Prema članu 130. Zakona o stečaju, ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnažno usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema stečajnoj masi, a protivnik pobijanja je dužan da u stečajnu masu vrati svu imovinsku korist stečenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji (član 10.); u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanja prava i obaveza iz tih odnosa, strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja (član 12.); zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (član 13.).

Sledi da su na ovaj način prvotuženi i četvrtotuženi prekršili osnovna načela obligacionog prava iz člana 12. i 13. Zakona o obligacionim odnosima, što ima za posledicu ništavost predmetnog ugovora primenom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. S druge strane, pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca da ugovor o prenosu potraživanja zaključen između tužioca i prvotuženog nema pravno dejstvo prema stečajnoj masi i zabranjeno je tuženim preduzimanje svih pravnih radnji u cilju ispunjenja potraživanja prenetih predmetnim ugovorom. Navedena zabrana proizvodi pravno dejstvo i u odnosu na usvojeni plan reorganizacije jer se isti smatra i novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

Već narednog dana 21.07.2020. godine, prvotuženi je sa drugotuženim, koji je povezano lice sa njim zaključio Ugovor o poklonu OPU: 2003-2020, kojim raspolaže napred navedenim suvlasničkim udelom, pa imajući u vidu i gore navedeno, sledi da i navedeni ugovor ne može da proizvodi pravno dejstvo, pa su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili da je ništav.

Ceneće navode revidenta kojima ukazuje i na nezakonitost nižestepenih presuda u delu u kome je utvrđena ništavost Odluke o povećanju osnovnog kapitala trećetuženog donete od strane drugotuženog, revizijski sud napominje da je jedan od načina povećanja osnovnog kapitala novim ulozima postojećih članova društva. Shodnom primenom odredaba Zakonom o privrednim društvimo koje regulišu povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva predviđeno je da se odluka o povećanjanju osnovnog kapitala registruje u roku od šest meseci od dana donošenja, u protivnom odluka je ništava. Činjenica da se ne radi o razlogu za ništavost odluke o povećanju osnovnog kapitala propisanom navedenim zakonom, ne isključuje mogućnost da se zahteva utvrđivanje ništavosti odluke iz razloga kao u konkretnom slučaju. Drugotuženi je kao povezano lice sa prvotuženim (pretpostavlja se da je znao i da je mogao znati) uneo kao ulog u osnovni kapital suvlasnički udeo koji je bio predmet ništavog ugovora o poklonu, jer je protivnicima pobijanja zabranjeno preduzimanje svake pravne radnje u cilju ispunjenja potraživanja prenetih ugovorom o prenosu potraživanja koji je bio predmet pobijanja, što ima za posledicu i ništavost odluke o povećanju osnovnog kapitala. S druge strane reviziju u ovom delu ne ulažu drugotuženi i trećetuženi koji snose posledice navedene odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković