U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Maričić, advokat u ..., protiv tuženog Stečajna masa „Ćalić & sin“ DOO Inđija u stečaju, čiji je punomoćnik Radomir Vujičić, advokat u ..., odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 7789/22 od 25.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 09.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 7789/22 od 25.01.2023. godine u delu kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 272/2019 od 04.04.2022. godine u usvajajućem delu za tužbene zahteve tužilaca kao naslednika pokojnog GG, u drugom stavu izreke, kao neosnovana.

USVAJA SE revizija, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 12Pž 7789/22 od 25.01.2023. godine u I stavu izreke u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u četvrtom i šestom stavu izreke, i u stavu II izreke, i presuda Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 272/2019 od 04.04.2022. godine u četvrtom i šestom stavu izreke, u usvajajućem delu za tužbene zahteve tužilaca BB i VV kao naslednika pokojne DD za utvrđenje potraživanja u iznosu od 4.750.067,48 dinara i u delu odluke o troškovima postupka i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici doneo je presudu P 272/2019 dana 04.04.2022. godine, kojom je u prvom stavu izreke odbacio tužbu tužilaca, kao naslednika pokojnog GG, sa tužbenim zahtevom da se utvrdi da je osnovano njihovo potraživanje prema tuženom u iznosu od 2.918.661,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.20122. godine do isplate; u drugom stavu izreke utvrdio da je osnovano potraživanje tužilaca, kao naslednika pokojnog GG, prema tuženom u iznosu od 9.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.04.2022. godine do isplate i u iznosu od 642.904,94 dinara; u trećem stavu izreke odbio kao neosnovan deo zahteva tužilaca, kao naslednika pokojnog GG, prema tuženom, kojim su tražili da se utvrdi da je osnovano njihovo potraživanje za iznos od 439.495,06 dinara; u četvrtom stavu izreke utvrdio da je osnovano potraživanje tužilaca BB i VV, kao naslednika pokojne DD prema tuženom u iznosu od 4.750.067,48 dinara; u petom stavu izreke odbio kao neosnovan deo zahteva tužilaca BB i VV, kao naslednika pokojne DD, prema tuženom kojim su tražili da se utvrdi da je osnovano njihovo potraživanje za iznos od 21.041.222,903 dinara, i u šestom stavu izreke rešio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Privredni apelacioni sud je presudom 12Pž 7789/22 od 25.01.2023. godine, u I stavu izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 272/19 od 04.04.2022. godine u drugom, četvrtom i šestom stavu izreke i u II stavu izreke odbio kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom pobija presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobiijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija delimično osnovana.

Pobijana presuda je u delu kojim je utvrđeno da je osnovano potraživanje tužilaca kao naslednika pokojnog GG prema tuženom u iznosu od 9.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.04.2022. godine pa do isplate i u iznosu od 642.904,94 dinara, doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji, tuženi ističe kao bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, da je prijava potraživanja u stečajnom postupku nad tuženim neuredna i nepotpuna i da je tužba neuredna i neblagovremena. Ističe da su tužioci i u stečajnom postupku sve pojedinačne radnje preduzeli u suprotnosti sa načelima Zakona o parničnom postupku i Zakona o stečaju. Vrhovni sud ocenjuje da navodima revizije tuženi nije ukazao na takve povrede odredaba parničnog postupka koje bi bile od značaja za pravilnost odluke o tužbenom zahtevu, u smislu odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već se navodi tiču stečajnog postupka, koje povrede odredaba postupka se ne mogu sa uspehom isticati u parničnom postupku u kome je doneta pobijana presuda.

Što se tiče blagovremenosti tužbe, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužba koju su podneli prvobitni tužioci GG i DD 14.02.2012. godine blagovremena, pravilno primenjujući odredbe Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br 104/2009 i 99/2011 – dr zakon). Prema odredbi člana 113. stav 5. tog zakona, po kome se vodio stečajni postupak nad tuženim, stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena, i dužan je da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i posle toga odluči konačno da li će priznati ili osporiti potraživanje. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je punomoćnik tužilaca zaključak o osporenim potraživanjima primio 13.01.2012. godine. Zahtev za ponovno pregledanje prijave potraživanja sa stečajnim upravnikom tužioci su podneli 16.01.2012. godine, a zatim i zahtev za rešavanje o osporenim potraživanjima putem medijacije 17.01.2012. godine. Stečajni upravnik je na taj zahtev odgovorio dopisom od 03.02.2012. godine, tako da je zahtev neosnovan, jer je mogao da bude razmatran samo do zaključenja ispitnog ročišta 10.01.2012. godine. Odredbom člana 115. navedenog Zakona o stečaju propisano je da poverilac osporenog potraživanja može predložiti rešavanje spornog odnosa putem medijacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje medijacija, te da će ukoliko do zaključenja ispitnog ročišta postoji saglasnost stečajnog upravnika o rešenju spornog potraživanja putem medijacije, stečajni sudija sporne prijave izdvojiti iz liste potraživanja; da postupak medijacije može trajati najduže 30 dana, izuzetno 60 dana od dana zaključenja ispitnog ročišta i da će poverilac osporenog potraživanja koje nije utvrđeno u sprovedenom postupku medijacije u predviđenom roku, steći status poverioca osporenog potraživanja. Prema takvoj sadržini relevantnog prava, proizilazi zaključak da su tužioci po obaveštenju da stečajni upravnik ne prihvata zahtev za rešavanje o ospornim potraživanjima medijacijom, 06.02.2012. godine, u roku od osam dana podneli tužbu radi utvrđenja osporenog potraživanja. Pravilno drugostepeni sud zaključuje da tužioci nisu bili u mogućnosti da blagovremeno podnesu predlog za medijaciju jer su obaveštenje o osporenim potraživanjima dobili dan pre održavanja ispitnog ročišta – 09.01.2012. godine, čime su suštinski onemogućeni za blagovremen predlog za medijaciju u smislu citirane odredbe Zakona o stečaju. Sa druge strane, stečajni upravnik se izjasnio o podnetom zahtevu, pa je pravilno priznati tužiocima pravo da podnesu tužbu u roku od kada su to izjašnjenje stečajnog upravnika primili. Zaključak je da tužba tužilaca nije neblagovremena.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, na osnovu koga je doneta pobijana presuda, u toku prvostepenog postupka otvoren je stečajni postupak nad tuženim 18.04.2011. godine. Tadašnji tužioci, GG i DD podneli su zahteve za izlučenje u idealnim delovima određenih parcela sa stambenim objektom i pored toga i prijave potraživanja, GG za 14.160.000,00 dinara i DD za 43.480.000,00 dinara. Odbijeni su zahtevi za izlučenje odlukama stečajnog upravnika na koje su GG i DD prigovorili, a zatim su podneli uređene prijave potraživanja GG za 25.879.345,30 dinara i DD za 46.487.377,23 dinara, na ime glavnog duga i obračunatih kamata. Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja od 10.01.2012. godine utvrđeno je potraživanje GG i DD u ukupnom iznosu od 13.844.128,27 dinara, a osporeno im je potraživanje u ukupnom iznosu od 58.592.593,73 dinara. Upućeni su da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka pokrenu parnični postupak radi utvrđivanja osporenog potraživanja. Zaključak o osporenim potraživanjima primili su 13.01.2012. godine, tužbu su podneli 14.02.2012. godine, u napred obrazloženim okolnostima. Tužilac GG je preminuo, a njegovi zakonski naslednici su supruga AA, ćerka BB i sin VV. Preminula je i tužilja DD, a njeni zakonski naslednici su unuci VV i BB. Konačno opredeljenim tužbenim zahtevom tužioci AA, BB i VV tražili su da se utvrdi prema stečajnom dužniku da imaju pravo na isplatu iznosa od ukupno 11.918.661,115 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime stečenog bez osnova rušenjem objekta i za pripadajuće zemljište, i iznos od 1.082.400,00 dinara na ime zakupa stana za period od 18.08.2007. godine do 18.04.2011. godine. Tužioci BB i VV kao naslednici pokojne DD su tražili da se utvrdi njihovo potraživanje u iznosu od 25.791.290,383 dinara na ime naknade štete zbog neizvršenja ugovorne obaveze, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od presuđenja do isplate. Ugovorom o zajedničkoj izgradnji od 14.06.2007. godine, zaključenim između DD i Ćalić & sin DOO, ugovoreno je da na mestu postojećih objekata koji su u susvojini DD zajednički grade nove stambeno poslovne zgade, tako što će DD u izgradnju uložiti nepokretnosti i prava, a druga ugovorna strana kao investitor finansijska sredstva za izgradnju novog objekta, te da u novoizgrađenom objektu podele pravo svojine tako što će DD pripasti 150 m2 neto, što predstavlja tri stambene jedinice – stana i tri garažna mesta, dok će suinvestitoru, Ćalić & sin DOO Inđija pripasti pravo svojine na preostalim etažnim delovima. Suinvestitor se obavezao da u periodu od oslobađanja postojećih nepokretnosti do primopredaje novizgrađenih stanova GG plaća naknadu za privremeni smeštaj od 350 evra. Na ime neplaćene zakupnine za period od 18.08.2007. do 18.04.2011. godine GG, preostalo je dugovanje od 642.904,94 dinara na dan otvaranja stečaja. To potraživanje utvrđeno je pobijanom pravnosnažnom presudom, u korist tužilaca AA, BB i VV kao naslednika pokojnog GG. Utvrđena je tržišna vrednost porušenih objekata na dan otvaranja stečaja i vrednost pripadajućeg zemljišta. GG bio je suvlasnik u 1/2 na zgradi broj 1 i zgradi broj 3. Polovina vrednosti tih objekata i zemljišta pripadajućeg za objekte iznosi 14.876.618,00 dinara, a odlučeno je o osnovanosti potraživanja za 9.000.000,00 dinara koliko je prijavljeno u stečajnom postupku nad tuženim, sa pripadajućom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, tako što je u tom delu usvojen tužbeni zahtev AA, BB i VV kao naslednika pokojnog GG. Tužioci su tražili utvrđenje potraživanja na ime naknade štete zbog neizvršenja ugovora u iznosu od 25.791.290,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja. Visina osporenog potraživanja po tom osnovu je 29.873.449,48 dinara, dok je po tom osnovu priznato potraživanje DD u visini od 10.126.550,52 dinara. Utvrđeno je da je neizvršenje ugovora osnov za njegov raskid, pa je primenom odredbe člana 132. Zakona o obligacionim odnosima naslednicima pokojne DD po tom osnovu utvrđeno za osnovano potraživanje od 4.750.067,48 dinara kao razlika do vrednosti polovine nepokretnosti na kojima je DD imala pravo svojine, preko iznosa od 10.126.550,52 dinara, njenog priznatog potraživanja po ovom osnovu. Prema razlozima prvostepene presude, ne postoji mogućnost da se naslednicima sada pokojne DD vrati ono što je ona dala (nepokretnosti su porušene), te postoji obaveza da se naknadi vrednost onog što je dala, kako prvostepeni sud navodi primenom istog obračuna kao i kod naknade za GG, što iznosi 14.876.618,00 dinara, od čega je priznat iznos potraživanja od 10.126.550,52 dinara. Prema razlozima drugostepene presude, tužioci su u svojstvu naslednika pokojne DD tražili utvrđenje osnovanosti potraživanja koja proizlaze iz ugovora o zajedničkoj izgradnji između pokojne DD i pravnog prethodnika tuženog od 14.06.2007. godine, kojim su regulisana i pitanja prava svojine na novonastalom objektu koji je trebalo da se izgradi na porušenim postojećim objektima.

Vrhovni sud ocenjuje da je revizija tuženog delimično osnovana, zbog sledećeg.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Ćalić & sin DOO Inđija bio u ugovornom odnosu kao suinvestitor sa DD, kao investitorom, povodom njenog vlasništva na nepokretnostima, da je predmet ugovora regulisanje imovinsko-pravnih odnosa povodom zajedničke gradnje stambeno-poslovnog objekta na mestu postojećih objekata u susvojini DD. Ćalić & sin DOO Inđija se obavezao da izgradi i preda nepokretnost koja je predmet ugovora, s tim da DD kao investitoru pripadne 150 m2 neto u novoizgrađenom objektu, što predstavlja tri stambene jedinice, tri garažna mesta i deo pomoćne prostorije u površini koja nije opredeljena. Proizilazi iz takvog utvrđenja, i navoda tužbe, da je tuženi u odnosu na pravnog prethodnika tužilaca GG neovlašćeno ušao u posed i bez pravnog osnova srušio njegove nepokretnosti, zgradu broj 1 i broj 3 koje su bile u susvojini GG, te je pravilno utvrđeno potraživanje pravnih sledbenika iza pokojnog GG na ime vrednosti srušenih objekata sa pripadajućim zemljištem. U odnosu na pravne sledbenike, tužioce AA, BB i VV koji su zakonski naslednici pokojnog GG, nije osnovan prigovor revidenta na izostanak aktivne legitimacije samo sa razloga što predmetno potraživanje nije obuhvaćeno kao predmet nasleđivanja. U situaciji kada je pravni prehodnik tužilaca upućen na parnicu radi utvrđenja potraživanja osporenog u stečajnom postupku, zakonski naslednici kao univerzalni sledbenici iza sada pokojnog GG jesu aktivno legitimisani da utvrde osporeno potraživanje. Sa iznetog revizija tuženog je neosnovana u odnosu na usvajajući deo po tužbenom zahtevu tužilaca kao pravnih sledbenika GG, pa je odlučeno u stavu prvom u izreci po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Tužioci koji su pravni sledbenici DD, njeni unuci BB i VV, po pravu predstavljanja iza svoga oca GG, takođe su aktivno legitimisani da utvrde potraživanje koje u stečajnom postupku nad tuženim osporeno DD. Međutim, prema sadržini razloga prvostepene presude, tužbeni zahtev se zasniva na neispunjenju ugovora od strane tuženog koji je zaključio sa DD. Obaveza tuženog bila je na izgradnju stambeno- poslovnog objekta i predaju u svojini DD 150 m2 tog prostora. DD kao poverilac je prijavila dospelo novčano potraživanje na ime naknade štete zbog neisporuke tri stana ukupne površine 153,54 m2, sa tri garažna mesta i delom pomoćne prostorije u površini od 46,46 m2, u novom objektu. DD po tom osnovu, na ime naknade štete zbog neizvršenja ugovorne obaveze za isporuku stanova, garažnog mesta i dela pomoćne prostorije, u stečajnom postupku priznato potraživanje od 10.126.550,52 dinara. Prema sadržini prvostepene presude priznato je potraživanje DD u vrednosti ugovorenih nepokretnosti koje je tuženi preuzeo da izgradi i to za tri stana iznos od 8.482.509,00 dinara, za tri garaže iznos od 1.644.050,52 dinara. Prvobitna tužilja DD je postavila tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neizvršenja ugovora isporukom stanova i garažnih mesta i dela pomoćne prostorije preko iznosa koji je priznat u stečajnom postupku, o čemu su stranke i raspravljale u ovoj parnici. Protivno razlozima revizije tuženog, nije došlo do promene identiteta zahteva u odnosu na prijavu potraživanja, po tužbi pravnih sledbenika iza pokojne DD, o kojoj je odlučeno u ovom postupku. I prijavom potraživanja i tužbom u ovoj parnici prvobitna tužilja, a sada njeni pravni sledbenici, traže naknadu štete zbog neispunjenja ugovorne obaveze na strani tuženog. U prijavi potraživanja, kao i tužbom, opredelili su zahtev prema vrednosti etažnih delova koje je trebalo da steknu ispunjenjem ugovora. Po takvom merilu je delom priznato potraživanje tužilje u stečajnom postupku. O tome nije bilo spora među parničnim strankama.

Međutim, nižestepeni sudovi su raspravljali o pravu tužilaca koji su pravni sledbenici pokojne DD kao da oni zahtevaju naknadu vrednosti prenete suinvestitoru Ćalić & sin DOO Inđija, odnosno vraćanje datog, na osnovu odredbe člana 132. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kada su o zahtevu prvobitne tužilje DD, odnosno njenih pravnih sledbenika, presudili prema vrednosti objekata koje je DD prenela sa pripadajućim zemljištem tuženom, po odbitku onoga što joj je priznato u postupku stečaja. Ova vrednost se ne može prihvatiti za relevantu zato što nije to predmet tužbenog zahteva, već naknada štete zbog neispunjenja ugovora prema vrednosti očekivanih etažnih delova objekta koje je trebalo da steknu ispunjenjem ugovora, u smislu prava po odredbi člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odosima. Stoga je za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu tužilaca, pravnih sledbenika DD izostalo raspravljanje činjenice o vrednosti tih etažnih delova u vreme otvaranja stečajnog postupka, dakle preko mere u kome je to potraživanje priznato u stečajnom postupku. Stoga je u tom delu revizija tuženog osnovana, zbog čega su presude u tom delu ukinute, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, i posledično i odluka o troškovima postupka, po odredbi člana 165. stav 3. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković