Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je dosuđena zatezna kamata, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnog pitanja.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu osiguranja od odgovornosti plati iznos od 2.582.297,34 dinara sa zateznom kamatom. Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilac je u svojstvu vozara prevozio robu koja je krivicom tužioca oštećena tokom prevoza, zbog čega je tužilac, na osnovu pravnosnažne presude Privrednog apelacionog suda Pž 346/23 od 05.04.2023. godine, svom nalogodavcu nadoknadio štetu u iznosu od 2.582.297,34 dinara sa zateznom kamatom počev od 16.12.2017. godine. Kako su tužilac i tuženi bili u ugovornom odnosu po osnovu ugovora o osiguranju od odgovornosti vozara za štete na robi primljenoj na prevoz u međunarodnom transportu, drugostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu isplati sve ono što je tužilac platio oštećenom licu (svom nalogodavcu), računajući i zateznu kamatu na koju je ovde tužilac bio obavezan presudom Privrednog apelacionog suda Pž 346/23 od 05.04.2023. godine.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava (konkretno ukazuje da je trebalo primeniti Konvenciju o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom u odlučivanju o pravu na kamatu), ali pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi, bez ispunjenosti ostalih uslova propisanih odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, nije dovoljan razlog za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe. U reviziji se ne ukazuje koja to pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili od opšteg interesa treba razmotriti. Revident ukazuje na različitu sudsku praksu izraženu u odlukama Privrednog apelacionog suda Pž 5466/2014 od 29.04.2015. godine, Pž 2257/2016 od 23.11.2016. godine i Pž 7336/2015 od 21.07.2015. godine, ali prema oceni Vrhovnog suda, postupanje sudova u tim parnicama ne ukazuje na različitu sudsku praksu zbog koje bi trebalo dozvoliti reviziju u ovom sporu. Ovo iz razloga što se u navedenim predmetima spor vodio ili između naručioca prevoza i prevozioca (Pž 7336/15 i Pž 5466/2014), dok u sporu između naručioca prevoza i osiguravača (Pž 2257/2016) nije iskazana drugačija primena materijalnog prava o spornom pravnom pitanju o visini zatezne kamate na potraživanje iz konkretnog ugovora o osiguranju, te ne može ukazivati na različitu sudsku praksu.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 07.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 2.582.297,34 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena, pored toga što se revizijom pobija odluka o zateznoj kamati, što je sporedno traženje i ne uzima se u obzir za pravo na izjavljivanje revizije, po odredbi člana 28. Zakna o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković