Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 691/24 od 08.02.2024. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda u stavu II, III, IV, V i VI izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je predugovor o kupoprodaji broj 926 zaključen dana 11.12.2020. godine tuženih ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, kao i zahtev da se naloži tuženima da predaju tužilji kao vlasniku stan oslobođen od svih lica i stvari, a odbijen je i predlog za određivanje privremene mere. Prema razlozima nižestepenih odluka, utvrđeno je da je otac tužilje VV zaključio sa GIP Hidrotenika – Beogradnja AD Beograd, sada u stečaju, ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji broj 1840 od 07.08.2007. godine čiji je predmet bila kupoprodaja stana koji je predmet tužbenog zahteva, nakon čega je VV kao poklonodavac zaključio sa tužiljom kao poklonoprimcem ugovor o poklonu istog stana dana 18.10.2010. godine. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 48107/20 od 23.12.2020 godine sa dopunskom presudom od 05.02.2021. godine donetom u postupku po tužbi ovde tužilje protiv VV, utvrđeno je da ugovor o poklonu nepokretnosti od 18.10.2010. godine proizvodi pravno dejstvo, i utvrđeno pravo svojine tužilje na navedenom stanu. Ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji broj 1840 od 07.08.2007. godine raskinut je pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 1320/19 od 07.05.2019. godine. Nakon toga su tuženi zaključili pobijani predugovor o kupoprodaji stana dana 11.12.2020. godine. Presudom Privrednog suda u Beogradu P 1039/20 od 16.11.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev VV protiv tuženog GIP Hidrotenika – Beogradnja AD Beograd za utvrđenje vanknjižnog prava svojine na predmetnom stanu, koja odluka je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1272/22 od 26.04.2023. godine. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi zaključuju da nije osnovan tužbeni zahtev tužilje, jer njen pravni prethodnik nije stekao svojinu na stanu, jer je raskinut ugovor na osnovu kog je trebalo da je stekne stoga nije mogao pokloniti stan ovde tužilji. Nije osnovan ni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predugovora o kupoprodaji, s obzirom da je zaključen nakon raskida ugovora o kuporpordaji između prodavca i pravnog prethodnika tuženog, pre zaključenja predugovora i s obzirom na pravna dejstva predugovora. Sudovi su stava da se na osnovu presude na osnovu priznanja ne može osnovano zahtevati ništavost predugovora o kupoprodaji, niti se može tražiti predaja predmetnog stana, s obzirom da se predmetnom odlukom ne raspravlja o suštini materijalno pravnog odnosa između parničnih stranaka.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije potkrepljeno dodatnim uslovom za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a koji se tiču neujednačene sudske prakse u istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji, potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje primenjenih materijalnopravnih odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o obligacionim odnosima.

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Eventualna pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Revident ukazuje na povrede odredbe člana 374. stav 1 Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 7 i 8. ZPP-a, na prekoračenje tužbenog zahteva, kao i povrede člana 36. stav 1, člana 32 i člana 58. Ustava, a koji navodi nisu relevantan osnov za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2 istog zakona propisano je ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

U konkretnom slučaju radi ocene ispunjenosti revizijskog cenzusa primenjuje se citirana zakonska odredba iz člana 403. stav 3. ZPP-a, iz razloga što je u konkretnom slučaju nadležnost privrednog suda uspostavljena zbog atrakcije nadležnosti budući da se nad tuženim GIP Hidrotehnika-Beogradnja AD u stečaju, vodi stečajni postupak, a sam predmet spora spada u nadležnost suda opšte nadležnost, zbog čega se ne primenjuje odredba člana 485. ZPP-a.

Imajući u vidu da označena vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara na dan podnošenja tužbe 19.03.2022. godine, zaključuje se da revizija očigledno nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković