Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Pravnosnažnom presudom u ovoj parnici odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 30 dana od dana usvajanja godišnjeg izveštaja po odlukama o isplati dividende (04.06.2015. godine za dobit iz 2014. godine, 24.05.2016. godine za dobit iz 2015. godine, 27.04.2017. godine za dobit iz 2016. godine, 26.04.2018. godine za dobit iz 2017. godine i 24.04.2019. godine za dobit iz 2018. godine i 28.04.2020. godine za dobit iz 2019. godine), pa do dana isplate 21.09.2020. godine, u ukupnom iznosu od 7.649.070,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.01.2022. godine, kao dana utuženja do konačne isplate. Sudovi su utvrdili da je tužena u periodu od 10.06.2014. godine do 01.07.2020. godine bila pod korektivnim merama i izrečenim nalozima Narodne banke Srbije zbog kojih u označenom periodu nije mogla vršiti raspodelu dobiti isplatom dividendi svojim akcionarima i isplatom učešća u dobiti i članovima organima upravljanja i zaposlenima u banci, a sve po odredbi člana 25. stav 1. tačka 5. Zakona o bankama.

Posebna revizija služi kao izuzetno vanredno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije dovoljno da bi se o reviziji odlučivala kao o posebnoj. Revident ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka po pitanju posledica po prava poverilaca u situaciji kada je isplata potraživanja pravno onemogućena tokom trajanja određene mere, koje odluke bi ukazivale na postojanje različite sudske prakse u vezi sa primenom odredbe člana 25. stav 1. tačka 5. Zakona o bankama. U konkretnom predmetu nema pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja koje bi trebalo razmotriti u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava koje je primenjeno u donošenju pobijane odluke.

Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate zakonske zatezne kamate podneta je dana 14.01.2022. godine, a vrednost pobijanog dela je 7.649.070,72 dinara odnosno u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe iznosi 65.052,19 evra, pa revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 485. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Odluku u stavu trećem izreke Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, sa razloga što sastav odgovora na reviziju i sudska taksa na odgovor na reviziju nisu troškovi koji su bili neophodni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković