Tužilac je podneo odgovor na reviziju kojim osporava osnovanost revizijskih razloga i tačnost revizijskih navoda, pa u smislu obrazloženih navoda predlaže da se revizija kao neosnovana odbije.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena apsolutno bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu učinjenu pred drugostepenim sudom, a koja može biti revizijski razlog, paušalno navodeći da presudu pobija iz svih zakonom predviđenih razloga.

Iz činjeničnog stanja utvrđenog pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su nakon sprovedenog postupka javne nabavke, tužilac kao dobavljač i tuženi kao naručilac zaključili okvirni sporazum o kupoprodaji i isporuci prehrambenih proizvoda iz partije broj 3 broj 404-02-0012/2021-04/60 od 26.05.2021. godine sa učesnikom u ponudi SZR „Čeković“ Koštunjići koja se odnosi na nabavku brašna. Dana 29.07.2021. godine, takođe po sprovedenom postupku javne nabavke, zaključili su i okvirni sporazum o kupoprodaji i isporuci prehrambenih proizvoda iz partije 5, šećer i so, broj 404-02-0012/2021-04/94. Predvideli su mogućnost povećanja ugovorene cene za procenat koji prelazi 5 % prema zvanično objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Usled poremećaja na tržištu izazvanih povećanjem cena u energetskoj sferi Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine osnovnih životnih namirnica („Službeni glasnik RS“, br. 114/2021 od 30.11.2021. godine) kojom je, u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu i otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom, ograničila proizvođačke i cene u trgovinama na veliko i malo osnovnih životnih namirnica, tako da ne prelaze nivo cena tih proizvoda na dan 15.11.2021. godine. Takođe je ograničena cena šećera u pakovanju od 1 kg kao i brašna u pakovanju do 5 kg, u trajanju od 60 dana. Zamrzivanje cena je produženo usled daljeg poremećaja na tržištu. Prema opštepoznatim činjenicama, dana 27.02.2022. godine, pokrenuta je specijalna vojna operacija u Ukrajini, što je uticalo na produbljivanje poremećaja na tržištu osnovnih životnih namirnica, kao i u ostalim ekonomskim sverama, zbog čega je navedena uredba, sa docnijim izmenama („Službeni glasnik RS“, br.12/2022, 50/2022 i 61/2022) ostala na snazi, a zatim je doneta i nova Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Službeni glasnik RS“, br. 73/2022). Sa druge strane, po osnovu okvirnih sporazuma stranke su zaključile pojedinačne ugovore o kupoprodaji i isporuci prehrambenih prizvoda iz partije 3 (brašno) dana 26.05.2021. godine, dok su zaključile ugovor o kupoprodaji i isporuci prehrambenih proizvoda iz partije 5 (šećer i so) dana 29.07.2021. godine. Tužilac je uputio zahtev od 20.01.2022. godine za promenu ugovorene cene za brašno, šećer i so sa predlogom novih cena, nakon čega je zaključen aneks 1 ugovora broj 404-02- 00012/2021-04/61 od 28.01.2022. godine koji se odnosi na brašno, kao i aneks ugovora broj 404-02-0012/2021-04-95 od 27.01.2022. godine za proizvode iz partije 5, šećer i so. Kako su cene i dalje rasle tužilac je 18.05.2022. godine uputio novi zahtev za izmenu cena baziran na tržišnim cenama, a ne zvaničnim podacima Zavoda za statistiku obzirom da je Uredba zamrzla cene pa da zvanični podaci nisu prikazali stvarni rast cena. Tuženi je ovaj zahtev odbio.

Prvostepeni sud je utvrdio da je u posmatranom periodu faktički došlo do udvostručavanja cena, odnosno povećanja cene brašna za 94 % a 98 % šećera iz čega sledi da zvanični podaci Zavoda za statistiku nisu odgovarali promenama nastalim na domaćem tržištu. Zaključuje da je navedeno dovelo do otežanog ispunjenja obaveze na strani tužioca, te da su se stekli uslovi za raskid zbog promenjenih okolnosti u odnosu na ugovor od 29.07.2021. godine, koji se odnosi na proizvode iz partije 5. Sa druge strane u odnosu na drugi ugovor nalazi da nema potpune aktivne legitimacije, budući da je ugovorna strana i SZR „Čeković“ Koštunjići AA PR kao jedan od ponuđača iz zajedničke ponude. Obrazlaže da, saglasno odredbi člana 130. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, članovi grupe privrednih subjekata u grupi solidarno su odgovorni za izvršenje obaveza, da su okvirni sporazum potpisali svi članovi grupe, što znači da nijedan ne zaključuje ugovor samostalno, u svoje ime, te da je stoga i to lice nužni suparničar u smislu odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku. Kako nije obuhvaćen tužbom, to primenom citirane odredbe u odnosu na navedeni ugovor, odnosno okvirni sporazum od 26.05.2021. godine, tužbeni zahtev odbija.

Drugostepeni sud ne prihvata navedeni zaključak. Obrazlaže da je tačno da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da ponudu, kao zajedničku, može da podnese grupa ponuđača te da su oni solidarno odgovorni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci sve u smislu odredbe člana 130. i 135. stav 4. navedenog propisa. Međutim, iz sporazuma koji su SZR „Čeković“ AA PR i tužilac zaključili proizilazi da je tužilac nosilac posla i da je na osnovu istog bio ovlašćen da u svoje ime a za njegov račun potpiše okvirni sporazum i ugovor, pa činjenica da je okvirni sporazum parafiran od SZR „Čeković“, kao učesnika, a u kome su kao ugovorne strane naznačeni samo tužilac i tuženi, ne čini nepotpunom aktivnu legitimaciju tužioca.

Odluka je pravilna.

Pravni položaj tužioca u predmetnom ugovornom odnosu mora se ceniti ne samo s osloncem na okvirni sporazum, već i sporazum o zajedničkom izvršenju javne nabavke koji je zaključen između tužioca i SZR „Čeković“ Koštunići. Istim je predviđeno da će tužilac biti ''nosilac posla'', da on podnosi ponudu i zastupa grupu ponuđača, da on daje zahtevana sredstva obezbeđenja i potpisuje okvirni sporazum. Iz sadržine okvirnog sporazuma proizilazi da su strane u okvirnom sporazuma tuženi kao ''naručilac'' i tužilac kao ''dobavljač'', dok je SZR „Čeković“ označen kao ''učesnik u zajedničkoj ponudi'', ali ne i kao dobavljač. Konstatovano je, okvirnim sporazumom, da je dobavljač dostavio ponudu (koja nije priložena u spis), da dobavljač ima pravo na povećanje ugovorne cene, odnosno razliku u ceni (član 5.), da se dobavljač obavezuje da fakturiše naručiocu isporučenu robu (član 6.), da je naručilac u obavezi da isporučenu robu isplati po fakturama koje ispostavlja dobavljač (član 7.), da je dobavljač u obavezi da dostavi sredstva obezbeđenja (član 8.), te da je dobabljač u obavezi da se u roku od 3 dana odazove pozivu za zaključenje pojedinačnog ugovor (član 22.). Otuda je pravilan zaključak drugostepenog suda da je druga ugovorna strana bio tužilac, a činjenica da deo obaveze preuzete okvirnim sporazumom treba da izvrši uz učešće SZR „Čeković“ Koštunići ne znači da je to treće lice ugovorna strana, već je očigledno da, u konkretnom slučaju, tužilac za deo ugovorene obaveze koristi kapacitete drugog subjekta, što Zakon o javnim nabavkama po kom je nabavka sprovedena („Službeni glasnik RS“, br. 91/19) dopušta.

Bez uticaja je navod da je ugovor inače prestao da važi protekom roka od tri godine budući da je tužba podneta 25.07.2022. godine, a pre isteka roka iz odredbe člana 133. stav 3 Zakona o obligacionim odnosima, odnosno roka odrđenog za ispunjenje obaveze i da je prvostepena presuda, preinačena pobijanom odlukom, doneta pre istaka tog roka.

Sledom rečenog proizlazi da je odluka pravilna, pa je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković