Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1088/2024
18.12.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca Republika Srbija, Ministarstvo privrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, protiv tuženog Društvo za poljoprivrednu proizvodnju „Skenderovo“ d.o.o. Gornji Tavankut, Subotica, čiji je punomoćnik Đorđe Mrkić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2753/24 od 11.09.2024. godine, u sednici održanoj dana 18.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2753/24 od 11.09.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2753/24 od 11.09.2024. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Subotici P 110/22 od 22.02.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u proizvodnoj 2016/2017 godina isplati dinarsku protivvrednost od 36.533,06 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja sa pripadajućom kamatom od 01.11.2017. godine do isplate, po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 249.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima nižestepenih sudova, tužbeni zahtev nije osnovan iz razloga što je tuženi koristio predmetno poljoprivredno zemljište po zaključenom ugovoru o zakupu sa Srpskom pravoslavnom crkvom koja je u momentu zaključenja ugovora o zakupu bila savesni držalac, budući da joj je poljoprivredno zemljište u državnoj svojini predato na korišćenje od strane Skupštine opštine Subotica, pa nema uslova za primenu člana 219. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka drugostepenog suda, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Suštinski, revident iznosi sopstveno tumačenje primene relevatnih normi, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza na koju revident ukazuje nije razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Članom 413. Zakona o parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu, ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud.

Odredba člana 485. ZPP propisuje da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je tužioca u ovoj pravnoj stvari je podneta 10.10.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 36.533,06 evra.

U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je ispod zakonom propisanog cenzusa za dozvoljenost revizije. Zato izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.