Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije: dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler Popović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca Društvo za trgovinu i usluge „AA” iz ... u stečaju, ulica ... broj ..., koga zastupa Ivan Vukoje, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., ulica ... broj ..., koju u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Vujičić Radmila, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, vrednost predmeta spora 70.000.000,00 dinara,odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 3356/15 od 24.11.2016. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 01.06.2017. godine, sledeće

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž broj 3356/15 od 24.11.2016. godine u delu stava I izreke u kome je usvojen eventualni tužbeni zahtev i u stavu II izreke i predmet se VRAĆA u tom delu drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P broj 8214/14 od 31.03.2015. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav ugovor o zameni ispunjenja overen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu Ov3 br..../... dana 31.12.2013. godine, zaključen između Društva za trgovinu i usluge „AA” iz ... kao pravnog prethodnika tužioca „AA” iz ... u stečaju i tuženog „BB“ iz ..., te da je isti bez pravnog dejstva, što je tuženi dužan priznati i trpeti. Tuženi je obavezan da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 452.400,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž broj 3356/15 od 24.11.2016. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačena presuda Privrednog suda u Beogradu P broj 8214/14 od 31.03.2015. godine u stavu 1. izreke i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o zameni ispunjenja overen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu Ov3 br. .../... dana 31.12.2013. godine, zaključen između Društva za trgovinu i usluge „AA” ..., kao pravnog prethodnika Društva za trgovinu i usluge „AA” ... u stečaju i tuženog „BB“ iz ..., te da je isti bez pravnog dejstva, što je tuženi dužan priznati i trpeti. Zatim je usvojen eventualni tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je bez dejstva prema stečajnoj masi ugovor o zameni ispunjenja overen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu Ov3 br. .../... dana 31.12.2013. godine, zaključen između Društva za trgovinu i usluge „AA” iz ..., kao pravnog prethodnika tužioca Društva za trgovinu i usluge „AA” u stečaju i tuženog „BB“ ... . U stavu 2. izreke, delimično je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu u stavu 2. izreke, a stavom 3, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove žalbenog postupka u iznosu od 9.900,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude.

Protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 3356/15 od 24.11.2016. godine, tuženi preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odgovor na reviziju nije podnet.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su dana 31.12.2013. godine zaključili ugovor o zameni ispunjenja. Ovim ugovorom tužilac se obavezao u svojstvu dužnika da sa tuženim kao poveriocem, izvrši zamenu ispunjenja tako što se umesto ispunjenja dospelih novčanih obaveza tužioca prema tuženom na ime jemstva za obaveze privrednog društva VV iz ... po ugovoru o kratkoročnom kreditu za likvidnost od 18.01.2013. godine, na ime ugovora o solidarnom jemstvu od 25.12.2013. godine kojim je tužilac jemčio za obaveze privrednog društva GG ... po ugovoru o faktoringu od 16.05.2013. godine i aneksa tog ugovora od 25.12.2013. godine, na tuženog prenosi pravo svojine na nepokretnostima upisanim u list nepokretnosti broj ... KO ..., na kat.parceli broj ... i to: zgrada broj ...; broj ...; broj ... i broj ... .

Prvostepeni sud je zaključio da je ugovor o zameni ispunjenja ništav sa pozivom na odredbu člana 103. i 104. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima i člana 46. Zakona o platnom prometu, pa je usvojio primarni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora.

Privredni apelacioni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda da je predmetni ugovor ništav. Pobijanom presudom je preinačio prvostepenu presudu i odbio primarni zahtev tužioca. Drugostepeni sud dalje imajući u vidu da je u parnici istaknut i eventualni tužbeni zahtev da se utvrdi da je ugovor o zameni ispunjenja zaključen između tužioca i tuženog, bez dejstva prema stečajnoj masi tužioca, te imajući u vidu da je nad tužocem otvoren postupak stečaja rešenjem Privrednog suda u Beogradu St broj 80/14 od 04.02.2015. godine, cenio je ispunjenost uslova za pobijanje ove pravne radnje u odnosu na stečajnu masu tužioca. Stoga je primenom odredbi člana 119. i 120. stav 1. Zakona o stečaju usvojen eventualni zahtev i utvrđeno da je bez dejstva prema stečajnoj masi predmetni ugovor o zameni ispunjenja overen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu između tužioca i tuženog dana 31.12.2013. godine. Sud je stanovišta da je tim ugovorom narušeno ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca, zbog čega su ispunjeni uslovi propisani članom 120. stav 2. Zakona o stečaju za pobijanje pravnih poslova i pravnih radnji.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano revident ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe Zakona o stečaju kada je usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca a da, pri tom, nije pravilno utvrđeno činjenično stanje. To sa razloga što tužilac, prema podacima Agencije za privredne registre nije u postupku stečaja već je aktivno privredno društvo. U tom statusu je bio i u vreme donošenja drugostepene odluke. Stoga se ne može govoriti ni o pravnom prethodniku tužioca, niti o postojanju stečajne mase iz koje se namiruju stečajni poverioci. Naime, prema podacima Agencije za privredne registre, postupak stečaja nad tužiocem obustavljen je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St broj 80/2014 od 09.10.2015. godine, obzirom da je predlagač povukao predlog za pokretanje stečajnog postupka. Dakle, tužilac nije bio u postupku stečaja u vreme donošenja drugostepene presude donete 24.11.2016. godine. Kako tužilac nije u stečaju, već je aktivno privredno društvo, drugostepeni sud nije mogao da primenjuje Zakon o stečaju i utvrđuje ispunjenost uslova za pobijanje pravnih radnji propisanih odredbama člana 119. i 120. Zakona o stečaju.

Pored navedenog, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu postupka iz člana 374 stav 1 Zakona o parničnom postupku, jer je povredio načelo dvostepenosti postupka, kada je odlučio o eventualnom tužbenom zahtevu o kome nije odlučio prvostepeni sud. Drugostepeni sud ne može u žalbenom postupku odlučivati o eventualnom zahtevu o kome nije odlučio prvostepeni sud. Zbog učinjene bitne povrede postupka i pogrešene primene materijalnog prava, usled čega nisu raspravljene sve činjenice relevantne za presuđenje koje se odnose na status tužioca i mogućnost pobijanja pravnih radnji i pravnih poslova u stečaju, pobijana presuda se mora ukinuti.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imajući u vidu primedbe koje su iznete u ovom rešenju i procesnu situaciju koja je nastala, doneti novu odluku na zakonu zasnovanu.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud u skladu sa procesnim ovlašćenjima iz člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić