Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1379/2023
30.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Preduzeće za izdavaštvo i trgovinu TIN DRUM MUSIC doo Beograd, čiji su punomoćnici Ognjen M. Kostić i Stevan M. Kostić, advokati iz ..., protiv tuženog Industrija smrznute hrane „Frikom“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Nevena Jeličić, advokat iz ..., radi povrede autorskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1938/21 od 19.01.2023. godine, u sednici održanoj 30.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca, pa se UKIDA presuda Privrednog apelacionog suda Pž br.1938/21 od 19.01.2023. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br.5717/2018 od 16.12.2020. godine, odbijeno je učešće umešača Zadužbine Milana Mladenovića iz Beograda na strani tuženog, usvojeni tužbeni zahtevi tužioca i utvrđeno da je tuženi povredio isključiva autorska i imovinska prava tužioca Preduzeća za izdavaštvo i trgovinu TIN DRUM MUSIC doo Beograd, na autorskom delu „Zemlja“, tako što je isti neovlašćeno izmenio, izbacivši muziku, aranžman i najveći deo teksta i promenivši originalni deo autorskog dela koji glasi: „Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude“, u „Ovo je plato za nas, ovo je plato za sve naše ljude“; zatim neovlašćeno zabeležio i umnožio na svoj reklamni poster te neovlašćeno saopštio javnosti putem reklamnog bilborda kao i neovlašćeno interaktivno učinio dostupnim javnosti na internetu sve u okviru reklamne kampanje svojih proizvoda. Tuženom je zabranjeno svako dalje vršenje povrede prava, pa je obavezan da na ime naknade štete plati tužiocu 241.647,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.10.2018. godine do isplate. Tuženi je obavezan da u dnevnim novinama „Politika“ i „Danas“ koje se distribuiraju na teritoriji Beograda i cele Srbije o svom trošku objavi izreku presude u roku od pet dana od dana pravnosnažnosti presude. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 60.864,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1938/21 od 19.01.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda pa su odbijeni zahtevi tužioca za utvrđenje povrede, za zabranu daljeg vršenja povrede, za naknadu štete, za objavljivanje izreke presude, a tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka i to na ime troškova prvostepenog 61.500,00 dinara, a 32.432,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka.

Blagovremenom revizijom tužilac pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava i predlaže da se revizija usvoji, odbije žalba tuženog i potvrdi prvostepena presuda a tužiocu naknade troškovi postupka.

U odgovoru na reviziju tuženi osporava osnovanost revizijskih razloga, pa predlaže da se revizija odbije. Troškove postupka traži i opredeljuje.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je sa AA, kao nosiocem autorskih prava sada pok. Bojana Pečara na osnovu ostavinskog rešenja od 10.07.2015. godine, zaključio autorski ugovor i njime stekao isključiva imovinska prava na kompozicijama autora pok. Bojana Pečara, čiji je naslednik nosilac autorskog prava. Dana 10.02.2017. godine, tužilac i BB kao autor su zaključili autorski ugovor čiji je predmet isključivo ustupanje imovinskih autorskih prava na kompozicijama autora. Prema izveštaju Organizacije muzičkih autora Srbije SOKOJ muzička kompozicija „Zemlja“ muzičke grupe Ekatarina Velika evidentirana je kao koautorsko delo više lica. Prema prijavi dela delo „Zemlja“ prijavljeno je 02.03.1988. godine. Prijavu su potpisali Pečar Bojan, Mladenović Milan, Stefanović Margita i Todorović Srđan. Kao koautori muzike su označeni Margita Stefanović, Milan Mladenović i Bojan Pečar. Kao koautori teksta su označeni Milan Mladenović i Margita Stefanović. Kao koautori aranžmana označeni su Milan Mladenović, Margita Stefanović, Bojan Pečar i Srđan Todorović. Tuženi je tokom 2018. godine u svojoj reklamnoj kampanji u cilju reklamiranja svog proizvoda (sladoled) na reklamnom panou prikazao deo teksta pesme „Zemlja“ koji mu je poslužio u reklamne svrhe i to u vidu izmenjenog dela tako što je umesto teksta „Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude“, u „Ovo je plato za nas, ovo je plato za sve naše ljude“. Tuženi je na društvenoj mreži Fejsbuk na svom nalogu pod nazivom Frikom objavio fotografiju opisanog reklamnog panoa.

Prvostepeni sud je polazeći od prijave od 02.03.1988. godine i činjenice da su prijavu potpisali svi stvaraoci dela – koautori koji su zajedničkom idejom u oblasti muzike koju su izvodili – rok muzika zajednički stvorili delo pesmu pod nazivom „Zemlja“ tako da su dva autora napisala tekst, tri autora su stvorila muziku a četvoro autora napravio aranžman, zaključio da su zajednički učestvovali svi navedeni autori i da su isti koautori sa različitim ličnim doprinosom ali su u stvaranju dela vođeni istom koncepcijom i zajedničkom idejom što se potkrepljuje i prikazom izdanja gramofonske ploče i audio kasete koju je izdao PGP RTS 1987 godine u okviru albuma „Ljubav“ tako da pre ovog albuma tekst, muzika i aranžman za ovo delo nisu egzistirali odvojeno kao posebna autorska dela. Prema stanovištu prvostepenog suda nepostojanje pisanog ugovora o spajanju dela, predviđenog Zakonom o autorskom i srodnim pravima, važećim u vreme prijave dela, potvrđuje da je u pitanju jedinstveno autorsko delo. To potvrđuje i činjenica da u SOKOJ-u koji je vodio registar pisanih autorskih dela u vreme nastanka dela „Zemlja“, ne postoji registracija dela poezije pod nazivom „Zemlja“ niti postoji prijava instrumentalnog dela bez reči pod nazivom „Zemlja“. S obzirom na to, prvostepeni sud nalazi da je neosnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. Kod nesporne činjenice da je tuženi preradio tekst muzičkog dela „Zemlja“ u svojoj reklamnoj kampanji, usvaja zahtev za utvrđenje povrede, zabranu povrede, objavljivanje presude i naknadu štete.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda i nalazi da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije tužioca. Naime, drugostepeni sud smatra da imajući u vidu da se autorsko delo pesma „Zemlja“ sastoji od različite vrste autorskog stvaralaštva, pre svega muzike i teksta i da isti ne predstavljaju nedeljivu celinu, jer i muzika i tekst mogu egzistirati samostalno i nezavisno jedno od drugog i da pritom autori svakako zadržavaju svoju individualnost ( muzika može biti prezentovana kao instrumental bez teksta, a tekst može predstavljati samostalno delo), zaključuje da se radi o spojenom delu zbog čega tužilac kome su preneta prava od autora muzike i autora aranžmana nema aktivnu legitimaciju za zaštitu dela koje je sastavni deo spojenih delova teksta kojim je izvršena povreda. Iz tih razloga, odbija tužbeni zahtev.

Za sada se ovakvo stanovište drugostepenog suda ne može prihvatiti.

U smislu člana 2. stav 2. tačka 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima, muzičko delo se smatra autorskim delom sa rečima i bez reči. Suštinsko obeležje muzičkih dela je to što se kod njih duhovni sadržaj izražava tonovima. Muzičko delo se smatra autorskim delom bez obzira da li je bez reči ili je sa rečima. To znači da spoj muzičke tvorevine i književne tvorevine jedne pesme toj muzičkoj tvorevini ne oduzima karakter muzičkog dela. Muzičko delo može nastati kao spojeno ali može biti i koautorsko. Spojena su ona koja su nastala u samostalnom stvaralačkom procesu a onda voljom autora spojena u zajedničku celinu. U tom slučaju mogu se i potpuno samostalno iskorišćavati za razliku od koautorskih dela. Međutim, ako je delo nastalo kao koautorsko, zajedničkim radom kompozitora, aranžera i tekstopisca sa voljom da se zajednički iskorišćava onda se radi o koautorskom delu gde svaki od koautora ima pravo na sudsku zaštitu na samo delo. Drugostepeni sud nije, osim prijave izvršene 1988. godine, imao u vidu i potvrdu SOKOJ-a o načinu prijave ovog dela, a to je moralo biti predmet ocene u vezi sa zaključkom da li se radi o koautorskom delu ili o spojenim delima od čega zavisi i aktivna legitimacija tužioca za zaštitu prava utvrđenjem da je povreda izvršena i ostalim zahtevima koji iz toga proizlaze.

Navedene činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava nisu do kraja razjašnjene, pa je na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno kao u izreci ovog rešenja, te će u ponovnom postupku drugostepeni sud postupiti po primedbama iz ovog rešenja i na osnovu toga doneti novu pravilnu odluku o žalbi tuženog.