Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji u skladu sa odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Nižestepeni sudovi su utvrdili da je neistinita i da ne proizvodi pravno dejstvo isprava koja nosi naziv „Odluka privrednog društva „Flux group“ DOO Beograd od 17.12.2008. godine. Navedenom odlukom odobreno je zalaganje objekta u izgradnji, odnosno upis založnog prava – upis vansudske hipoteke u korist tuženog drugog reda – banke, na nepokretnostima založnog dužnika – posebnim delovima objekta u izgradnji. Založna izjava je data radi obezbeđenja potraživanja Čačanske banke nastalih po ugovoru o kreditu – kreditna linija Evropske investicione banke od 17.12.2008. godine, kao i svih eventualnih aneksa. Ova odluka proizvela je pravno dejstvo, obzirom da je došlo do zasnivanja zaloga na nepokretnostima založnog dužnika. Kako je utvrđeno da je potpis tužioca, kao člana društva, na navedenoj Odluci falsifikovan i kako je u postupku pred Privrednim sudom u Kraljevu utvrđeno da je navedena Odluka od 17.12.2018. godine bez pravnog dejstva, odatle proizilazi da je iz istih razloga i predmetna založna izjava koja je data na osnovu navedene odluke bez pravnog dejstva, odnosno da je ista ništava u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni sud nalazi da nema potrebe za novim tumačenjem prava, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja u interesu građana. Revizijski navodi drugotuženog ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već njegovo tumačenje primene relevatnih normi povodom zahteva o kojem je odlučeno. Revident u prilog navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Dostavljeno ukidno rešenje Vrhovnog suda se ne odnosi na sličnu činjenično-pravnu situaciji. U reviziji se ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što prema članu 407. stav 2. ZPP svakako nije dozvoljen revizijski razlog.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog drugog reda nije dozvoljena.

Odredba člana 485. ZPP propisuje da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba tužioca podneta je 17.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora označena je u iznosu od 1.000.000,00 dinara, a što predstavlja dinarsku protivvrednost od 8.493,80 evra na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ispod zakonom propisanog cenzusa za dozvoljenost revizije, izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković