.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 159/2021
30.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca JP GRADSKA STAMBENA AGENCIJA Niš, čiji je punomoćnik Slavoljub Milošević, advokat u ..., protiv tuženih: GRAD NIŠ, koga zastupa Gradski javni pravobranilac, i AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Đorđević, advokat u ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog GRAD NIŠ, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 294/19 od 17.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog GRAD NIŠ, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 294/19 od 17.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 599/2018 od 22.11.2018. godine stavom I izreke, obavezan je tuženi GRAD NIŠ da tužiocu isplati iznos od 7.922.811,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.177.156,29 dinara počev od 17.11.2015. godine do isplate. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi AA iz ... da tužiocu isplati iznos od 7.922.811,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.177.156,29 dinara počev od 17.11.2015. godine do isplate. Stavom III izreke, obavezan je tuženi GRAD NIŠ da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 315.656,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom AA iz ... naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 351.707,00 dinara.
Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž 294/19 od 17.12.2020. godine odbio žalbu tuženog GRAD NIŠ kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu stavu I i III izreke i odbio zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tuženi GRAD NIŠ je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.
Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta dana 17.11.2015. godine. Predmet tužbenog zahteva je potraživanje iznosa od 7.922.811,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.177.156,29 dinara počev od 17.11.2015. godine do isplate. Od toga iznos od 2.177.156,29 dinara predstavlja glavni dug, dok iznos preko navedenog do traženog iznosa od 7.922.811,75 dinara predstavlja obračunatu kamatu počev od 01.03.2001. godine do 14.11.2015. godine. Prema članu 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je vrednost predmeta spora, a kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Prema stavu 2. istog člana kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev. Zatezna kamata je po svojoj prirodi sporedno-akcesorno potraživanje, koja može dobiti karakter samostalnog utuživog glavnog duga tek nakon što se glavnica na koju ista teče u potpunosti izmiri. Sve dok glavnica nije namirena kamata predstavlja samo sporedno potraživanje, pa pravo tužioca da istu umesto u opisnom iznosu traži u matematički obračunatom iznosu, ne menja njenu pravnu prirodu i ne daje joj pravnu prirodu glavnog duga. Iz navedenog sledi da vrednost predmeta spora iznosi 2.177.156,29 dinara, što po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 18.084,11 evra. Kako se radi o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
