Privredni apelacioni sud u Beogradu presudom Pž br.5812/15 od 09.03.2016. godine odbija kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrđuje presudu Privrednog suda u Novom Sadu P br.117/15 od 09.06.2015. godine, koja je ispravljena rešenjem toga suda od 24.07.2015. godine, u stavu I, II, IV, V i VI izreke.

Protiv drugostepene presude, tuženi izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju tuženog, drugotužilac spori revizijske razloge i predlaže da se ista odbije kao neosnovana. Troškove nije opredeljeno tražio.

Revizijski sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

Revizija tuženog nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 1. a u vezi člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud u svojoj odluci cenio žalbene navode koji su relevatni i naveo razloge koji su bitni za odluku o žalbi, prema njegovoj oceni. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tuženog nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između Republike Srbije Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, Grada Novog Sada – JP „Poslovni prostor“ kao investitora i ovde tuženog kao suinvestitora dana 25.05.2012. godine zaključen je ugovor o zajedničkoj izgradnji koji je overen istog dana pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod Ov I .../.... Članom 1. ugovora stranke su konstatovale da je Vlada Republike Srbije donela zaključak 17.03.2011. godine kojim je u tački 1. odlučila da se u svojinu RS a za potrebe Grada Novog Sada pribavi nepokretnost putem izgradnje poslovno-stambenog objekta ukupne površine 6.532,84m2, na kp.br.... KO ..., površine 13a 52m2, upisanoj u LN br.... KO ... , kao javna svojina Grada Novog Sada u skladu sa planom detaljne regulacije bloka pravosudnih organa u Novom Sadu. Istim zaključkom Vlada je odlučila da se pravo izvođenja radova iz tačke 1. ustupi trećem licu kao suinvestitoru pod uslovom da u ime i za račun Republike Srbije, za potrebe Grada Novog Sada sopstvenim sredstvima obezbedi izdavanje urbanističke, planske i projektne dokumentacije, pribavi lokacijsku i građevinsku dozvolu za izgradnju objekta na predmetnoj lokaciji i izvede radove na izgradnji predmetnog poslovnog stambenog objekta, te pribavi odobrenje za upotrebu. Uslov je da najmanje 25% neto površine poslovno stambenog objekta u okviru navedene zgrade pripadne u svojinu RS, a preostali deo prostora izvođaču radova odnosno suinvestitoru izgradnje koji suvlasnički delovi će se bliže opredeliti ugovorom. Članom 1. ugovora je konstatovano da je direktor JP „Poslovni prostor“ doneo odluku o izboru najpovoljnije ponude kojom se ovde tuženi određuje kao suinvestitor za zajedničko ulaganje, rušenje starih objekata i projektovanje i izgradnju novog stambenog-poslovnog objekta u ulici ... broj ... površine 1.728,34m2 novoizgrađenog prostora. Rešenjem RGZ- SKN Novi Sad od 12.05.2011. godine izvršena je deoba katastarske parcele broj ... KO ... na parcele broj .../... i .../... zbog usklađivanja sa planom detaljnije regulacije, a u LM ... KO ... Republika Srbija upisana je kao vlasnik, Grad Novi Sad kao korisnik postojećih objekata na parcelama broj .../... i .../..., a zemljište upisano kao javna svojina Grada Novog Sada. Članom 4. ugovora tuženi se kao suinvestitor obavezao da sopstvenim sredstvima pribavi svu potrebnu dokumentaciju i odobrenje za nesmetan početak rušenja postojećih objekata i izvođenje radova na izgradnji novog objekta, da o svom trošku obezbedi uslove za bezbedno rušenje postojećih objekata ili izvrši rušenje istih, ukloni materijal nastao rušenjem predmetnih objekata finansira izgradnju objekta po sistemu ključ u ruke, da stambeni poslovni prostor i objekat u celini opremi materijalom i u skladu sa tehničkim karekteristikama koje su sastavni deo ugovora, te da za novoizgrađeni objekat obezbedi tehnički prijem i upotrebnu dozvolu. Članom 7. ugovora određen je rok za pribavljanje projektno- tehničke dokumentacije i rušenje postojećeg objekta od 6 meseci od dana zaključenja ugovora dok je rok za izgradnju novog objekta 24 meseca od dana dobijanja građevinske dozvole i isti ne može biti duži od 30 meseci od zaključenja ugovora. Suinvestitor se takođe obavezao da do isteka navedenog roka izvrši sve svoje obaveze iz člana 4. ugovora i preda investitoru u posed najmanje 1.728,34m2 neto površine novoizgrađenog objekta. Članom 10. ugovora suinvestitor je prilikom zaključenja ovog ugovora kao garanciju za izvršenje ugovorenih radova investitoru položio bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla u iznosu od 4.250.000 evra sa rokom važenja 6 meseci od zaključenja ugovora koja je bezuslovna i plativa na prvi poziv. Suinvestitor se obavezao da 15 dana pre isteka garancije iz stava 1. ovog člana dostavi novu bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla sa iznosom koji se dobija tako što se iznos od 4.250.000 evra umanji za dotadašnje ulaganje suinvestitora u predmetni objekat i sa rokom važenja od najmanje 6 meseci od dana izdavanja. Ugovoreno je da na opisan način svakih 6 meseci suinvestitor dostavlja novu umanjenu garanciju sve dok suinvestitor ne pribavi upotrebnu dozvolu za objekat i ne dostavi je investitoru. Ukoliko suinvestitor ne dostavi novu garanciju ili je garancija izdata na iznos koji je manji od onog koji je prihvatljiv investitoru, investitor ima pravo da naplati postojeću bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla umanjenu za vrednost izvedenih radova poverenih u situacijama kao i da raskine ugovor sa suinvestitorom. Članom 11. ugovoreno je da ukoliko suinvestitor bude u docnji više od 100 dana investitor može jednostrano raskinuti ovaj ugovor u skladu sa članom 17. Ugovora. Odredbom navedenog člana strane su se saglasile da do raskida ovog ugovora može doći ukoliko se bilo koja ugovorna strana ne bude pridržavala ugovorenih odredbi na način utvrđen ovim ugovorom i otkaznim rokom od 30 dana. Suinvestitor se saglasio da u slučaju jednostranog raskida ovog ugovora od strane investitora zbog nepridržavanja ugovorenih odredbi od strane suinvestitora, investitor može da naplati postojeću bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla umanjenu za vrednost izvedenih radova overenih situacijama.

Među strankama je sačinjen Zapisnik o primopredaji objekta na rušenje i izgradnju novog objekta od 29.05.2012. godine. Tužilac trećeg reda je predao navedeni objekat – poslovni prostor u ulici ... broj ... koji se sastoji od 7 prostora gde je primalac ovde tuženi. Utvrđeno je i da je inostrana banka iz ... dana 02.07.2012. godine izdala bankarsku garanciju na 4.250.000 evra sa datumom važenja od 02.07.2014. godine a da je kao korisnik garancije označen JP „Poslovni prostor“ iz .... Garancijom se banka nepovratno i bezuslovno obavezala da će izvršiti obavezu plaćanja bankarske garancije na osnovu naredbe JP „Poslovni prostor“ vezano za datum isteka važenja po predaji garancije na naplatu banci. Tužilac trećeg reda se obratio NBS dana 08.05.2014. godine povodom navedene bankarske garancije NBS je dana 30.05.2014. godine obavestila trećetužioca da nakon što se stručna služba NBS obratila ino banci garantu (BB banka u ...) sa upitom o ispravnosti garancije navedena banka je dana 23.05.2014. godine obavestila NBS da garancija ne predstavlja validan dokument i da se po istoj ne može postupati, što je utvrđeno i proverom ispravnosti potpisa na bankarskoj garanciji. Republika Srbija –Direkcija za imovinu Republike Srbije i grad Novi Sad JP Poslovni prostor u ... su obaveštenjem od 21.01.2015. godine upućenom tuženom naveli da bankarska garancija nije ispravna i naplativa što je u suprotnosti sa obavezama koje je tuženi imao prema ugovoru, obaveštavajući tuženog da je ugovor o zajedničkoj izgradnji raskinut sa danom 25.11.2014. godine. Navedeno obaveštenje tuženi je primio dana 28.01.2015. godine.

Prvostepeni sud usvaja zahtev tužioca i utvrđuje da je raskinut ugovor o zajedničkoj izgradnji zaključen između parničnih stranaka, i obavezuje tuženog da preda sporne parcele u posed drugo i trežetužiocu. Zahtev usvaja sa obrazloženjem da je istekom roka od 30 meseci u kome je tuženi bio u obavezi da izgradi predmetni poslovno-stambeni objekat, a koji rok je bitan sastojak ugovora, nastupio raskid ugovora (protekom tog roka) u smislu člana 125. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je usvojen zahtev tužilaca za utvrđenje da je ugovor raskinut i za predaju spornih parcela.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova. Pravni stav po kome tuženi kao izvođač radova ne može biti odgovoran za propuste nadležnih organa usled kojih mu je onemogućeno izdavanje građevinske dozvole, pristupanje ugovorenim radovima, zbog čega po izraženom pravnom stavu revidenta nisu ispunjeni uslovi iz člana 125. Zakona o obligacionim odnosima za raskid ugovora.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove.

Članom 124. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da u dvostranim ugovorima kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. U smislu člana 125. stav 1. istog zakona kada ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.

Prema činjeničnom utvrđenju, obaveza tuženog prema članu 7. zaključenog ugovora je bila da izgradnju novog stambenog poslovnog objekta u ulici ... broj ... u ... izvrši u roku od 24 meseca od dana dobijanja građevinske dozvole, s tim da ista ne može biti duža od 30 meseci od dana zaključenja ugovora. Sporni ugovor je zaključen 25.05.2012. godine, kada je overen pred sudom. Tuženi nije u ugovorenom roku izveo radove, iz čega proizilazi da je ugovor raskinut počev od 26.11.2014. godine kada je nastupila posledica raskidnog uslova kako to pravilno nižestepeni sudovi zaključuju. Navedeni rok od 30 meseci predstavlja bitan element ugovora, što znači da istekom roka, nastupa raskid ugovora po samom zakonu, sa čime se tuženi saglasio, pa kako u konkretnom slučaju dužnik nije ispunio obavezu u roku ugovor je raskinut.

Osim navedenog obaveza tuženog je bila da u skladu sa članom 10. ugovora, prilikom zaključenja ugovora tužiocima dostavi bankarsku garanciju koja će poslužiti kao sredstvo obezbeđenja ispunjenja ugovornih obaveza na iznos od 4.250.000 evra, koja je bezuslovna i plativa na prvi poziv. Tužilac trećeg reda od NBS dana 30.05.2014. godine dobija obaveštenje da je banka koja je izdavalac garancije 23.05.2014. godine obavestila NBS da garancija ne predstavlja validan dokument i da se po istoj ne može postupati. Kako tuženi nije ispunio svoju ugovornu obavezu u ugovorom predviđenom roku, koji je bitan sastojak ugovora, nije priložio validnu bankarsku garanciju, kao sredstvo obezbeđenja ispunjenja ugovornih obaveza, sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je ugovor o zajedničkoj izgradnji raskinut, i obavezali tuženog da sporne parcele preda u posed drugo i trećetužiocu imajući u vidu odredbu člana 132. Zakona o obligacionim odnosima, kojim su regulisana dejstva raskida ugovora. Tužioci drugog i trećeg reda su tuženom u cilju realizacije izgradnje stambeno poslovnog objekta predali navedene parcele, pa je stoga tuženi nakon raskida ugovora u obavezi da im iste vrati.

Navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Kako ne postoje revizijski razlozi, tako ni oni na koje sud pazi po službenoj dužnosti, revizijski sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić