Stavom 3. izreke, preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P br.1191/2019 od 05.10.2022. godine, u delu stava 2. izreke, kojim je obavezan tuženi da izluči iz stečajne mase i tužiocu preda u posed kat. parcele ../5, ../6 i ../7, te je presuđeno tako što je u tom delu odbijen zahtev tužioca. Stavom četiri izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Blagovremenom revizijom tužilac pobija pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu u stavu prvom i trećem izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pa predlaže da se revizija usvoji.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tužioca osnovana.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava javne svojine tužioca, izlučenje iz stečajne mase tuženog i predaja u posed tužiocu kat. parcela .., ../1, ../5, ../6 ../7, 399/1 njiva 3. klase i ../1 njiva 4. klase. Predmet protivtužbenog zahteva je utvrđenje prava svojine tuženog i predaja u posed kat. parcela ../4, ../5, ../15, ../7, ../8, ../9, ../10, ../11, ../12 njiva 3. klase i ../12 njiva 4. klase, .., ../1 i ../2, kao i novčano potraživanje od 600.383.000,00 dinara.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u obligacionopravnom odnosu po osnovu Uugovora o zameni zemljišta Ov br.2401/2010 zaključenog 26.03.2010. godine. Predmet ugovora je zamena poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ukupne površine 46 ha, 60 a i 27 m2, ukupne tržišne vrednosti 932.054.000,00 dinara, koji se nalazi u KO Ugrinovci i KO Dobanovci, za poljoprivredna zemljišta u privatnoj svojini, identične površine i tržišne vrednosti, koji se nalaze u KO Dobanovci, u privatnom vlasništvu BD „Agro“ a.d. Dobanovci, tuženog.

Na osnovu zaključenog ugovora o zameni zemljišta, Prvi osnovni sud u Beogradu je dozvolio u zemljišno knjižnom ulošku otpis nepokretnosti zemljišno knjižnog vlasnika BD „Agro“ a.d. Dobanovci uz uknjižbu prava svojine u korist RS, saglasno ugovoru, a izvršen je otpis državne svojine RS zemljišno knjižnog korisnika BD „Agro“, nabrojanih kat. parcela, te je upisana državna svojina RS. Dozvoljen je otpis nepokretnosti državne svojine RS kat. parcele .., zemljišno knjižnog korisnika BD „Agro“ i izvršen je upis prava svojine BD „Agro“. Izvršen je otpis nepokretnosti državne svojine RS zemljišno knjižnog korisnika BD „Agro“ na parcelama .. i dozvoljena je uknjižba prava vlasništva RS na delu kat. parcele a istim rešenjem je dozvoljeno da se izvrši otpis nepokretnosti državne svojine RS, zemljišno-knjižnog korisnika BD „Agro“ i izvrši uknjižba prava vlasništva BD „Agro“ na kat. parceli ../1. Deobom kat. parcele .. nastale su parcele ../1, ../2, ../3, ../5, ../6, ../7 i ../8. U postupku održavanja katastra nepokretnosti od kat. parcele ../1, formirane su parcele ../1, ../5, ../6 i ../7. U katastru nepokretnosti tuženi je upisan kao vlasnik kat. parcela ../1, ../5, ../6, ../7, .. i .. na osnovu Ugovora o zameni zemljišta od 20.03.2010. godine. U katastru nepokretnosti na parcelama ../3, ../4, ../5, ../6, ../1, ../2, ../3, ../6 i ../7 su upisana fizička lica, kao imaoci prava svojine, a na parcelama ../7, ../8, ../9, ../10, ../11, kao imalac prava svojine je upisana RS.

Na osnovu pravnosnažnih rešenja Komisije za povraćaj zemljišta SO Zemun, broj 462-82/92 od 09.06.1993. godine, rešenja od 29.12.1994. godine, od 03.11.1994. od 24.10.1996. od 25.10.1995. od 13.12.1996. od 13.09.1993. od 17.03.1994. od 03.11.1994. i od 21.02.2002. godine, kat. parcele pobrojane u rešenjima su dodeljene fizičkim licima u postupku povraćaja zemljišta SO Zemun. Predmet povraćaja zemljišta fizičkim licima nije bila kat. parcela ../4. Na osnovu rešenja RS Grad Beograd, Gradska opština Surčin, Uprava gradske opštine, Odeljenje za imovinsko-pravne i stambene poslove 465-109/2019 od 21.10.2020. godine, utvrđena je eksproprijacija u korist javne svojine Grada Beograda, kat. parcela ../5, ../6 i ../7, radi izgradnje trase opštinskog puta Sremska gazela. U vezi sa tim je pokrenut upravni spor pred Upravnim sudom U br.13565/2021.

Pravnosnažnom presudom prvostepenog suda P br.2827/17 od 14.09.2017. godine je utvrđeno da je ništav Ugovor o zameni zemljišta, zaključen između stranaka pod Ov br.2401/2010 od 26.03.2010. godine. Zahtevima tužbe i protivtužbe traži se vraćanje datog po ugovoru, kao posledice utvrđene ništavosti.

Nižestepeni sudovi pre svega nalaze da tužilac nema pravni interes da traži utvrđenje javne svojine. Smatraju da na osnovu pravnosnažne presude kojim je utvrđena ništavost ugovora o zameni, tužilac može izvršiti brisanje upisa izvršenog na osnovu ugovora i promenu stanja u katastar tako što će biti upisan kao vlasnik predmetnih parcela. Stoga u tom delu tužbu odbacuju.

Nižestepeni sudovi usvajaju zahtev tuženog-protivtužioca i obavezuju tužioca na vraćanje parcele ../4 kao posledice ništavosti ugovora o zameni nepokretnosti, jer nije dokazano da je predmetna parcela bila predmet restitucije, nezavisno od priložene potvrde RGZ Službe za katastar nepokretnosti, zato što nisu priložena rešenja nadležnih opštinskih organa, Komisije za vraćanje zemljišta za predmetnu parcelu.

U odnosu na zahtev tužioca za vraćanje parcela ../5, ../6 i ../7 koje su u postupku eksproprijacije, prvostepeni sud usvaja zahtev, pozivom na član 3. Zakona o eksproprijaciji po kome do promene vlasnika nepokretnosti dolazi danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, a ono u konkretnom slučaju nije pravnosnažo, jer je pokrenut spor pred Upravnim sudom koji nije okončan. Drugostepeni sud ne prihvata ovakvu odluku prvostepenog suda smatrajući da tužilac neosnovano traži vraćanje u posed predmetnih parcela, s obzirom da je rešenje o eksproprijaciji konačno, u smislu člana 14. Zakona o opštem upravnom postupku. U tom delu preinačava prvostepenu presudu i odbija zahtev tužioca.

Vrhovni sud ne prihvata stanovište nižestepenih sudova da tužilac nema pravni interes za utvrđenje javne svojine u korist Republike Srbije na označenim parcelama.

Tužba za utvrđenje uređena je članom 194. Zakona o parničnom postupku. Stavom 1. ovog člana propisana je sadržina te tužbe i taj uslov (utvrđenje postojanja prava) tužba tužioca ispunjava. Stavom 2. istog člana je propisano da je uslov njene dozvoljenosti postojanje pravnog interesa tužioca. Pravni interes postoji ako protivna, tužena strana osporava to pravo. U konretnom slučaju, bez obzira na utvrđenu ništavost ugovora o zameni, tuženi osporava pravo tužioca, pa tužilac ima pravni interes da sud odluči o njegovom postojanju.

Osim toga, od momenta zaključenja ugovora do utvrđenja njegove ništavosti, došlo je do promena u zakonskom uređenju državne svojine i javne svojine, pa i vezi sa tim tužilac ima pravni interes za tužbu za utvrđenje, jer je pre zaključenja ugovora na predmetnim nepokretnostima bila upisana državna svojina sa pravom korišćenja prethodnika tuženog, a tužilac traži utvrđenje javne svojine u skladu sa Zakonom o javnoj svojini.

Nižestepeni sudovi su takođe zanemarili da je tuženi u stečaju i da tužba tužioca ima prirodu izlučne tužbe, tužbe sa zahtevom za utvrđenje prava svojine i zahtevom za izlučenje stvari iz stečajne mase. Da bi izlučni poverilac uspeo sa izlučnom tužbom, nužni su uslovi da je dokazao svoje pravo svojine na stvari (stvarima) i da se one nalaze u državini stečajnog dužnika. Iz toga proizlazi nesumnjiv pravni interes tužioca za utvrđujuću tužbu. Interes postoji i u odnosu na parcele koje su predmet eksproprijacije, jer pravo na naknadu za eksproprisane nepokretnosti ima njen vlasnik. Sledi da nisu postojali razlozi za delimični odbačaj tužbe tužioca, pa su iz navedenih razloga nižestepene odluke u tom delu ukinute.

Vrhovni sud nalazi da je odluka o obavezi tužioca da vrati parcelu ../4 zato što tužilac nije dokazao, osim potvrdom Republičkog geodetskog zavoda i rešenjima nadležnih organa Uprave opštine, da je predmetna nepokretnost vraćena ranijem vlasniku doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Posledice ništavosti ugovora su uređene članom 104. Zakona o obligacionim odnosima. Ovom odredbom je propisano da je u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora. Iz te odredbe proizlazi da je bitna činjenica za odlučivanje o osnovanosti zahteva za vraćanje, da je stvar čiji se povraćaj traži data po ništavom ugovoru. Tužilac je tvrdio da je navedena parcela pre zaključenja ugovora već bila predmet restitucije fizičkim licima, ali i da mu po ugovoru nije ni predata. Na tuženom koji protivtužbom zahteva njeno vraćanje je bio teret dokazivanja da je sporna parcela predata tužiocu prilikom izvršenja ugovora o zameni nepokretnosti, jer se kao posledica utvrđene ništavosti može zahtevati samo vraćanje onoga što e po ugovoru primljeno. Te činjenice nižestepeni sudovi nisu raspravili.

Vrhovni sud nalazi da je pogrešan stav drugostepenog suda o neosnovanosti zahteva tužioca za izlučenje nepokretnosti koje su u postupku eksproprijacije. Prema članu 3. Zakona o eksproprijaciji, do promene vlasnika dolazi pravnosnažnošću rešenja o eksproprijaciji. Sledi da konačnost rešenja nije relevantna, suprotno stavu drugostepenog suda. Međutim, s obzirom da zbog pogrešnog stava nižestepenih sudova o nedozvoljenosti tužbe tužioca u delu zahteva za utvrđenje prava svojine, to pitanje nije raspravljeno već je tužba odbačena, to su i u ovom delu morale biti ukinute nižestepene presude, na osnovu člana 416. ZPP.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će raspraviti sve bitne činjenice za odlučivanje o zahtevu tužioca za utvrđenje javne svojine, o zahtevu za izlučenje spornih nepokretnosti iz stečajne mase tuženog, te u vezi obaveze tužioca na vraćanje kat. parcele koja je navodno bila predmet vraćanja fizičkim licima u postupku restitucije, a za koju nije raspravljeno da li je prilikom zaključenja ugovora i predata tužiocu u posed. Time će steći uslove za pravilnu primenu materijalnog prava kod odlučivanja o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otprav

ka Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković