Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi Ekotane Društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd je izjavio reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Sudovi su utvrdili da je kod zaključenja Ugovora i Aneksa Ugovora o prodaji nepokretnosti koji su predmet pobijanja, na strani tuženog Inženjeringpromet AD Beograd-Palilula postojala namera oštećenja ostalih poverilaca, koji su obuhvaćeni planom reorganizacije tog tuženog usvojenog 28.07.2017. godine, čija su potraživanja svrstana po klasama i prioritetima naplate, i da je tuženi Ekotane Društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd znao za postojanje te namere, kao i da je tuženi Ekotane Društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd pogodovan kao poverilac od strane Inženjeringpromet AD Beograd-Palilula, jer je svoje potraživanje naplatio pre ostalih poverilaca, čime je narušeno ravnomerno namirenje poverilaca. Time su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 119. i 123. stav 1. Zakona o stečaju za pobijanje predmetnih pravnih radnji stečajnog dužnika, ovde tuženog. Navodima revidenta pobija se utvrđeno činjenično stanje u cilju ukazivanja na odsustvo namere oštećenja poverilaca i znanja te namere od strane tuženog Ekotane Društva sa ograničenom odgovornošću Beograd, osporava se zaključak sudova da su poverioci oštećeni zaključenjem predmetnih ugovora, i o mogućnosti namirenja poverilaca, kao i o mogućnosti vraćanja nepokretnosti u stečajnu masu prema njihovom stanju, koji navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer se takvim navodima suštinski pobija utvrđeno činjenično stanje. Za odlučivanje o posebnoj reviziji nije od uticaja ni ukazivanje revidenta na povredu odredbe člana 393. Zakona o parničnom postupku, jer se tiče primene procesnog prava.

Posebna revizija služi kao izuzetno vanredno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije dovoljno da bi se o reviziji odlučivala kao o posebnoj. Revident ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka koje bi ukazivale na postojanje različite sudske prakse. U konkretnom predmetu nema pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja koje bi trebalo razmotriti u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava koje je primenjeno u donošenju pobijane odluke.

Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Označena vrednost predmeta spora je 1.700.000,00 dinara, odnosno 14.457,74 evra, te revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 485. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Odluku u stavu trećem izreke Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, sa razloga što sastav odgovora na reviziju ne spada u troškove koji su bili neophodni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković