Odredbom člana 85. stav 6. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, dok je odredbom člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP propisano da je revizija nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika advokata.

Poslovima zaštite imovinskih interesa i prava Republike Srbije pred domaćim sudovima, pred stranim sudovima i arbitražama i pred Evropskim sudom za ljudska prava, bavi se Državno pravobranilaštvo, kao zastupnik Republike Srbije u pravnim postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima kada Republika Srbija ima položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku, koji organ je formiran Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014). Funkciju Državnog pravobranioca obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca (član 6). Poslove iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i njegovi zamenici (član 23. stav 1.), stim što oni mogu poveriti pravobranilačkom punomoćniku i pravobranilačkog pripravniku da preduzme određene radnje pred sudom, organom uprave ili drugim drugim nadležnim organom. Pravobranilački pomoćnik može preduzeti radnje zastupanja u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom u granicama pismenog ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca (član 30), na šta se u potpisu revizije pozvao pravobranilački pomoćnik.

Član 11. stav 4. Zakona o pravobranilaštvu propisuje da kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanja od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao advokat.

Sledom rečenog, kako Zakon o pravobranilaštvu izjednačava pravobranioca sa advokatom, to znači da u ime države reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo Državni pravobranilac, odnosno njegov zamenik. Stoga, kako u postupku po reviziji umesto advokata ne može da postupa njegov pripravnik, ni zamenik Državnog pravobranioca nije mogao da ovlasti pravobranilačkog pomoćnika da izjavi reviziju.

Prema odredbi člana 410. stav 1. Zakona neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta. Prema odredbi člana 413. Zakona neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće Vrhovni sud rešenjem ako to u granicama svojih ovlašćenja (član 410.) nije učinio prvostepeni sud.

U konkretnom slučaju izjavljena revizija je potpisana od strane pravobranilačkog pomoćnika, višeg savetnika. Kako je revizija izjavljena od strane lica koje se ne može izjedanačiti sa advokatom, ista je nedozvoljena prema citiranim odredbama Zakona o parničnom postupku.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluku u stavu drugom izreke, sud je doneo primenom odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da troškovi na ime sastava odgovora na reviziju nisu troškovi koji su bili neophodni radi vođenja parnice.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Miljuš s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković