Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler-Popović, Zvezdane Lutovac, i Jelene Borovac, članova veća, u sporu po tužbi tužioca protivtuženog “AA” iz …, koga zastupa punomoćnik Dražen Racić, advokat iz …, protiv tuženog protivtužioca “BB” iz …, koga zastupa Nikola Zakić, advokat iz …, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.4111/16 od 09.03.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 29.06.2017.godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog protivtužioca.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog protivtužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.4111/16 od 09.03.2017. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.4111/16 od 09.03.2017. godine u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog protivtužioca, potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Subotici P br.347/15 od 21.01.2016.godine, u stavovima 1,2,3 i delu stava 5 izreke, kojima je delimično usvojen tužbeni zahtev, obavezan tuženi da tužiocu isplati 3.745.745,47 dinara sa zateznom kamatom od 22.08.2012. godine i kamatu na iznos od 1.385.002,51 dinar za period od 22.08.2012. do 30.10.2014. godine, a odbijen protivtužbeni zahtev za isplatu iznosa od 247.035,78 dinara na ime ugovorne kazne i 772.621,28 dinara na ime naknade štete. Stavom drugim izreke drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava 5 i stavu 6 izreke, te je obavezan tužilac protivtuženi da tuženom protivtužiocu isplati iznos od 2.593.918,57 dinara na ime ugovorne kazne i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Dozvoljenost revizije je zasnovao na preinačenju prvostepene presude i pozivajući se na odredbu člana 404 ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ...55/14) ne obrazlažući razloge za posebnu reviziju.

Odredba čl. 403 st. 2 t. ZPP propisuje da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.U konkretnom slučaju se navedena zakonska odredba ne može primeniti. Preinačenje prvostepene presude je u korist revidenta pa on nema pravni interes da revidira na deo drugostepene presude kojim je preinačena prvostepena presuda. I u situaciji kada je revizija dozvoljena za preinačeni deo prvostepene presude ta dozvoljenost ne povlači dozvoljenost revizije i u delu gde je prvostepena presuda potvrđena od strane drugostepenog suda. Stoga izjavljena revizija sa razloga iz čl. 403 st.2 ZPP nije dozvoljena.

Po članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog protivtužioca, jer u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe čl 404 ZPP. Revident osim pozivanja na pogrešnu primenu materijalnog prava ne ukazuje koja to pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti treba da se razmotre u konkretnom sporu, niti ukazuje na odluke u kojima je u istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji drugačije presuđeno što su uslovi za prihvatanje meritornog odlučivanja o posebnoj reviziji.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu jedan izreke ovog rešenja.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 22.10.2012. godine sa zahtevom za isplatu iznosa od 6.988.086,30 dinara.Protivtužba je podneta 30.05.2013. godine sa zahtevom za isplatu 7.611.943,93 dinara.Tužbeni zahtev je 23.04.2015. godine smanjen na iznos od 4.054.688.08 dinara, a protivtužbeni na iznos od 3.613.575,63 dinara. Revizijom tuženog protivtužioca se osporava drugostepena presuda u delu pravosnažno usvojenog tužbenog, a odbijenog protivtužbenog zahteva odnosno za iznos od 4.765.402,53 dinara što je protivvrednost 41.814,83 evra.

Odredba čl 485 st.1 ZPP propisuje da u privrednim sporovima revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog cenzusa revizija tuženog protivtužioca nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B.Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić