.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1947/2023
18.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., preduzetnik, Upravljanje nekretninama za naknadu, koju zastupa Milomir Veselinović, advokat u ..., protiv tuženog STAMBENA ZAJEDNICA KNEZ MILETE .. iz Jagodine, koga zastupa Miloš Vujisić, advokat u ..., radi duga, vrednost predmeta spora 84.500,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7761/22 od 14.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 18.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7761/22 od 14.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7761/22 od 14.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Kragujevcu P 525/21 od 21.07.2022. godine, u stavu 1. izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da na ime glavnog duga isplati tužilji iznos od 47.991,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinog računa pa do isplate. U stavu 2. izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime glavnog duga isplati iznos od 9.508,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinog računa pa do isplate. U stavu 3. izreke obavezan je tuženi da tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 88.690,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 7761/22 od 14.06.2023. godine, u stavu I izreke odbijena je žalba tužilje i delimično je odbijena žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u delu stava 1. izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji isplati na ime glavnog duga iznos od 30.000,00 dinara sa zateznom kamatom na pojedinačne iznose kao u ovom stavu izreke. U stavu II izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava 1. izreke i stavu 3. izreke i presuđeno tako da se odbija tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji isplati na ime glavnog duga iznos od 17.991,20 dinara sa zateznom kamatom na pojedinačne iznose navedene u ovom stavu izreke. Obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.421,00 dinara. U stavu III izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Drugostepenom odlukom odlučeno je o zahtevu tužilje za isplatu na ime naknade za profesionalno upravljanje stambenom zajednicom i naknade za usluge čišćenja za utuženi period. Prema razlozima presude, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zaključio da tužilja u konkretnom slučaju nema pravo na naplatu naknade za profesionalno upravljanje iz razloga što je za profesionalnog upravnika tuženom stambenom zajednicom u postupku prinudne uprave imenovan BB, suprug tužilje, te da imenovani profesionalni upravnik nije mogao ugovorom tužilji poveriti profesionalno upravljanje stambenom zgradom, ni ugovoriti pravo da za to naplaćuje naknadu. Stoga je drugostepeni sud usvojio tužbeni zahtev samo za isplatu naknade za održavanje stambene zgrade (čišćenja).
Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava, ali pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi, bez ispunjenosti ostalih uslova propisanih odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, nije dovoljan razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Ne mogu se kao osnovani prihvatiti razlozi da je u konkretnom slučaju neophodno ujednačavanje sudske prakse jer revident nije ukazao na postojanje različitih odluka sudova povodom istovrsnog činjeničnopravnog pitanja.
Iz navedenih razloga Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku doneta odluka kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužilja je protiv tuženog podnela tužbu dana 31.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 84.500,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je prvostepena presuda delimično preinačena odlukom drugostepenog suda u pobijanom delu, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, a zbog prirode spora, pa stoga nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
