Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Marine Milanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Brodogradilište Rhein-Donau Yard Akcionarsko društvo za remont i gradnju plovnih objekata Kladovo – u stečaju, matični broj 07223838, čiji je punomoćnik Slađana Bogdanović, advokat u ..., protiv tuženog Arini constucion & real estate DOO Kladovo, matični broj 20500379, čiji je punomoćnik Nebojša Kalinić, advokat u ..., radi pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika, vrednost predmeta spora 25.527.884,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 3236/24 od 11.07.2024. godine, u sednici veća održanoj 05.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 4Pž 3236/24 od 11.07.2024. godine u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Privrednog suda u Zaječaru P 48/24 (2020) od 25.04.2024. godine u odbijajućem delu za tužbeni zahtev za vraćanje u stečajnu masu nepokretnosti, u III stavu izreke, u delu u kom je odbačena tužba sa tužbenim zahtevom kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da vrati u stečajnu masu nepokretnosti u stavu IV izreke i u delu odluke o troškovima parničnog postupka u stavu V izreke, i u delu odluke o troškovima drugostepenog postupka, i presuda Privrednog suda u Zaječaru 5P 48/24 (2020) od 25.04.2024. godine u odbijajućem delu za tužbeni zahtev za vraćanje u stečajnu masu nepokretnosti, u III stavu izreke, u delu u kom je odbačena tužba sa tužbenim zahtevom kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da vrati u stečajnu masu nepokretnosti u stavu IV izreke i odluka o troškovima parničnog postupka u stavu V izreke, i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu, drugom postupajućem sudiji, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Zaječaru je doneo presudu 5P 48/24 (2020) dana 25.04.2024. godine, kojom je u I stavu izreke utvrdio da su Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i pokretnosti zaključen u Kladovu 24.09.2009. godine, između Rheine-Danube DOO Kladovo (kao vanknjižnog vlasnika predmeta kupoprodaje, nazvanog: „Prodavac 1“), Rheine-Donau yard“ AD Kladovo (kao knjižnog vlasnika predmeta kupoprodaje, nazvanog: „Prodavac 2“) i Arini construcion & real estate“ DOO Kladovo (kao kupca – „kupac“) i overen u Opštinskom sudu u Kladovu dana 24.09.2009. godine pod Ov 1901/2009, kao i Aneks tog ugovora, koji je zaključen u Kladovu dana 14.10.2009. godine između istih ugovornih strana i overen u Opštinskom sudu u Kladovu dana 14.10.2009. godine pod Ov 1994/09 – bez pravnog dejstva u odnosu na stečajnu masu tužioca Brodogradilište Rhein–Donau yard Akcionarsko društvo za remont i gradnju plovnih objekata Kladovo – u stečaju, matični broj 07223838; u II stavu izreke obavezao tuženog Arini construction & real estate DOO Kladovo, matični broj 20500379 da u stečajnu masu tužioca vrati nepokretne stvari navedene pod (II.A) upisane u Listu nepokretnosti broj 3752 KO Kladovo i pokretne stvari navedene pod (II.B) od 1) do 11), a ukoliko navedene pokretne stvari više ne postoje, ili su bez upotrebne vrednosti, tuženi se obavezuje da stečajnoj masi naknadi iznos od 35.000 evra u dinarskoj protivvrednosti utvrđene članom 2. tačka 2.2. Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i pokretnosti od 24.09.2009. godine, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate nadoknade; u stavu III izreke odbio tužbeni zahtev za vraćanje u stečajnu masu nepokretnosti navedenih pod 1) upisane u Listu nepokretnosti broj 2339 KO Kladovo, pod 2) upisane u Listu nepokretnosti broj 3332 KO Kladovo, pod 3) upisane u Listu nepokretnosti broj 1 KO Tekija i pod 4) upisane u Listu nepokretnosti broj 3765 KO Kladovo, kako su određene u tom stavu izreke; u IV izreke odbacio tužbu u delu u kome je tužilac tražio da tuženi vrati u stečajnu masu nepokretnosti navedene pod (IV.A): pod 1) upisane u Listu nepokretnosti broj 3752 KO Kladovo, pod 2) upisane u Listu nepokretnosti broj 4089 KO Kladovo, pod 3) upisane u Listu nepokretnosti broj 2339 KO Kladovo, pod 4) upisane u Listu nepokretnosti broj 3753 KO Kladovo i pod 5) upisane u Listu nepokretnosti broj 3765 KO Kladovo, kako su određene u tom stavu izreke, i nepokretnosti navedene pod (IV.B) tri pomoćne zgrade na kp br 3775 KO Kladovo i objekat brodogradnje – pristanište na kp 3956/1 KO Kladovo, i u V stavu izreke rešio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Privredni apelacioni sud je presudom 4Pž 3236/24 od 11.07.2024. godine, odbio žalbe tužioca i tuženog kao neosnovane i potvrdio presudu Privrednog suda u Zaječaru P 4824 (2020) od 25.04.2024. godine, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka i odbio zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovane.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, kojom presudu pobija u odbijajućem delu za tužbeni zahtev i u delu u kojem je odbačena tužba tužioca, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. i 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/23 – dr zakon) i zaključio da je revizija tužioca osnovana.

Prema stanju u spisima predmeta i utvrđenom činjeničnom stanju, ugovor i aneks ugovora za koje je pravnosnažnom presudom, u revizijom nepobijanom delu, utvrđeno da su bez pravnog dejstva u odnosu na stečajnu masu tužioca, tužilac je zaključio u svojstvu prodavca, kao knjižni vlasnik predmeta prodaje, a sa njim se kao prodavac pojavljuje i Rheine-Danube DOO Kladovo kao vanknjižni vlasnik predmeta prodaje, zemljišta i pokretnih stvari navedenih u članu 1. Ugovora, za ugovorenu kupoprodajnu cenu. Ugovorom je određeno da će kupoprodajna cena biti plaćena vanknjižnom vlasniku. Tužilac smatra da postoji nesrazmera u davanjima ugovornih strana, te da je očigledno da se radi o pravnom poslu na štetu tužioca, odnosno da je imovina koja je predmet ugovora otuđena 11 meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka nad tužiocem, bez isplate kupoprodajne cene tužiocu kao knjižnom vlasniku, i to kupoprodajne cene koja je određena u nesrazmeri sa tržišnom vrednošću predmeta prodaje. Na taj način je umanjena imovina tužioca sa namerom oštećenja poverilaca. U vreme zaključenja ugovora tužilac je bio u blokadi, od 08.09.2009. godine, koja činjenica nije mogla biti nepoznata tuženom kao kupcu. Tužilac smatra da je namera da se umanji potencijalna stečajna masa tužioca i da se oštete njegovi poverioci bila očigledna, te da su ispunjeni uslovi iz člana 123. Zakona o stečaju koji se tiču namere oštećenja poverilaca, pa tužbom traži da sud utvrdi da su Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i pokretnosti od 24.09.2009. godine i Aneks tog ugovora bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tužioca kao stečajnog dužnika i da se tuženi obaveže da u stečajnu masu tužioca vrati iste nepokretnosti i pokretne stvari, a ukoliko pokretne stvari više ne postoje ili su bez upotrebne vrednosti da u stečajnu masu uplati novčani iznos na ime naknade vrednosti utvrđene odredbom Ugovora. Kao posledicu utvrđenja da su predmetni ugovori i aneks tog ugovora bez pravnog dejstva u odnosu na stečajnu masu tužioca, obavezan je tuženi da vrati u stečajnu masu tužioca nepokretne stvari upisane u listu nepokretnosti broj 3752 KO Kladovo i pokretne stvari, kako je navedeno u II stavu izreke prvostepene presude.

Međutim, pobijanom pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev da se vrate u stečajnu masu nepokretnosti navedene u stavu III izreke prvostepene presude sa obrazloženjem da su nepokretnosti upisane u listu nepokretnosti broj 2339 KO Kladovo i broj 3332 KO Kladovo kao zemljište u javnoj svojini Republike Srbije, te sudovi smatraju da je u odnosu na taj tužbeni zahtev Republika Srbija morala biti označena kao nužni suparničar na strani tuženog. Odbijen je tužbeni zahtev za vraćanje nepokretnosti upisane u listu nepokretnosti broj 1. KO Tekija sa razloga što iz dostavljenih isprava nije bilo moguće utvrditi činjenicu da je tužilac na dan zaključenja ugovora imao status upisanog nosioca prava svojine. Odbijen je tužbeni zahtev za vraćanje nepokretnosti upisane u listu nepokretnosti broj 3765 KO Kladovo, na osnovu zaključka sudova da je treće lice moralo biti označeno kao nužni suparničar, jer je tu nepokretnost tuženi otuđio trećem licu. Prvostepeni sud nalazi da treće lice – upisano u katastru nepokretnosti kao nosilac prava na nepokretnosti čiji je prenos predmet pobijanog ugovora – ima svojstvo nužnog suparničara sa protivnikom pobijanja, pozivom na odredbe člana 129. stav 4. Zakona o stečaju.

Odbačena je tužba u delu za tužbeni zahtev za vraćanje nepokretnosti pod tačkom (IV.A) upisanih u Listu nepokretnosti broj 3752 – k.p. 3775 i 3956/1, u listu nepokretnosti broj 4089 – k.p. broj 4199, u listu nepokretnosti broj 2339 – k.p. broj 4202 i 4266, u listu nepokretnosti broj 3753 – k.p. broj 3696/2 i u listu nepokretnosti broj 3765 – k.p. broj 3696/3, sve u KO Kladovo i za tri pomoćne zgrade na kp 3775 i na kp 3956/1 KO Kladovo. Razlog zbog kojeg je odbačena tužba sa tužbenim zahtevom podnetim za vraćanje zemljišta upisanog u označenim listovima nepokretnosti nezavisno od zahteva za vraćanje objekata izgrađenih na zemljištu, je u primeni člana 3. stav 1. Zakona o nepokretnostima kojimje propisano da nosilac prava na objektu po sili zakona stiče i pravo svojine na zemljiptu ispod objekta i na zemljištu koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta. Razlog za odbačaj tužbe sa tužbenim zahtevom za nepokretnosti označenih pod tačkom (IV.B) je u tome što na dan presuđenja te nepokretnosti nisu upisane u katastar nepokretnosti, usled vezanosti suda prinudnim odredbama porpisa o postupku upisa u katastar nepokretnosti imajući u vidu i prigovor tuženog u pogledu izvršivosti same presude.

Drugostepeni sud takođe smatra da su ispunjeni opšti i posebni uslovi za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika iz člana 119. i člana 123. Zakona o stečaju, označenog Ugovora i Aneksa. Usled pobijanja Ugovora i Aneksa istog, proizilazi da oni nemaju dejstva prema stečajnoj masi tužioca, prema odredbi člana 130. Zakona o stečaju, te je protivnik pobijanja, tuženi, dužan da u stečajnu masu tužioca vrati imovinsku korist stečenu na osnovu tih poslova. Nadalje i drugostepeni sud smatra da je Republika Srbija morala biti označena kao nužni suparničar na strani tuženog u situaciji kada je zemljište na koje je usmeren tužbeni zahtev za vraćanje u stečajnu masu tužioca upisano u korist Republike Srbije kao titulara javne svojine, kao i treće lice - kada su nepokretnosti čije vraćanje u stečajnu masu se traži tužbenim zahtevom otuđene trećem licu, radi eventualnog utvrđivanja i pravnog odnosa između tuženog i sticaoca prava na nepokretnosti. Smatra da je pravilno odbijen tužbeni zahtev u odnosu na nepokretnosti na kojima tužilac nije bio upisan kao nosilac prava u trenutku zaključenja predmeta ugovora, već je na istim nepokretnostima tuženi bio upisan. I drugostepeni sud smatra da je pravilno odbaciti tužbu u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na vraćanje zemljišta pod zgradom i uz zgrade u stečajnu masu tužioca, u situaciji kada je takav tužbeni zahtev postavljen nezavisno od zahteva za vraćanje samih objekata, na temelju odredbe člana 3. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti prema kojoj se prenosom prava svojine na građevinskom objektu istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se objekat nalazi, kao i na zemljištu koje služi za njegovu redovnu upotrebu. Nadalje, drugostepeni sud obrazlaže i da postoji neusaglašeno stanje katastra na dan presuđenja sa stanjem upisa u katastru u vreme zaključenja predmetnog ugovora, odnosno da objekti pod tačkom (IV.B) nisu upisani u katastar nepokretnosti na dan presuđenja, pa odluka o tom tužbenom zahtevu ne bi imala sadržinu isprave podobne za upis.

Osnovano se revizijom pobija pravilnost primene materijalnog prava u donošenju pravnosnažne presude u odbijajućem delu u odnosu na tužbeni zahtev. Odredbom člana 129. Zakona o stečaju, tužba za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika podnosi se prema licu sa kojim je pravni posao zaključen, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta, koji se naziva protivnikom pobijanja, i protiv stečajnog dužnika ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik. Tužba se može podneti i protiv pravnih sledbenika protivnika pobijanja, koji nisu univerzalni sledbenici, pod uslovima da je pravni sledbenik znao za činjenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova njegovog prethodnika i da je ono što je stečeno pravnim poslom koji se pobija pravnom sledbeniku ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu (stav 4.). Prema ovakvoj odredbi zakona proizilazi da singularni pravni sledbenici protivnika pobijanja mogu biti obuhvaćeni tužbom za pobijanje pravnog posla, ali ne i da moraju biti obuhvaćeni. Prema odredbi člana 211. Zakona o parničnom postupku, nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa. Predmet tužbenog zahteva je pobijanje pravnog posla koga su zaključili tužilac i tuženi i posledice pobijanja. U odnosu na takav tužbeni zahtev potpuna je procesna legitimacija za utvrđenje da preduzeta pravna radnja ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na stečajnu masu dužnika, jer je tužilac stečajni dužnik, a tuženi je protivnik pobijanja. Samim tim potpuna je i procesna legitimacija u odnosu na posledicu pobijanja pravnog posla, koja se traži tužbenim zahtevom za vraćanje u stečajnu masu stečajnog dužnika onih stvari koje su pobijanim ugovorom prešle u imovinu tuženog protivnika pobijanja. Potonji sticalac, treće lice kome je protivnik pobijanja dalje preneo nepokretnosti, nije nužni suparničari u ovoj parnici. Predmet ovog postupka nije utvrđenje stvarnih prava na nepokretnosti, već zahtev za vraćanje onih nepokretnosti koje bi činile stečajnu masu tužioca da nisu prenete tuženom pobijenom pravnom radnjom. Takav tužbeni zahtev može biti osnovan u odnosu na protivnika pobijanja, a ne mora biti osnovan u odnosu na potonjeg sticaoca otuđenih stvari. Prema sadržini relevatnog materijalnog prava, nisu bili ispunjeni uslovi za odbijanje tužbenog zahteva zbog nepotpune procesne legitimacije.

Ne može se prihvatiti za pravilan razlog za odbijanje tužbenog zahteva u stavu III pod tačkom 3) u odnosu na nepokretnost za koju prvostepeni sud navodi da nije bilo moguće utvrditi činjenicu da je tužilac imao status upisanog nosioca prava na nepokretnostima na dan zaključenja ništavog Ugovora, a drugostepeni sud da tužilac na tim nepokretnostima nije bio upisan, a tuženi jeste. Prvostepeni sud nije mogao ostaviti neraspravljenu činjenicu o upisu ukoliko je smatra bitnom za odluku o tužbenom zahtevu. Drugostepeni sud uzima za dokazano da na nepokretnostima nije bio upisan tužilac, već tuženi, ali pritom ne obrazlaže posledicu pobijanja ugovora kojim je upravo ta nepokretnost prometovana od strane tužioca tuženom, te da se tužbenim zahtevom traži upravo pravna posledica pobijanja tog ugovora, a ne odluka o jačem pravu na nepokretnosti između tužioca i tuženog.

Ne može se prihvatiti stav drugostepenog suda da pravilno prvostepeni sud odbacuje tužbu u delu zahteva koji se odnosi na vraćanje u stečajnu masu zemljišta pod zgradom i uz zgrade, imajući u vidu da je tužilac takav zahtev postavio nezavisno od zahteva za vraćanje samih objekata, a da se prenosom prava svojine na objektu u skladu sa odredbom člana 3. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu. Ovo stoga, što tužilac jeste postavio i tužbeni zahtev za vraćanje objekata na istim parcelama 3752 objekat broj 1, površine 96m2, na parceli 3956/1 objekat broj 1 površine 10m2, koji tužbeni zahtev je usvojen u stavu II izreke prvostepene presude. Osim toga, svojinski status zemljišta ne može biti razlog za odbacivanje tužbe sa tužbenim zahtevom za vraćanje u imovinu tužioca, odnosno procesna pretpostavka za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu u parničnom postupku. Razlog za odbacivanje tužbe u delu zahteva za vraćanje u stečajnu masu tužioca objekata pod tačkom (IV.B) prvostepene presude nije osnovan. Okolnost da postoji neusaglašenost stanja katastra na dan presuđenja (pri čemu o se o tužbenom zahtevu ne presuđuje) sa stanjem upisa u katastru u vreme zaključenja predmetnog ugovora, odnosno da ovi objekti nisu upisani u katastar nepokretnosti na dan presuđenja, ne može biti procesna pretpostavka za odlučivanje o imovinskopranvnom zahtevu za vraćanje objekata u imovinu tužioca, u parničnom postupku. Drugostepeni sud ocenjuje da izvršenje tako postavljenog tužbenog zahteva ne bi imalo sadržinu isprave podobne za upis, pri čemu zanemaruje potrebu za razrešenjem spornog odnosa nastalog kao posledica ugovora koji je predmet pobijanja, s jedne strane, a sa druge da predmet spora u parnici mogu biti i nepokretnosti koje nisu istaknute u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na nepokretnosti, dok je njihov upis u katastar nepokretnosti stvar upravnog postupka.

Kod takvog stanja stvari proizilazi da su pobijane odluke donete bez raspravljanja relevantnih činjenica za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu za obavezivanje tuženog na vraćanje traženih nepokretnosti u stečajnu masu tužioca, kao posledice pobijanja pravnog posla, i da je odbačena tužba u delu u kom za to razlozi na koje se nižestepeni sudovi pozivaju nisu opravdani. Stoga je, na osnovu odredaba člana 415. i 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

Odluka da se predmet vrati prvostepenom sudu, drugom postupajućem sudiji, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je doneo zato što je isti sudija u ovoj parnici doneo prvostepenu presudu P 38/22 od 21.10.2022. godine koja je ukinuta presudom Pž 8865/22 od 28.02.2024. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a u novoj prvostepenoj presudi sudija upućuje na razloge koje je izneo u prethodnoj, ukinutoj prvostepenoj odluci, što se ne može prihvatiti za postupanje saglasno odredbi člana 398. stav 2. i člana Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković