.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1967/2023
08.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radiša Milovanović, advokat u ..., protiv tuženih: 1) „Staša“ DOO-u stečaju, Beograd, čiji je punomoćnik Gordana Malinić, advokat u ... i 2) Smislow M DOO Crvenka, čiji je punomoćnik Nađa Milunović, advokat u ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 9.266.400,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1294/23 od 25.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 08.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1294/23 od 25.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 7967/2021 od 06.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da mu solidarno naknade materijalnu štetu na ime korišćenja pokretnih stvari bliže navedenih u izreci prvostepene presude u iznosu od 2.200,00 eura mesečno od 01.07.2018. godine do 01.07.2021. godine u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom na mesečnom nivou počev od 01. u mesecu za prethodni mesec. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da mu plate iznos od 500.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.08.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom „Staša“ DOO u stečaju naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 210.096,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom „Smislow“ DOO Crvenka, naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 210.096,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1294/23 od 25.05.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda, a odbijen je i kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 485.Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju radi ocene ispunjenosti revizijskog cenzusa primenjuje se citirana zakonska odredba iz člana 485. Zakona o parničnom postupku, iz razloga što se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu, pa se zbog toga primenjuje odredba člana 485. ZPP.
Naime, tužilac je od tuženih potraživao naknadu materijalne štete na ime korišćenja taksativno navedenih pokretnih stvari u izreci prvostepene presude, zasnivajući svoj zahtev na tvrdnji da je pravo svojine na navedenoj opremi stečeno po osnovu Ugovora koji je dana 24.04.2012. godine zaključio sa BB iz ...,, kao prodavcem, a koju opremu je koristio kao ličnu svojinu za potrebe svojih preduzeća „Staša“ DOO i Inor Ferti Trade DOO do 27.07.2016. godine. Dakle, tužba za naknadu štete u ovoj parnici podneta je od strane tužioca kao osnivača i jedinog člana ovde tuženog Privrednog društva „Staša“ DOO Beograd, koji je ujedno osnivač i član društva „Inor Ferti Trade“ DOO Beograd i u kojim društvima je tužilac posedovao 100 % udela. Tužilac je tvrdio da je naknada štete koja se traži ovom tužbom posledica korišćenja njegove imovine koju je on kao svoju ličnu uneo u ova privredna društva, pa je korišćenjem od strane tuženih nastala materijalna i nematerijalna šteta na strani tužioca. Da li je reč o imovini društva ili o ličnoj imovini osnivača jeste pitanje koje se tiče primene Zakona o privrednim društvima, koji reguliše pojam imovine i odvojenost imovine društva od imovine osnivača/člana. S obzirom da se radi o tužbi za naknadu materijalne i nematerijalne štete, podnete od strane tužioca kao jedinog osnivača tuženog privrednog društva i da se spor tiče razgraničenja imovine društva od imovine osnivača/člana, te kako je odredbom odredbom člana 27. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano da se privrednim sporom smatra spor koji proizilazi iz primene Zakona o privrednim društvima, to je u konkretnom slučaju neophodno primeniti revizijski cenzus iz odredbe člana 485. Zakona o parničnom postupku.
Imajući u vidu da označena vrednost predmeta spora iznosi 79.200,00 evra i 500.000,00 dinara, to revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 485. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni sud, na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci ove odluke.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Miljuš,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
