U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se neosnovano ukazuje revizijom tužioca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je držalac poslovnog prostora površine 659 m2, sagrađenog na parceli broj .. i to montažne armirano-betonske hale. Tuženi se nalazi u posedu tog poslovnog prostora od 01.02.2008. godine na osnovu Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji zaključenog sa tužiocem. Tuženi je 2010. godine u unutrašnjosti objekta izgradio galeriju, koja se sastojala od čelične konstrukcije i poda od OSB ploča. Radovi su izvedeni bez odobrenja za izgradnju i bez pisane saglasnosti tužioca. Utvrđeno je da tuženi tom prilikom nije izvodio radove na elektroinstalacijama. Dana 17.06.2016. godine došlo je do požara u predmetnom objektu koji je nastao u prednjem levom delu objekta, u predelu tavanice sanitarnog čvora, usled neispravne električne instalacije (kratkog spoja), koja je vodila po tavanici administrativnog dela. U požaru je izgoreo ceo objekat. Tužilac je pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Novom Sadu P 1107/20 od 17.03.2009. godine obavezan da tužiocima u tom postupku, JP Zavod za izgradnju Grada Novog Sada i Javno skladište Carinska zona Novi Sad, preda slobodan od lica i stvari deo parcele broj .., KO Novi Sad 1, u površini od 25 a, 85 m2, a tužiocu JP Zavod za izgradnju Grada Novi Sad parcelu broj .. KO Novi Sad 1, u površini od 6 a i 59 m2.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete zbog propasti objekta u požaru, nalazeći da tužilac nije dokazao da je tuženi preduzeo radnju koja predstavlja uzrok nastanka požara na predmetnom objektu. Takav materijalnopravni zaključak nižestepenih sudova zasnovan je na oceni izvedenih dokaza, kojima nije dokazano da je tuženi prilikom rekonstrukcije objekta i ugradnje galerije preduzeo radnju menjanja elektroinstalacija, te da je bilo koja njegova radnja izazvala izbijanje požara, u kom je izgoreo objekat. Iz tih razloga odbijen je tužbeni zahtev tužioca kako za naknadu stvarne štete, tako i za naknadu izmakle koristi, uz obrazloženje da tužilac kao držalac predmetne nepokretnosti nema pravo na naknadu izmakle koristi.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Saglasno odredbi člana 154. stav 1. ZOO, ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Šteta je, u smislu odredbe člana 155. istog zakona, umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Krivica, prema odredbi člana 158. ZOO, postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. Za postojanje odgovornosti za štetu i naknadu štete, pored krivice štetnika, potrebno je i da postoji uzročno-posledična veza između radnji ili propusta štetnika i nastale štete. U konkretnom slučaju takva radnja tuženog nije utvrđena. U toku postupka je utvrđeno da je do požara došlo usled neispravne električne instalacije (kratkog spoja). Utvrđeno je da je tuženi, koji se u vreme požara nalazio u posedu predmetnog poslovnog prostora, izvodio radove 2010. godine, tako što je ugradio galeriju po celoj površini hale koja se sastojala od čelične konstrukcije i poda od OSB ploča. Nije utvrđeno da je tuženi tom prilikom izvodio bilo kakve radove na elektroinstalacijama u objektu. Tako utvrđene činjenice se u postupku po reviziji ne mogu osporavati, u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP. Stoga su nedozvoljeni revizijski navodi tužioca kojima osporava navedene utvrđene činjenice. Vrhovni sud u svakom slučaju napominje da činjenica da je tuženi izvodio radove na elektroinstalacijama nije mogla biti utvrđena primenom logičkog zaključivanja, kako to tužilac ističe u reviziji. Revident ističe da je nemoguće da je tuženi izgradio galeriju, a da nije izveo elektroinstalacije. Ta činjenica, koja bi bila ključna za osnov odgovornosti tuženog za štetu, morala je biti utvrđena na nesumnjiv i pouzdan način, a teret dokazivanja te činjenice bio je na tužiocu. Činjenica da se tuženi nalazio u posedu objekta u vreme izbijanja požara, pa makar i bez pravnog osnova, nije dovoljna za ustanovljavanje njegove odgovornosti za propast objekta i nastalu štetu. Sve okolnosti na koje tužilac ukazuje u reviziji, u vezi sa ugovornim odnosom parničnih stranaka, nisu od uticaja na pitanje osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu štete.

Tužilac bi kao držalac predmetnog poslovnog prostora, koji je predao tuženom na osnovu Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, imao pravo na naknadu štete, ali u konkretnom slučaju nije utvrđena odgovornost tuženog za nastalu štetu. To je razlog neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca za naknadu štete, a ne činjenica da je tužilac držalac predmetne nepokretnosti, a ne njen vlasnik. Naime, tužilac je upisani držalac nepokretnosti i tu nepokretnost je predao ovde tuženom na korišćenje po osnovu Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji. Stoga je tužilac aktivno legitimisan da potražuje naknadu štete, nastalu na tom objektu. Na to njegovo pravo nije od uticaja što je presudom Trgovinskog suda u Novom Sadu obavezan da preda parcelu broj .. KO Novi Sad, u površini od 6 ari i 59 m2, na kojoj je izgrađen predmetni objekat. Dok god objekat postoji i nije porušen u postupku izvršenja, tužilac kao njegov držalac imao bi pravo na naknadu štete nastale na objektu, kao lice koje je taj objekat predalo tuženom na korišćenje. Međutim, odsustvo utvrđene odgovornosti tuženog za nastalu štetu čini takav tužbeni zahtev tužioca neosnovanim u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZOO. Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužioca, ali je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost drugostepene presude.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković