Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u delu u kome je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Prema razlozima drugostepene presude u pobijanom delu, pravilno je poništena Odluka o pokretanju postupka isključenja tužioca, doneta 21.12.2023. godine, jer nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje takve odluke u smislu odredbe člana 204. Zakona o privrednim društvima, u vezi odredbe člana 376. istog zakona. Kako sednica skupštine na kojoj je navedena odluka doneta nije bila sazvana u skladu sa odredbom člana 204. Zakona o privrednim društvima, niti su istoj prisustvovali svi članovi društva da bi se mogao primeniti izuzetak prema kome nije potrebno sazivanje sednice, u smislu odredbe člana 206. Zakona o privrednim društvima, tužilac ima pravo na poništaj te Odluke saglasno odredbi člana 376. stav 1. tačka 1. i 2. Zakona o privrednim društvima.

Prema odredbi čl. 381 st.1. tač. 5. Zakona o privrednim društvima, nezakonita odluka skupštine neće biti poništena ako je zamenjena drugom odlukom koja je doneta u skladu sa zakonom, statutom i poslovnikom. Međutim, u tom slučaju, u toj drugoj odluci mora biti izričito navedeno da ta odluka zamenjuje prethodnu odluku. U Odluci koju je tuženo društvo donelo van sednice, dana 22.03.2024. godine, a za koju je drugostepeni sud utvrdio da je zakonita, nije navedeno da se njome zamenjuje Odluka doneta na sednici održanoj 21.12.2023. godine. Osim toga, imajući u vidu da je drugostepenom presudom utvrđeno da je zakonita Odluka tuženog od 22.03.2024. godine, ne bi mogle egzistirati dve odluke društva o isključenju tužioca. Štaviše, čak i da je tom Odlukom zamenjena nezakonita Odluka doneta na skupštini održanoj 21.12.2023. godine, postojala bi obaveza tuženog društva, izričito predviđena odredbom člana 381. stav 3. Zakona o privrednim društvima, da snosi troškove spora i naknadi eventualnu štetu, ako bi takav zahtev bio postavljen. Vrhovni sud nalazi da razlozi na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi ne upućuju na potrebu novog tumačenja prava o posmatranom pravnom pitanju, niti na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Kako nisu ispunjeni ni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe čl. 404 st. 2 ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Privrednim sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 487. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 10.000,00 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom privrednom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković