Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeće za inženjering, građevinarstvo i trgovinu „DEL“ doo Niš, čiji je punomoćnik Zoran Ateljević, advokat u ..., protiv tuženog „Raiffeisen Banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Kosta Danilović, advokat u ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1529/19 od 23.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 22.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1529/19 od 23.01.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1529/19 od 23.01.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1529/19 od 23.01.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 4404/17 od 19.12.2018. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca te obavezan tuženi da iz poslovnog prostora koji se nalazi u zgradi u ul. ... br. .. u ..., u koji se ulazi na desna vrata u odnosu na glavni ulaz u zgradu i to iz suterenskog prostora površine 49,02 m2, demontira i ukloni vrata sa oznakom wertschutzraum-fabrikations nr.312976 demontira i ukloni vrata sa oznakom wertschutzraum-fabrikations nr.312975, demontira i ukloni sa zidova, plafona i podova prostora u suterenu ugrađene čelične ploče.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. U pogledu dozvoljenosti revizije pozvao se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Prema članu 404. stav 1. Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. U konkretnom slučaju predmet spora je pitanje regulisanja međusobnih odnosa tužioca kao zakupodavca i tuženog kao zakupca nakon isteka perioda zakupa, a povodom vraćanja predmeta zakupa u prvobitno stanje. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se ne ukazuje na postojanje suprotnih sudskih odluka u istim ili sličnim pravnim situacijama, odnosno na različito postupanje i neujednačenost sudske prakse. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije dovoljan razlog za dozvoljenost posebne revizije. Razlozi koji se tiču pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, na koje se poziva revident, nisu zakonski osnov zbog koga se može izjaviti posebna revizija.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije i primenom čl. 410. st. 2. i člana 485. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... i 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi čl. 485. Zakona o parničnom postupku u privrednim sporovima revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 100.000 evra po sredem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta dana 05.10.2017. godine. U tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 7.500.000,00 dinara, što je ispod revizijskog cenzusa pa revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenje parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić