U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Građevinsko privredno društvo Banković DOO Surdulica – u stečaju, čiji je punomoćnik Vlado Kapor, advokat u ... , protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi duga, vrednost predmeta spora 14.863.260,08 dinara, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 8577/22 od 21.09.2023. godine, u sednici veća održanoj 13.03.2025. godine doneo je

P R E S U D U

Revizija tužene se ODBIJA, kao neosnovana, u delu kojim se pobija presuda Privrednog apelacionog suda 4Pž 8577/22 od 21.09.2023. godine kojom je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 4147/20 od 27.09.2022. godine u usvajajućem delu za glavni dug od 13.755.597,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.11.2020. godine do isplate, i u delu odluke o troškovima postupka.

USVAJA SE revizija tužene, PREINAČUJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 4Pž 8577/22 od 21.09.2023. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P 4147/20 od 27.09.2022. godine, tako što se ODBIJA tužbeni zahtev za zakonske zatezne kamate na iznos od 13.755.547,49 dinara počev od 27.08.2020. godine do 16.11.2020. godine, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 21P 4147/2020 dana 27.09.2020. godine kojom je u I stavu izreke obavezao tuženu da tužiocu isplati 13.755.597,49 dinara sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 27.08.2020. godine do isplate; u II stavu izreke odbio tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu isplati 5.602,21 evra sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 20.08.2019. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, 114.599,66 dinara sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 30.08.2019. godine do isplate, kao i kamatu po Zakonu o zateznoj kamati na iznos od 13.755.597,49 dinara, počev od 30.08.2019. godine do 27.08.2020. godine i u III stavu izreke obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.187.683,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je presudom 4Pž 8577/22 od 21.09.2023. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 4147/20 od 27.09.2022. godine u stavu I i III izreke, i odbio zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 … 10/2023 dr. – zakon) i zaključio da je revizija tužene neosnovana u delu kojim pobija pravnosnažnu presudu u usvajajućem delu za glavni dug i za zakonske zatezne kamate na glavni dug počev od 17.11.2020. godine do isplate, dok je revizija osnovana u delu kojim je pobijanom presudom pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu za zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnog duga počev od 27.08.2020. godine do 16.11.2020. godine.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema odredbama člana 407. Zakona o parničnom postupku, bitna povreda odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koju ističe revident, nije dozvoljen revizijski razlog. U svakom slučaju, navodima koji ističe, revident pobija pravilnost ocene izvedenog dokaza veštačenjem građevinske struke, što je usmereno na pobijanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, što takođe nije dozvoljen revizijski razlog s obzirom na odredbu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, na osnovu kog su donete nižestepene presude, stranke su bile u ugovornom odnosu po osnovu ugovora o građenju kojim se tužilac, kao izvođač radova, obavezao da izvrši građevinske radove na školskim objektima, a tužena kao naručilac se obavezala da tužiocu za izvedene radove plati ugovorenu cenu od 1.780.384,25 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po kupovnom kursu NBS na dan izdavanja računa/situacije. Ugovoreno je da će se konačni obračun vršiti nakon završetka svih radova, potpisivanjem zapisnika o primopredaji radova i konačnom obračunu, od strane naručioca, stručnog nadzora, izvođača i krajnjeg korisnika. Na taj ugovorni odnos ne primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama. Tužilac je za izvedene radove na ugovorenim školskim objektima ispostavljao tuženoj privremene situacije, na osnovu kojih je tužena plaćala, te je ispostavio i devetu privremenu situaciju 10.06.2019. godine, koju je nadzorni organ tužene potpisao i overio, ali tužena po toj privremenoj situaciji tužiocu nije platila. Prema sadržini te privremene situacije, vrednost za plaćanje je 23.878,89 evra. Potom je tužilac tuženoj ispostavio okončanu situaciju 31.07.2019. godine, prema kojoj je ukupna vrednost izvedenih radova 890.192,10 evra, umanjenje za prethodne situacije 639.811,84 evra, a vrednost izvedenih radova po toj situaciji i vrednost za plaćanje je 250.380,26 evra. Okončana situacija nije potpisana od strane nadzornog organa tužene. Tužena je obaveštenjem od 08.08.2019. godine jednostrano raskinula navedeni ugovor zbog neizvršavanja ugovornih obaveza tužioca u ugovorenom roku. Na predlog tužioca u predmetu R 240/2019 je obezbeđen dokaz građevinskim veštačenjem kojim su utvrđene količine i vrednosti izvedenih a neplaćenih radova, i količine i vrednost materijala dopremljenog na gradilište saglasno ugovoru o izvođenju radova, prema ugovorenim cenama. Utvrđeno je i da je nadzorna služba tuženog izradila Izveštaj o preseku stanja na dan raskida ugovora kojim je utvrdila da ukupna vrednost izvedenih radova iznosi 639.811,84 evra. Tužena je u postupku obezbeđenja dokaza iznela primedbe na nalaz i mišljenje veštaka u pogledu razlika po pozicijama za svaki pojedinačni školski objekat koji nadzorni organ nije prihvatio u Izveštaju o preseku stanja na objektima na dan raskida ugovora, o čemu se veštak izjasnio tako što je korigovao nalaz i mišljenje za iznos od 673,66 evra, za koliko je umanjio ukupnu vrednost izvedenih radova, dok je u preostalom ostao pri nalazu i mišljenju. Prvostepeni sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka izrađenog u predmetu R 240/19, te izjašnjenja veštaka od 17.11.2020. godine i iz iskaza istog veštaka na ročištu u ovom postupku 06.05.2021. godine, utvrdio da je ukupna vrednost izvedenih ugovorenih radova od strane tužioca, a neplaćenih od strane tuženog, u iznosu od 117.353,86 evra, uz uzimanje u obzir korekcije od 637,66 evra po primedbi tužene. Tako je sud navedenu vrednost izvedenih radova od strane tužioca koje tuženi nije platio, od 117.353,86 evra, iskazao u dinarskom iznosu primenom ugovorenog kupovnog kursa NBS za evro na dan 17.11.2020. godine kao dan kada je konačno utvrđena vrednost ugovorenih radova koje je tužilac izveo, od 1 evro prema 117,2147 RSD. Primenom odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima sudovi su obavezali tuženu da tužiocu plati 13.755.597,49 dinara, na ime izvedenih a neplaćenih građevinskih radova, kao stečeno bez osnova, s obzirom da je ugovor o građenju raskinut. Zakonsku zateznu kamatu na taj iznos sudovi su dosudili počev od 27.08.2020. godine kao dana utuženja, kada je tužena nesumnjivo pozvana na plaćanje, primenom odredaba člana 277. stav 1. i član 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Tužena u reviziji osporava utvrđenje vrednosti izvedenih radova od strane tužioca po predmetnom ugovoru, pozivom na mišljenje stručnog nadzora tužene o nalazu i mišljenju veštaka sačinjenom u postupku obezbeđenja dokaza 14.05.2020. godine i poređenjem nalaza sa Izveštajem o preseku stanja na objektima na dan raskida ugovora o izvođenju radova od 06.02.2017. godine koje je sačinio nadzorni organ tužene, prema kojem su uočene razlike u priznatim količinama izvedenih radova po objektima i po pozicijama radova. Na osnovu toga je tužena sačinila korekciju vrednosti radova priznatih od strane nadzornog organa iskazanu u novčanom iznosu. Poziva se na korigovani pregled vrednosti radova sačinjen od svog nadzornog organa, koga je dostavila u postupku. Time je osporila procenu vrednosti izvedenih radova. Neosnovano ističe da drugostepeni sud nije razmatrao žalbene navode o tome. Protivno tvrdnji revidenta, u drugostepenoj presudi izneto je da je drugostepeni sud cenio žalbene navode tužene vezane za nalaz i mišljenje veštaka, ali ih nije prihvatio, s obzirom da je prvostepeni sud dao razloge prema nalazu i mišljenju veštaka koga je prihvatio, u skladu sa korekcijom nalaza od 17.11.2020. godine. Te razloge prvostepenog suda drugostepeni sud je prihvatio za dovoljne i jasne.

Neosnovano u reviziji tužena ističe i da drugostepeni sud nije cenio da je sudski veštak korigovao nalaz i mišljenje za iznos od 673,66 evra.

Kako ovim navodima revident ponavlja žalbene razloge kojima nastoji da ospori činjenično stanje koga je utvrdio prvostepeni sud, o čemu se drugostepeni sud izjasnio, a pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja se ne može pobijati revizijom, Vrhovni sud je ove navode revizije ocenio neosnovanim.

Pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je zaključio da je pobijana drugostepena presuda u usvajajućem delu za glavni dug po tužbenom zahtevu sa zakonskim zateznim kamatama počev od 17.11.2020. godine do isplate pravilna, ali ne na osnovu odredaba člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, već pozivom na odredbe člana 262. stav 1. istog zakona. Ugovor o građenju je raskinut, ali raskid proizvodi pravno dejstvo od izjave o raskidu sa strane tužene, 08.08.2019. godine, kako je to propisano odredbama člana 132. Zakona o obligacionom odnosima, od kada su obe strane oslobođene svojih obaveza. Za izvedene radove do tada, tužena je u obavezi da tužiocu isplati ugovorenu vrednost, što prema utvrđenom činjeničnom stanju jeste dinarska protivvrednost iznosa od 117.353,86 evra. Na taj iznos, međutim, tuženi ne može biti u obavezi da plati zateznu kamatu počev od 27.08.2020. godine, kako to sudovi presuđuju, jer je dinarska protivvrednost navedenog iznosa na čiju isplatu je tužena obavezana utvrđena prema kursu na dan 17.11.2020. godine. Zato je, primenom odredaba člana 262. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, Vrhovni sud delimično potvrdio, delimično preinačio pravnosnažnu presudu, kao u izreci, po odredbama člana 414. i 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković