U donošenju pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje na bitne povrede paušalno, bez navođenja konkretne norme koja bi bila predmet povrede od strane drugostepenog suda. U reviziji se ukazuje da je odlučivanje u parnici koja se vodila pred Privrednim sudom u Beogradu pod P 8623/2021 u kojoj je doneta prvostepena presuda 19.04.2022. godine odlučeno o prethodnom pravnom pitanju, a da postupak nije prekinut. Navodi se tiču postupka pred prvostepenim sudom. Zaključak je da je presuda doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje se mogu isticati u revizijskom postupku po odredbama člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, postupajući po pravnosnažnoj presudi Privrednog suda u Beogradu 5 P 2788/18 od 17.01.2019. godine (potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda 6 Pž 1548/19 od 12.11.2020. godine), tužilac je dobrovoljno platio tuženoj iznos od 75.061.829,69 dinara. Po reviziji ovde tužioca, rešenjem Vrhovnog suda Prev 141/21 od 20.05.2021. godine usvojena je revizija i ukinute su prvostepena i drugostepena presuda po kojima je tužilac dobrovoljno isplatio iznos duga koji potražuje u ovoj parnici od tužene, i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su saglasni da je tužbeni zahtev osnovan, primenom odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, jer je rešenjem Vrhovnog suda Prev 141/21 od 20.05.2021. godine ukinuta presuda Privrednog apelacionog suda 6 Pž 1548/19 od 12.11.2020. godine koja je bila osnov po kome je tužilac platio tuženoj novčani iznos čije vraćanje traži u ovoj parnici, pa je po odredbi člana 214. Zakona o obligacionim odnosima tužena dužna da tužiocu vrati utuženi iznos za zakonskom zateznom kamatom od 03.09.2021. godine, kao dana kada je primila rešenje Vrhovnog suda Prev 109/2021 od 02.09.2021. godine.

U reviziji, tužena ponavlja da je tužilac nakon što je podneo reviziju dobrovoljno platio tuženoj iznos po presudi, a nakon ukidanja pravnosnažne presude se nije obratio tuženoj sa zahtevom za vraćanje dobrovoljno isplaćenog iznosa, čime je po shvatanju tužene postupao nesavesno, zloupotrebom prava je prouzrokovao novu parnicu i dodatne troškove tuženoj. Odluka u ovoj parnici zavisi od rešavanja spora u ponovljenom postupku, pred Privrednim sudom u Beogradu pod P 8623/2021, zbog čega je trebalo prekinuti ovu parnicu, ili spojiti parnice radi jednovremenog odlučivanja.

Revizija nije osnovana.

Predmet tužbenog zahteva je povraćaj iznosa od 75.061.829,69 dinara koji je tužilac platio tuženoj ispunjavajući obavezu po pravnosnažnoj presudi Privrednog suda u Beogradu 5 P 2788/18 od 17.01.2019. godine, koja je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda 6 Pž 1548/19 od 12.11.2020. godine, a tužena prihvatila ispunjenje obaveze. Kako je rešenjem Vrhovnog suda Prev 141/21 od 20.05.2021. godine pravnosnažna presuda ukinuta, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnov po kom je tužilac isplatio iznos od 75.061.829,69 dinara tuženoj otpao, u smislu odredbe člana 210. Zakona o obligacionom odnosu, zbog čega su se stekli uslovi za povraćaj plaćenog iznosa. Za povraćaj tako plaćenog iznosa nije prepreka činjenica da je rešenjem Vrhovnog suda Prev 141/21 predmet vraćen na ponovni postupak, u kome se odlučuje o obavezi tužioca na isplatu istog iznosa tuženoj. Suština je da je odlukom Vrhovnog suda Prev 141/21 od 20.05.2021. godine prestalo pravno dejstvo pravnosnažne odluke Privrednog suda u Beogradu 5 P 2788/18 od 17.01.2019. godine i da je taj osnov sticanja otpao. Drugi osnov sticanja nije utvrđen do pravnosnažnog okončanja ove parnice.

Nasuprot navodima revidenta, tužba u ovoj parnici nije produkt zloupotrebe procesnih prava, u smislu odredbe člana 9. Zakona o parničnom postupku, niti povrede odredbe člana 13. Zakona o obligacionim odnosima. Naprotiv, tužilac je dobrovoljno ispunio obavezu po pravnosnažnoj presudi Privrednog suda u Beogradu 5 P 2788/18 od 17.01.2019. godine čime je izbegao eventualno pokretanje izvršnog postupka, s obzirom da je postupak pravnosnažno okončan, a izjavljeni vanredni pravni lek po odredbi člana 406. Zakona o parničnom postupku ne zadržava izvršenje pravnosnažne presude protiv koje je izjavljen.

Navodi revidenta da je tužilac savesnim postupanjem iznos po pravnosnažnoj presudi Privrednog suda u Beogradu 5 P 2788/18 od 17.01.2019. godine trebalo da uplati u sudski depozit, neosnovani su i suprotni obavezi iz izvršnog naslova, po kojoj tužilac bio u obavezi da novac isplati tuženom i nije ostavljena mogućnost da se obaveze oslobodi polaganjem navedenog iznosa u sudski depozit.

Nadalje, tužena je od saznanja za poništaj pravnosnažne presude bila u mogućnosti da tužiocu vrati primljeni novčani iznos, bez obaveze tužioca da je na to poziva, pa je pravilna odluka nižestepenih sudova da se tužena obaveže na isplatu primljenog iznosa od 75.061.829,69 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.09.2021. godine do isplate, saglasno odredbi člana 214. Zakona o obligacionim odnosima.

Stoga, kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako tužena nije uspela u postupku po reviziji to je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković