Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Smatra da je pravilno ocenjeno da ugovor o preuzimanju duga nije zaključen pa da tužilac nije postao dužnik tuženog, da iz izvedenog proizlazi da je tuženi svoj dug namirio samo jednom i to direktno od dužnika, da je u trenutku sačinjavanja ugovora o ustupanju potraživanja obaveza „Keramike Mladenovac“ već prestala da postoji. U smislu navoda odgovora na reviziju predlaže da se, kao neosnovana, odbije.

Vrhovni sud je cenio navode revizije u granicama određenim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena apsolutno bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje da je prvostepena presuda zasnovana na bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, ali navedeno ne može biti revizijski razlog, budući da je predmet ispitivanja po reviziji drugostepena presuda. Najzad, odluka se ne može pobijati ni zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja na koje se ukazuje tvrdnjom o povredi odredbe čl. 374 st. 1 a u vezi čl. 375 Zakona o parničnom postuku. Revizijski razlozi su restriktivni i propisani u odredbi čl. 407 Zakona o parničnom postupku.

Iz činjeničnog stanja proizlazi da je tuženi imao potraživanje prema Privrednom društvu „Keramika Mladenovac“ a.d po fakturama za isporučeni gas u iznosu od 201.741,37 eur. Tužilac, kao većinski vlasnik Društva „Keramika Mladenovac“ a.d., isporučio je gas u vrednosti od 201.741,37 eur Privrednom društvu „Energogas“ d.o.o. iz Podgorice koje je u vlasništvu tuženog, čime je postao poverilac tog društva za navedeni iznos. Prvostepeni sud zaključuje da je postignut načelni dogovor da tužilac preuzme dug dužnika „Keramika Mladenovac“ i radi namirenja istog ustupi tuženom potraživanja prema „Energogas“ d.o.o. iz Podgorice. Nacrte ugovora o preuzimanju duga (sa datumom 20.04.2012. godine) i ugovora o ustupanju potraživanja (sa datumom 16.05.2012. godine) tužilac je prosledio tuženom u prilogu dopisa od 12.10.2012. godine, a tuženi je 01.02.2013. godine tužioca obavestio da je uputio dopis poreskoj upravi kako bi se potvrdilo postojanje uslova za potpisivanje ugovora za prebijanje međusobnih potraživanja, s obzirom da je jedan od učesnika strano pravno lice. Iz sadržine ugovora o preuzimanju duga utvrđeno je da je zaključen između „Keramike“ a.d. Mladenovac kao dužnika, tužioca kao preuzimaoca i tuženog kao poverioca, te da se u članu 1. potvrđuje da preuzimalac preuzima dug dužnika u iznosu od 201.741,17 eur po srednjem kursu NBS i time izvršava deo obaveze dužnika prema poveriocu, kao i da je potpisan od strane dužnika i preuzimaoca ali ne i od poverioca. Čitanjem ugovora o ustupanju potraživanja utvrđeno je da je sačinjen između tužioca kao ustupioca potraživanja, tuženog kao primaoca i „Energogas“ d.o.o. iz Podgorice kao dužnika, te da je konstatovano da ustupilac ustupa svoja dospela potraživanja od dužnika primaocu u iznosu od 201.741,17 eur, da je u članu 2. konstatovano da danom potpisivanja ovog ugovora ustupilac potraživanja je naplatio svoje potraživanje od dužnika i istovremeno izmirio svoje obaveze prema primaocu potraživanja po osnovu ugovora o preuzimanju duga, te da ugovor sadrži potpise i pečate svih ugovornih strana. Iz sadržine subanalitičke kartice za period od 01.01.2011. do 31.12.2014. godine prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi knjižio svoja potraživanja prema „Keramika“ a.d. Mladenovac. Utvrđeno je i to da je tuženi potraživanje prema tom pravnom licu naplatio prinudnim putem, da je tužilac nadležnom sudu u Crnoj Gori podneo tužbu kojom je tražio da se obaveže „Energogas“ iz Podgorice da mu na ime obaveze po računima plati dugovani iznos, ali da je tužbeni zahtev odbijen pravnosnažno.

Kod ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud tužbeni zahtev odbija obrazlažući da ugovor o preuzimanju duga proizvodi pravno dejstvo tek kada na preuzimanje pristane poverilac, da tuženi - poverilac nije pristao na preuzimanje duga koje je imao prema preduzeću „Keramika Mladenovac“ pa takav ugovor nije zaključen, što dalje znači da tužilac nije postao dužnik tuženog, te da nije ni mogao na osnovu člana 444. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima da dug Društva „Keramika Mladenovac“ izmiri ustupanjem svog potraživanja prema „Energogas“ d.o.o. Podgorica. Smatra da je smisao zaključenja ugovora od 16.05.2012. godine bilo namirenje tuženog ustupanjem potraživanja što je podrazumevalo prethodno preuzimanje duga do kog nije došlo, te da ugovor o ustupanju potraživanja nema kauzu. Zaključuje da se ne može prihvatiti tvrdnja tužioca da je tuženog namirio dva puta, jednom ustupanjem potraživanja a drugi put prinudnom naplatom. Ukazuje da je tuženi svoj dug namirio samo jednom- tokom decembra 2011. godine i januara 2012. godine - od dužnika „Keramika Mladenovac“, u postupku prinudne naplate.

Drugostepeni sud prihvata materijalnopravni zaključak prvostepenog suda.

Vrhovni sud nalazi da se, za sada, odluke nižestepenih sudova ne mogu prihvatiti kao valjane, jer su donete na temelju pogrešne primene materijalnog prava zbog čega relevantne činjenice nisu razjašnjene.

Pravilno konstatuju nižestepeni sudovi, s pozivom na odredbu člana 446. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, da se preuzimanje duga vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca na koje je pristao poverilac, te da bez pristanka poverioca ovakvog ugovora nema. Kako iz nesporno utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da tuženi, kao poverilac, nije dao pristanak za preuzimanje duga pravog lica „Keramika Mladenovac“ a.d. zbog, kako proizlazi iz spisa, bojazni da će moći da se sprovede kompenzacija jer je jedan od učesnika strano pravno lice, to ugovor od 20.04.2012. godine nema karakter preuzimanja duga. Pravilno se konstatuje da u takvoj situaciji on ima dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja u smislu odredbe člana 446. stav 5. i 453. Zakona o obligacionim odnosima. Ali se ne može prihvatiti zaključak da je u takvoj situaciji, odsustvu preuzetog duga tužioca prema tuženom, ugovor o ustupanju od 16.05.2012. godine ništav zbog nedostatka kauze. Kauza je pravni razlog, razlikuje se od ekonomskog cilja koji se želi postići pa u situaciji kada se ovaj drugi ne ostvari ugovor ostaje punovažan. Kauza je objektivni i neposredni pravni razlog zbog kog se stranke obavezuju i uvek je ista za istu vrstu ugovora. Ekonomski cilj kao korist je razlog zbog kojeg se pristupa zaključenju ugovora. U konkretnom slučaju, suprotno stanovištu nižestepenih sudova, kauza je vidljiva i jasna – ustupanje potraživanja koje je tužilac imao prema zavisnom društvu tuženog.

Pritom, ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne pristane na ugovor o preuzimanju ili odbije da ga da (član 446. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima) pa u smislu čl. 296. tužilac je imao pravni interes da ispuni obavezu Keramike Mladenovac a tuženi obavezu da primi ispunjenje. Takav odnos tužilac i tuženi mogu, saglasno, modifikovati pa i u pogledu načina ispunjenja tako što će se sporazumeti da se ona izmiri na neki od zakonom dozvoljenih načina.

Dalje, iz spisa proizilazi da je u toku postupka bilo sporno da li je ugovor o ustupanju potraživanja za tuženog potpisalo ovlašćeno lice odnosno da li je punovažan sa tog stanovišta o čemu nema zaključka nižestepenih sudova.

I u pogledu namirenja potraživanja prema „Keramika“ a.d. Mladenovac u spisu postoje oprečni navodi - na ročištu je učinjena nespornom činjenica da je ono izmireno tokom 2011. i 2012. godine a docnije je dostavljena privatna isprava dužnika „Keramika Mladenovac“ da je ono namireno u toku 2013. godine. Tu ispravu je prvostepeni sud pročitao u dokaznom postupku, pa je nejasno da li je opozvano ranije dato priznanje činjenice i kakav je zaključak suda po tom pitanju.

Iz do sada utvrđenih činjenica proizlazi kao tačan zaključak da tuženi nije od tužioca naplatio potraživanje od 201.741,37 eur jer ga je naplatio od osnovnog dužnika, prinudnim putem. Međutim isplata nedugovanog/dvosturka isplata je samo jedan od vidova sticanja bez osnova, a sud nije ni vezan pravnim osnovom već tužbenim zahtevom i činjeničnim osnovom tužbe.

Zbog svega navedenog, odluke su morale biti ukinute pa je Vrhovni sud primenom odredbe čl. 416 st. 2 Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku prvstepeni sud će razjasniti navedene bitne činjenice odnosno da li je punovažno zaključen ugovor o ustupanju potraživanja, da li je obaveza preduzeća Keramika Mladenovac bila ugašena pre zaključenja ugovora o ustupanju potraživanja i, posledično, značaj i dejstvo odredbe čl. 2 istog ugovora.

Kako je ukinuta odluka o glavnoj stvari to je morala biti ukinuta i odluka o troškovima kako bi se o istim odlučilo konačnom odlukom.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković