.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 244/2016
23.02.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Dušan Samardžić, advokat iz ..., protiv tuženih 1. BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Savo Mihajlović, advokat iz ... i 2. „VV“ u stečaju, radi utvrđenja ništavosti ugovora i prava svojine, odlučujući o zahtevu za naknadu troškova revizijskog postupka, u sednici veća održanoj dana 23.02.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovan, predlog prvotuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Kraljevu P 758/12 od 30.01.2014. godine u stavu I izreke odbijen je prigovor presuđene stvari izjavljen od strane prvotuženog kao neosnovan, u stavom II izreke utvrđeno je da je tužilac nosilac prava svojine i vlasnik taksativno navedenih nepokretnosti, a stavom III izreke utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora koji je overen pred Opštinskim sudom u Kruševcu pod Ov.br. .../... od 25.07.2008. godine u delu prenosa prava svojine na taksativno navedenim nepokretnostima, što su tuženi dužni da priznaju i trpe, te su stavom IV izreke obavezani tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plate iznos od 399.700,00 dinara.
Privredni apelacioni sud presudom Pž. 2800/14 od 15.06.2016. godine u stavu prvom izreke odbija žalbu prvotuženog kao neosnovanu i potvrđuje navedenu prvostepenu presudu u stavu prvom izreke. Stavom dva izreke preinačava navedenu prvostepenu presudu u stavu II, III i IV izreke i presuđuje da se odbija kao neosnovan zahtev tužioca da je nosilac prava svojine i vlasnik taksativno navedenih nepokretnosti i da se utvrdi da je delimično ništav Ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora overen pred Opštinskim sudom u Kruševcu Ov. .../... od 25.07.2008. godine u delu prenosa prava svojine na taksativno navedenim nepokretnostima i da u navedenom delu ne proizvodi pravno dejstvo, što su tuženi dužni da priznaju i trpe, kao i da se obavezuje tužilac da drugotuženom naknadi troškove spora u iznosu od 226.220,00 dinara.
Protiv drugostepene presude tužilac je preko punomoćnika izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da revizijski sud pobijanu presudu preinači ili ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Troškove je opredeljeno tražio.
Odgovorom na reviziju od 11.08.2016. godine, prvotuženi je osporio navode iste kao neosnovane i predložio da se izjavljena revizija odbaci kao nedozvoljena ili odbije u celosti. Troškove je opredeljeno tražio.
Ceneći dozvoljenost izjavljene revizije, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Prev. 244/16 od 06.10.2016. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca izjavljenu protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž.br. 2800/14 od 15.06.2016. godine. Punomoćniku prvotuženog je navedeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev. 244/16 od 06.10.2016. godine uredno dostavljeno dana 31.01.2017. godine.
Podneskom od 02.02.2017. godine punomoćnik prvotuženog je istakao predlog za donošenje dopunskog rešenja o njegovom zahtevu za naknadu troškova odgovora na reviziju o kome nije odlučeno rešenjem Prev. 244/16 od 06.10.2016. godine.
Odlučujući o blagovremeno podnetom predlogu punomoćnika prvotuženog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima revizijskog postupka , ovaj sud nalazi da je isti neosnovan.
Odredba člana 343. u stavu 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 125/04, 111/09) propisuje da ako je sud propusti da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude, dok stav dva istog člana propisuje da će sud bez održavanja ročišta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. Prema odredbi člana 354. istog Zakona ova odredba shodno se primenjuje i na rešenja.
Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz člana 343. stav 2. Zakona o parničnom postupku je da je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je trebalo da odluči, što znači da se propust ima pripisati očiglednoj omašci suda i da sud ni ne zna da je takav propust učinjen.
Odredba člana 159. u stavu 1. i 2. Zakona o parničnom postupku propisuje da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja i da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu, dok stav 3. istog člana propisuje da je zahtev za naknadu troškova stranka dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči. Član 146. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisuje da su parnični troškovi izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka. Članom 150. stav 1. istog Zakona propisano je da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.
Kako sastavljanje i podnošenje odgovora na reviziju ne predstavlja neophodnu radnju za vođenje parnice, odnosno stvaran i potreban trošak, to revizijski sud nalazi da je zahtev prvotuženog neosnovan, pa je i odlučio kako je navedeno u izreci primenom citiranih članova.
Predsednik veća – sudija
Dr Dragiša Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
