Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila dve revizije, preko punomoćnika Mladena Avramovića i dr., advokata iz ..., koji su tuženu zastupali u toku postupka i preko novoangažovanog pumonoćnika Nemanje Aleksića, advokata iz ..., obe po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude, citirana odredba člana 6. stav 6.1. tačka (i) Ugovora o kreditu od 01.06.2017. godine, zaključenog između parničnih stranaka, ništava je iz razloga što tužilac nije bio u predugovornoj fazi upoznat sa troškovima obrade kredita predviđenim za naplatu navedenom ugovornom odredbom. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da Ponuda i Obavezni elementi ugovora od 02.06.2017. godine, koji su tužiocu uručeni nakon zaključenja ugovora o kreditu, ne predstavljaju ispunjenje obaveze informisanosti klijenta o svim troškovima koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, a karakter ponude nema ni Plan otplate kredita uručen tužiocu. Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 103. ZOO utvrđena ništavost predmetne ugovorne odredbe.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenim revizijama kao izuzetno dozvoljenoj, a sve u smislu člana 404. stav 1. istog propisa, budući da je odluka u svemu u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine. Nasuprot navodima revidenta, odluka je zasnovana na utvrđenoj činjenici da je korisniku kredita ponuda uručena nakon zaključenja ugovora o kreditu, a ne da je ponuda od istog datuma kao i ugovor. Stoga ne postoji neujednačenost sudske prakse na koju se po tom osnovu ukazuje u reviziji tužene.

Kako nisu ispunjeni ni drugi uslovi za odlučivanje o revizijama tužene kao izuzetno dozvoljenim, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe čl. 404 st. 2 ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da su revizije tužene nedozvoljene.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Privrednim sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 487. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 25.604,78 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom privrednom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković