Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 249/2025
09.05.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „BDM“ doo Bačka Palanka, koga zastupa punomoćnik Sima Knežević, advokat iz ..., protiv tužene „Banca Intesa“, a.d. Beograd, koju zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i vraćanja datog, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1467/23 od 25.12.2024. godine, u sednici veća održanoj 09.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1467/23 od 25.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4696/2022 od 05.12.2022. godine usvojen je tužbeni zahtev tako što je utvrđeno da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu od 11.04.2016. godine, zaključenog između tužioca i tužene. Tužena je obavezana da tužiocu isplati iznos od 43.350,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2016. godine do isplate i troškove parničnog postupka u iznosu od 32.502,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1467/23 od 25.12.2024. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pitanja od opšteg inetresa, u cilju ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude, tužena banka nije dokazala da je tužioca pre zaključenja ugovora upoznala sa ponudom za zaključenje ugovora, koja je sadržala vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita. Kako tužilac nije bio informisan o svim troškovima koje će snositi po osnovu zaključenog ugovora o kreditu, uključujući i predmetnu naknadu za obradu kreditnog zahteva predviđenu odredbom člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu, takva ugovorna odredba je, po nalaženju nižestepenih sudova, ništava. Sledom izloženog, banka je obavezana da tužiocu vrati naplaćenu naknadu kao posledicu utvrđene ništavosti, primenom odredbe člana 104. ZOO.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o istoj kao izuzetno dozvoljenoj, a sve u smislu člana 404. stav 1. istog propisa, budući da je odluka u svemu u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine dopunjenim na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine.

Navodi revizije i razlozi na kojima je zasnovana drugostepena presuda ne upućuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse u konkretnom slučaju.

Kako nisu ispunjeni ni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe čl. 404 st. 2 ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Privrednim sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 487. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 43.350,45 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom privrednom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.