Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu iznosa od 9.160,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.03.2021. godine do isplate, na ime naknade od pravnog ili fizičkog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu. Naknada koja je predmet tužbenog zahteva, uređena je odredbom čl. 39. stav 5. Zakona o autorskom i srodnim pravima, koja propisuje da u slučaju umnožavanja autorskih dela fotokopiranjem ili sličnom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog člana, autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizičkog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu. Prema zaključku nižestepenih sudova, bitne činjenice za nastanak prava na ovu naknadu jesu: da postoji umnožavanje autorskih dela fotokopiranjem ili sličnom tehnikom, te da ovo umnožavanje vrši pravno ili fizičko lice koje pruža uslugu fotokopiranja uz naknadu. Kako tužilac nije dokazao činjenicu da je tuženi umnožavao autorska dela fotokopiranjem, što je uslov prava na naknadu iz čl. 39. stav 5. Zakona o autorskom i srodnim pravima, to su nižestepeni sudovi zaključili da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije i da nema osnova da se tuženi obaveže na plaćanje predmetne naknade. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Privredni apelacioni sud je postupajući po žalbama na odluke prvostepenog suda u svojim odlukama zauzeo stav da za nastanak obaveze plaćanja posebne naknade nije dovoljna sama činjenica postojanja fotokopir aparata u objektu tuženog, već je bitna činjenica da je utvrđeno da je tuženi umnožavao fotokopiranjem primerke objavljenog dela autora (Odluke Pž 5514/19 od 04.02.2019. godine, Pž 3567/19 od 21.05.2020. godine, Pž 3479/20 od 21.05.2020. godine, Pž 2657/19 od 14.05.2020. godine, Pž 3293/20 od 04.02.2021. godine, Pž 3542/19 od 04.06.2020. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev 357/21 od 08.07.2021. godine, Prev 442/20 od 08.10.2020. godine, Prev 513/2020 od 12.11.2020. godine, Prev 459/20 od 08.10.2020. godine, Prev 269/2 od 30.08.2021. godine, Prev 509/2020), te stoga ukazivanje revidenta na različitu sudsku praksu nije od uticaja. Revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava te sledom i povredi javnog interesa ne predstavljaju razlog za izjavljivanje posebne revizije. Ukazivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 371 st. 1. ZPP, učinjene pred drugostepenim sudom, takođe nije razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 485. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...10/23- dr. zakon) revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu radi isplate naknade za usluge fotokopiranja predviđene Zakonom o autorskom i srodnim pravima podneo 28.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 9.160,00 dinara.

Vrednost predmeta spora pravnosnažne drugostepene odluke, koja se pobija revizijom je ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa u ovom privrednom sporu. To su razlozi zbog kojih revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke ove odluke.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković