U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA ..., koga zastupa Zoran Tanasković, advokat iz ..., protiv tuženih 1. Republika Srbija, Ministarstvo zdravlja, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Beograd i 2. Klinički centar „Srbije“ Beograd, radi duga, u postupku po reviziji tužioca protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2461/17 od 18.05.2017.godine, na sednici veća održanoj dana 05.04.2018.godine, donosi

P R E S U D U

PREINAČAVA SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2461/17 od 18.05.2017.godine i presuđuje:

1. Žalba tuženog se delimično odbija, pa se presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 1922/14 od 30.06.2014.godine POTVRĐUJE:

u stavu II izreke u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu na ime duga solidarno isplate iznos od 367.495,77 evra sa zateznom kamatom po stopi Centralne evropske banke počev od 06.02.2010.godine do 24.12.2012.godine, a od 25.12.2012.godine do isplate po stopi prema Zakonu o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate;

u delu stava III izreke kojim se obavezuju tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 1.750 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po stopi Centralne evropske banke za period od 04.03.2011.godine do 24.12.2012.godine, a od 25.12.2012.godine do isplate prema Zakonu o zateznoj kamati;

U stavu IV izreke kojim su tuženi obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 1.122.000,00 dinara.

2. ODBIJA SE tužbeni zahtev za zateznu kamatu na dosuđeni iznos glavnog duga od 367.495,77 evra, za kamatu iznad dosuđene stavom jedan ove odluke, a do dosuđenih 12 % godišnje počev od 06.02.2010.godine do isplate, kao i za kamatu na iznos od 1.750 evra u dinarskoj protivvrednosti iznad dosuđene stavom jedan ove odluke, a do dosuđene kamate po Zakonu o visini stope zakonske zatezne kamate počev od 04.03.2011.godine do isplate.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 1922/14 od 30.06.2014.godine, u stavu I izreke odbijen je prigovor presuđene stvari kao neosnovan. Stavom II izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa su obavezani tuženi da tužiocu solidarno na ime duga isplate iznos od 367.495,77 evra sa kamatom od 12 % godišnje počev od 06.02.2010.godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Izrekom pod III izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 1.750 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 04.03.2011.godine do isplate. Stavom IV izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 1.122.000,00 dinara.

Odlučujući po žalbi tuženih Privredni apelaconi sud je presudom Pž 2461/17 od 18.05.2017.godine preinačio prvostepenu presudu u stavovima II, III i IV, pa je presudio tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obavežu da mu solidarno isplate iznos od 367.495,77 evra sa kamatom od 12 % godišnje od 06.02.2010.godine do isplate, kao i da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate 1,750 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 04.03.2011.godine do isplate i zahtev za naknadu troškova postupka u iznosu od 1.122.000,00 dinara. Obavezan je tužilac da prvotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 218.000,00 dinara, a drugotuženom u iznosu od 977.340,00 dinara, na ime troškova prvostepenog postupka, dok je tužilac obavezan da prvogtuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara, a drugotuženom u iznosu od 170.000,00 dinara. Stavom VI izreke odbijen je zahtev prvotužene da joj tužilac naknadi troškove u iznosu od 90.000,00 dinara.

Nezadovoljan pobijanom drugostepenom odlukom, tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 od 28.09.2011.godine i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14), pa je našao da je revizija osnovana i odlučio kao u izreci ove presude iz sledećih razloga.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnim povredama iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva je potraživanje tužioca na ime neplaćene cene za izvedene radove po ugovoru o isporuci i montaži postrojenja zaključenog sa tuženim.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom, stranke su bile u ugovornom odnosu po osnovu ugovora za isporuku i montažu postrojenja i opreme zaključenom 12.06.2006.godine i to tužilac, kao izvođač radova, a tuženi, kao naručioci radova-investitori. Navedenim ugovorom predviđeno je da se eventualni sporovi rešavaju u arbitražnom postupku u dve faze: preko arbitra adjudikatora i preko arbitraže, kojem se može obratiti ona strana koja je nezadovoljna odlukom arbitra. Radi rešavanja spora oko neplaćenih radova izvedenih od strane tužioca po označenom ugovoru tužilac je u skladu sa ugovornim odredbama angažovao arbitra adjudikatora, koji je dostavio svoj nalaz od 26.11.2010.godine u kome je utvrđena vrsta, količina, vrednost i priroda izvedenih, a neplaćenih radova. Među strankama nije sporno da su navedeni radovi izvedeni, ali je sporno da li se radi o nepredviđenim naknadnim radovima koje bi tužilac imao prava da naplati u odnosu na zaključeni ugovor od 06.09.2006.godine. Sporno je i da li je tužilac dostavom odluke adjudikatora dokazao spornu činjenicu o prirodi izvedenih radova, a time i osnovanost potraživanja.

Prvostepeni sud je odluku adjudikatora cenio i utvrdio da se radi o nepredviđenim radovima u vezi sa izgradnjom armirano-betonskih kanala ka centralnoj apoteci, armirano-betonskog kanala ka GAK, Infektivnoj klinici, centralnoj kuhinji, naknadnim građevinskim radovima u 37 podstanica druge faze u vezi sa dodatnim zahtevima investitora, naknadnim radovima na mašinskim i elektro instalacijama i instalacijama vodovoda i kanalizacije u 37 podstanica druge faze u skladu sa dodatnim zahtevima investitora i naknadnim mašinskim radovima na sanaciji mreže vrelovoda i sanitarne vode u skladu sa dodatnim zahtevima investitora. Prvostepeni sud je utvrdio da je elaborat svih navedenih radova zaveden kod izvođača 20.11.2008.godine i overen od strane konsultanta, nadzornog organa i izvođača. Priložene su i overene okončane situacije od 08.12.2009.godine po cenovnicima 1. i 4. i prema Aneksu broj 2. Hronologija preduzetih aktivnosti investitora i izvođača radova povodom spornih radova u cilju obezbeđenja potrebnih finansijskih sredstava dostavljena na sastanku predstavnika investitora i izvođača sa državnim sekretarom održanom 31.12.2009.godine u Ministarstvu zdravlja. U nalazu je adjudikator cenio kao relevantne činjenice da je u pitanju najveći bolnički kompleks u zemlji, što je podrazumevalo rad na objektima, postrojenjima i instalacijama starijim i više od 50 godina, da su radovi morali biti obavljeni i van teritorije KCS radi povezivanja spoljnih korisnika sa energetskim sistemom, da je tokom celog izvođenja radova moralo biti obezbeđeno kontinuirano energentsko snabdevanje KCS i spoljnih korisnika zbog prirode objekta, te da su neplaćeni radovi uslovljeni nepotpunom tehničkom dokumentacijom i starošću zvanične dokumentacije katastra podzemnih voda pri Republičkom geodetskom zavodu, koja je bila neažurna i po 30 godina, a za deo kompleksa nije ni postojala. To sve je predstavljalo okolnosti koje su dovele do potrebe izvođenja nenaplaćenih radova. Imajući u vidu ovakav nalaz adjudikatora prvostepeni sud je utvrdio da je sve navedeno uticalo na potrebu izvođenja naknadnih i nepredviđenih radova koji i nisu mogli biti sagledani u vreme tenderisanja, ugovaranja i zaključenja ugovora, a prouzrokovani su okolnostima koje su van uticaja izvođača. Ugovorena cena je prema opštim uslovima ugovaranja, član 11. tačka 2. fiksna i neće se menjati, osim u slučaju pojave izmena u postrojenju shodno odredbama člana 39. opštih uslova ugovaranja pod uslovom da te izmene ne menjaju generalni obim postrojenja, ne predstavljaju nezavisne radove i ne menjaju primenu i namenu postrojenja definisanu ugovorom. Ugovorena cena može pretrpeti izmene u slučaju pojave nepredviđenih okolnosti shodno odredbama člana 35. opštih uslova ugovaranja. Tada će sve opravdane dodatne troškove koje izvođač bude imao radi prevazilaženja nepovoljnih fizičkih uslova ili veštačkih prepreka investitor platiti kao dodatni iznos na ugovorenu cenu. Prvostepeni sud je zaključio da je tužilac dokazao da su navedeni radovi nesporno izvedeni kao nužni i nepredviđeni, te da je njihova vrednost u neto iznosu 311.437,09 evra sa pripadajućim PDV-om od 18%. Prvostepeni sud je imao u vidu i da tuženi nisu prigovorili nalazu adjudikatora, čime su ga priznali, odnosno prihvatili bez primedbi i reklamacija. Zato je ocenom svih navedenih okolnosti i uz primenu pravila o teretu dokazivanja usvojen tužbeni zahtev u visini opredeljene vrednosti izvedenih radova utvrđene nalazom adjudikatora, sa kamatom u ugovorenom iznosu od 12% na godišnjem nivou. Dosuđeni su i troškovima angažovanja adjudikatora sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od opredeljenog datuma angažovanja adjudikatora do isplate.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev jer smatra da nalaz arbitra-adjudikatora predstavlja samo pokušaj mirnog rešenja spora. Stoga se odluka o osnovanosti zahteva ne može zasnovati na nalazima adjudikatora koje tuženi u ovoj parnici osporava. Nalaz adjudikatora se ne može smatrati dokazom da su radovi izvedeni i da su bili nužni i neophodni. Tužilac druge dokaze o izvođenju spornih radova nije dostavio. Otuda je drugostepeni sud primenom pravila o teretu dokazivanja preinačio prvostepenu odluku i odbio zahtev za obavezivanja tuženih na plaćanje vrednosti izvedenih radova.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata stanovište Privrednog apelacionog suda u pogledu ocene dokazne snage nalaza adjudikatora, već smatra da je pravilno stanovište prvostepenog suda. Taj sud je navedeni nalaz cenio kao jedan od dokaza u pogledu ocene nužnosti izvođenja radova, količine i cene izvedenih radova. Pravilno je stanovište prvostepenog suda da se nalazom adjudikatora zajedno sa ostalim dokazima i uz primenu pravila o teretu odlučivanja dokazuje osnovanost tužbenog zahteva. Stoga je Vrhovni kasacioni sud u odnosu na iznos glavnog duga preinačio drugostepenu presudu tako što je potvrdio prvostepenu presudu kao pravilnu i na zakonu zasnovanu.

U pogledu dosuđene zatezne kamate, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je zatezna kamata za sporni period propisana Zakonom o visini stope zatezne kamate i Zakonom o zateznoj kamati, a koji predstavljaju imperativne norme, te se stoga ista nije mogla ugovarati od strane parničnih stranaka. Svako ugovaranje visine stope zatezne kamate je ništavo jer je isto protivno imperativnim pozitivnim propisima, kojima je zatezna kamata regulisana. Stoga, je preinačena odluka prvostepenog suda u delu kojim je dosuđena zatezna kamata na utvrđeni iznos glavnog duga po stopi od 12%. Za period do 25.12.2012.godine, kada je stupio na snagu Zakon o zateznoj kamati, kamata je dosuđena prema stopi Centralne evropske banke, a po stupanju na snagu navedenog zakona u skladu sa tim propisom. Stoga je tužbeni zahtev odbijen za traženi iznos kamate iznad kogentnim propisima opredeljene visine.

Prema ugovornim odredbama stranke su predvidele da će troškove angažovanja adjudikatora snositi srazmerno, odnosno zajednički. Tužilac je platio ukupne troškove adjudikatora. Zato je osnovano potraživanje tužioca i na ime naknade troškova u srazmernom delu sa kamatom u visini zakonom propisane stope, jer se radi o zateznoj kamati.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić