Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u I stavu izreke, tužilac je podneo dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom presudu u tom delu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23-dr.zakon) i zaključio da je revizija tužioca osnovana.

Prema stanju u spisima, tužilac je tužbom od 29.02.2008. godine inicirao postupak protiv privrednog društva PIES-UNIKUM DOO Beograd, koje je u toku parnice prestalo u postupku prinudne likvidacije, a čiji su osnivači ovde tuženi AA i BB, i protiv Dunav Holdings INC USA, radi obavezivanja navedena dva privredna društva kao članova konzorcijuma, da tužiocu plate ugovornu kaznu zbog neispunjenja privatizacionog ugovora. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ovde tuženi Dunav Holdings INC, privredno društvo PIES- UNIKUM DOO Beograd i VV iz ... zaključili su Ugovor o konzorcijumu dana 22.06.2005.godine, i kao ugovorna strana zaključili sa tužiocem Ugovor o prodaji društvenog kapitala DP Drvna industrija Sloga sa PO Vladičin Han, putem javnog tendera. Ugovor je raskinut shodno članu 41a. Zakona o privatizaciji zbog neispunjenja ugovornih obaveza kupca da u roku od 5 godina u kontinuitetu podnose revizorske izveštaje tužiocu, obaveza vezanih za sprovođenje socijalnog programa, investiranja i obaveze otkupa akcija zaposlenih. Zahtev za 322.000 evra odnosi se na 4 ugovorne kazne, i to za 126.000 dinara zbog neizvršavanja obaveze iz člana 1. tačka 1. koja se odnosi na investicione obaveze, 20.000 USD za ugovornu kaznu za neispunjenje obaveze iz člana 8. tačka 1.3. - odustajanje od socijalnog programa, 126.000 USD za ugovornu kaznu za neispunjenje obaveze iz člana 8. tačka 1.4. podnošenja revizorskog izveštaja i 50.000 USD za neispunjenje obaveze iz člana 8. tačka 1.5. na podnošenje ponude za otkup akcija. Dana 15.06.2007. godine članovima konzorcijuma upućena je opomena za dostavljanje izveštaja revizora, i ostavljen im je rok od 15 dana za investiranje u subjekt privatizacije, i naknadni rok za izvršenje socijalnog programa. Kontrolom od 10.07.2007. godine utvrđeno je da kupci nisu izvršili obaveze, te je 25.07.2007. godine dostavljeno članovima konzorcijuma obaveštenje o raskidu Ugovora o prodaji društvenog kapitala DP Drvna industrija Sloga Vladičin Han, zbog neispunjenja, i dopis o plaćanju ugovorne kazne. Prvostepeni sud je zaključio da su raskidom ugovora izjavom tužioca od 25.07.2007. godine, tuženi oslobođeni svojih ugovornih obaveza u smislu člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa i obaveze plaćanja ugovorne kazne koja je pratila obavezu izvršenja ugovora. Drugim rečima, prvostepeni sud smatra da je prestankom glavne obaveze iz ugovora, usled raskida ugovora, prestala i obaveza akcesorne prirode, o ugovornoj kazni.

Drugostepeni sud je, polazeći od odredbe ugovora iz člana 8. tačka 4. kojim su predviđene ugovorne kazne za kršenje ugovorenih obaveza i utvrđenja da je ugovor raskinut u smislu člana 41a. Zakona o privatizaciji zbog neispunjenja, zaključio da tužilac ima pravo na naplatu ugovorne kazne zbog neispunjenja obaveza, iz člana 8. ugovora, od svih članova konzorcijuma kao solidarnih obveznika te obaveze. Međutim, nalazi da tužilac nije dokazao da je na prvo i drugotuženog prešla obaveza isplate duga privrednog društva PIES-UNIKUM DOO Beograd, koje je brisano u postupku prinudne likvidacije. Neograničena solidarna odgovornost kontrolnog člana za obaveze brisanog društva u postupku prinudne likvidacije propisana je članom 548. stav 4. Zakona o privrednim društvima. Kontrolni član odgovara za obaveze brisanog društva kao solidarni dužnik, ali kontrolni član može biti samo jedno lice, a ne dva ili više lica. U ovom postupku su kontrolni članovi brisanog društva označeni tuženi koji imaju učešće u kapitalu od po 50% u brisanom društvu, pa nijedan od članova nije kontrolni član po osnovu učešća u kapitalu, a tužioci nisu dostavili dokaz da neki od tuženih imaju kontrolno učešće u smislu člana 62. Zakona o privrednim društvima. Stoga, drugostepeni sud nalazi da tužilac nije dokazao da su prvo i drugotuženi pasivno legitimisani u postupku za naplatu ugovorne kazne zbog neizvršenja ugovornih obaveza iz Ugovora o prodaji društvenog kapitala zaključenog između tužioca i konzorcijuma koji su činili Dunav Holdings INC, VV i PIES- UNIKUM DOO Beograd, te je potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev u odnosu na AA i BB iz ... .

Tužilac osporava pravilnost pravnosnažne presude isticanjem bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. stav 3. Zakona o parničnom postupku, navodima da je nakon što je prvobitno doneta pravnosnažna presuda u ovoj parnici ukinuta odlukom Vrhovnog kasacionog suda, rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 4620/2020 od 22.10.2020. godine prekinut postupak prema tada tuženom PIES-UNIKUM DOO Beograd - u prinudnoj lividaciji, jer je brisan iz registra privrednih subjekata i nakon toga rešenjem istog suda P 4620/2020 od 27.05.2021. godine postupak je nastavljen u odnosu na osnivače brisanog društva, ovde tužene AA i BB, kao kontrolne članove brisanog društva. Tuženi su stupili u parnicu i prihvatili je u zatečenom stanju i u daljem toku postupka ni izričito ni na drugi način nisu osporavali svoje svojstvo kontrolnog člana.

Prema stanju u spisima predmeta Vrhovni sud nalazi da osnovano revident ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. u vezi člana 386. stav 3. Zakona o parničnom postupku, učinjenu od strane drugostepenog suda, kada je o žalbi tužioca odlučio mimo razloga navedenih u žalbi tužioca protiv prvostepene presude, na osnovu zaključka da je ostalo nedokazano svojstvo kontrolnog člana tuženih, u odnosu na koje je prethodno nastavljen postupak upravo kao kontrolne članove brisanog privrednog društva PIES-UNIKUM DOO Beograd - u prinudnoj lividaciji. Pogrešno drugostepeni sud smatra da nastavak postupka u odnosu na tako označene tužene rešenjem P 4620/2020 od 27.05.2021. godine nije od značaja. Prema sadržini predloga tužioca za nastavak postupka u odnosu na prvo i drugotuženog, tužilac ih je imenovao kao kontrolne članove brisanog privrednog društva u prinudnoj likvidaciji, koje je do tada bilo tuženo. Takav navod tužioca nije osporen od strane tuženih, pa proizilazi zaključak da nije bilo predmet raspravljanja u prvostepenom postupku. Stoga drugostepeni sud nije mogao zasnovati odluku na odsustvu dokaza sa strane tužioca na okolnosti koje nisu bile predmet raspravljanja u prvostepenom postupku. Kod takvog stanja stvari, proizilazi da je za drugostepeni sud ostala nedokazana činjenica o kojoj nije raspravljano u prvostepenom postupku, od koje zavisi pravilna primena materijalnog prava, odredaba člana 548. stav 2. do 3. Zakona o privrednim društvima.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane prvostepenog suda i bitne povrede odredaba parničnog postupka od strane drugostepenog suda, ostale su neraspravljene sve činjenice od značaja za odgovornost prvotuženog i drugotuženog za obaveze privrednog društva brisanog usled prinudne likvidacije, za osnove te odgovornosti u konkretnom slučaju, i za visinu potraživanja tužioca za koje bi odgovarali.

Zbog toga su ukinute drugostepena i prvostepena presuda u pobijanom delu i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, primenom odredaba člana 414. i člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković