U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Branislav Glogonjac, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ iz ..., JP „RADIO TELEVIZIJA SRBIJE“ iz Beograda, „VV“ iz ... koga zastupa punomoćnik Bojana Ljubinović Andrejević, advokat iz ... i „GG“ iz ... koga zastupa punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi utvrđenja povrede žiga i isplate naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2133/17 od 17.05.2017.godine, u sednici veća održanoj dana 22.02.2018.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2133/17 od 17.05.2017.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 2133/17 od 17.05.2017. godine, u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 4669/16 od 11.01.2017.godine, u delu stava prvog izreke kojim je odbijen primarni tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu zbog povrede žiga učinjene sa namerom na ime naknade trostrukog iznosa uobičajene isključive licencne naknade za korišćenje žiga „...“ isplate iznos od 1.989.680.000,00 dinara sa kamatom od podnošenja tužbe, delu stava drugog izreke kojim je odbijen eventualni tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete u iznosu od 37.802.123,90 dinara sa kamatom od podnošenja tužbe i u stavu trećem izreke. Drugim stavom izreke, drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog i drugog izreke prvostepene presude tako što je utvrđeno da su tuženi povredili pravo tužioca na robni žig „...“ registrovan kod Zavoda za intelektualnu svojinu dana 22.08.2006.godine pod brojem ... tako što su vršili nedozvoljeno reklamiranje novine „...“ koristeći sadržaj robnog žiga „...“ kao sastavni deo marketinške poruke upućene tržištu čime su izvršili neovlašćeno korišćenje robnog žiga.

Protiv stava prvog izreke drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju revident ukazuje ne može biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. ZPP. Drugostepeni sud je cenio sve relevantne žalbene razloge. Delimično uvažavajući žalbene navode tužioca delimično je i preinačio prvostepenu presudu. U delu u kome žalbenim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost prvostepene presude drugostepeni sud je žalbu odbio dajući jasne razloge. Neosnovan je i revizijski navod da je veće drugostepenog suda bilo nepropisno sastavljeno jer je učestvovao sudija koji je ranije učestvovao u prvostepenom postupku. Ovo sa razloga što po odredbi člana 62. ZPP to nije razlog za isključenje ni izuzeće sudije. Odredbom stava 1. tačka 6. istog člana propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je doneo odluku koja se pobija, što ovde nije slučaj. Stoga neosnovano revident ukazuje na bitne povrede u postupku pred drugostepenim sudom.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje povrede žiga i isplata naknade u iznosu od 1.989.680.000,00 dinara kao trostrukog iznosa licencne naknade za isključivo korišćenje žiga obzirom na namernu povredu žiga. Eventualnim zahtevom, pored utvrđenja povrede žiga, tužilac je tražio naknadu imovinske štete u iznosu od 37.802.123,90 dinara.

Prema utvrđenim činjenicama, pravni predhodnici tužioca su imali svojstvo lica iz člana 59. Zakona o žigovima ( Službeni list SCG 61/04 i 7/05) za podnošenje tužbe za zaštitu žiga, odnosno prava iz prijave podnete 19.05.2003. godine. Tužilac je nosilac žiga po toj prijavi za znak „ ...“ za robu iz klase 16 i 35. Tuženi „BB“ iz ... je izdavač dnevnih novina „...“. Tokom decembra 2005 godine oglašavao je poruku „Isti ..., drugo pakovanje, dnevne novine „...“...na svim kioscima“.Ostali tuženi su prenosioci oglasne poruke neodređenom broju korisnika.

Prvostepeni sud je u celosti odbio tužbeni zahtev primarni i eventualni nalazeći da tuženi oglašavanjem nisu povredili žig tužioca. Pored toga našao je da tužilac nije dokazao štetu koju potražuje jer tiraž novina ne može predstavljati jedini kriterijum za utvrđivanje visine štete. Privredni apelacioni sud je, nalazeći da se predmetnim žigom štiti naziv dnevne novine „...,“ zaključio da su tuženi neovlašćenim korišćenjem zaštićenog znaka prilikom oglašavanja i prenošenja oglasne poruke povredili žig tužioca. Stoga je na osnovu odredbi člana 57. i 58. u vezi sa odredbom člana 33. Zakona o žigovima usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje povrede prava. Odlučivanje drugostepenog suda u ovom delu nije predmet revizijskog postupka jer tuženi reviziju nisu izjavili, a tužilac nema pravni interes da revidira u delu u kome je uspeo u sporu.

Odlučujući o zahtevu tužioca za isplatu naknade po odredbi člana 57. st. 3. Zakona o žigovima drugostepeni sud nalazi da tužilac nije dokazao koliko iznosi uobičajena licencna naknada za isključivo ustupanje korišćenja žiga.To je morao dokazati da bi umesto naknade štete mogao ostvariti pravo na najviše trostruki iznos uobičajene licencne naknade pod uslovima iz navedene zakonske odredbe. Po oceni suda knjigovodstvena vrednost žiga nije relevantna obzirom da na visinu licencne naknade utiču i drugi kriterijumi za koje tužilac nije pružio dokaze.

Neosnovano revident ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i pravilo o teretu dokazivanja kada je odbio primarni zahtev tužioca za isplatu trostruke licencne naknade. Ugovorom o licenci nosilac prava industrijske svojine prenosi na sticaoca samo jedno ovlašćenje, pravo korišćenja predmeta licence u granicama određenim ugovorom. Licencna naknada je cena korišćenja predmeta licence i nije jednaka knjigovodstvenoj vrednosti samog prava. Plaćanje naknade se ugovara u paušalnom iznosu ili zavisno od ugovorom utvrđenih elemenata (broju proizvedenih komada robe, procentu ostvarenog prometa, visini ostvarene dobiti itd) u određenom procentu, uz moguće ugovaranje minimuma i maksimuma naknade. Visina naknade u apsolutnom ili procentualnom iznosu zavisi od tržišnih uslova, renomiranosti znaka čije korišćenje se ustupa, vrste i konkurentnosti robe, odnosno usluga na koje se odnosi itd. U svakom slučaju naknada bi trebalo da bude srazmerna prihodu koji se očekuje od iskorišćavanja predmeta licence. Stoga je drugostepeni sud pravilno ocenio da knjigovodstvena vrednost žiga nije jednaka uobičajenoj licencnoj naknadi.

Odredba člana 57. stav 3. Zakona o žigovima koji se u ovom slučaju primenjuje propisuje da se u slučaju namerne povrede žiga umesto naknade štete može zahtevati naknada do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade. Tačno je da je namera zakonodavca bila da nosiocu prava olakša ostvarenje naknade kod namernih povreda zbog eventualnih teškoća u dokazivanju štete. Međutim, to ne znači da je tužilac bio dužan samo da dokaže namernu povredu prava od strane tuženog . Na tužiocu je bio teret dokazivanja visine uobičajene licencne naknade za ustupanje žiga kojim se kao u konkretnom slučaju štiti naziv dnevne novine kako bi se mogla obračunati i dosuditi adekvatna naknada za povredu žiga.

Odlučujući o eventualnom tužbenom zahtevu za naknadu štete zbog povrede žiga u iznosu od 37.802.123,90 dinara pravilno drugostepeni sud zaključuje da tužilac nije dokazao uzročno-posledičnu vezu između radnje povrede žiga i nastanka štete na strani tužioca u traženom obimu. Tužilac nije dokazao da je pad tiraža lista „...“ u 2006. godini isključivo posledica reklamiranja lista „...“ u 2005. godini na način kojim je povređen žig tužioca. Tiraž štampanih izdanja novina smanjuje se iz opštepoznatih razloga pojave interneta, veće konkurencije, ekonomskih kriza i drugih tržištem uslovljenih razloga. U konkretnom slučaju samo pojavljivanje novog lista i prelazak zaposlenih iz lista „...“ u list „...“ moglo je uticati na pad tiraža prvog lista u posmatranoj godini. Stoga pravilno drugostepeni sud smatra da pad tiraža nije dokaz direktne uzročnosti eventualno nastale štete i radnje kojom je povređen žig tužioca.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić