Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4918/24 od 28.11.2024. godine, usvojena je žalba prvotužioca i drugotužioca i presuda Privrednog suda u Beogradu P 1553/24 od 06.06.2024. godine preinačena je u stavu drugom i trećem izreke i presuđeno, da se usvaja tužbeni zahtev tužilaca pa se raskida zbog promenjenih okolnosti ugovor o zajedničkoj izgradnji objekata u Bloku ... ..., koji je overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu Ov. br. .../... od 28.11.2005. godine, zaključen između parničnih stranaka. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 1.365.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba Privrednog duštva „AA“ sa ... kao neosnovana, pa je presuda Privrednog suda u Beogradu P 1553/24 od 06.06.2024. godine potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova drugostepenog postupka plati 780.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude umešač na strani tuženog „AA“ podneo je blagovremenu reviziju, pobijajući drugostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prvotužilac i drugotužilac su dostavili odgovor na reviziju u kojem su istakli nedozvoljenost izjavljene revizije, kao i neosnovanost revizijskih razloga.

Ceneći najpre dozvoljenost revizije umešača na strani tuženog, revizijski sud nalazi da je ista dozvoljena iz sledećih razloga.

Stavom prvim izreke presude Privrednog suda u Beogradu P 1553/24 od 06.06.2024. godine odbačen je predlog za učešće „AA“ sa ... u parnici u svojstvu umešača. Iz obrazloženja navedene odluke proizlazi da je dana 22.03.2024. godine, advokat Srđan Radovanović iz ... podneo ovom sudu predlog za učešće „AA“ sa ... kao umešača na strani tuženog u ovoj pravnoj stvari. Naveo je da privredno društvo ima pravni interes da tuženi uspe u ovom sporu i da ugovor o zajedničkoj izgradnji objekta u Bloku ..., ostane na snazi jer je potraživanje tuženog društva „Genesis Capital“ iz navdenog ugovora preneto na „AA“ u izvršnom postupku. Kod činjenice da advokat uz predlog za mešanje nije priloženo punomoćje za zastupanje, prvostepeni sud je odbacio predlog primenom člana 91. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 101. stav 5. Zakona o parničnom postupku, jer je isti podnet od strane neovlašćenog lica. Povodom ponovo date izjave za mešanje u postupku po pravnom leku, dozvoljeno je „AA“ stupanje u ovu parnicu u svojstvu umešača na strani tuženog, rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 1553/24 od 30.09.2024. godine. Po stavu prvostepenog suda, umešač ima pravni interes koji je vezan za njegova prava i obaveze iz spornog ugovora, a koja zavise od ishoda sporu, čiji je predmet raskid ugovora o zajedničkoj izgradnji objekta u Bloku ... ..., zbog promenjenih okolnosti, jer je potraživanje tuženog po navedenom ugovoru preneto je na „AA“.

Naime, umešač je pokrenuo izvršni postupak u cilju namirenja svog novčanog potraživanja koje ima prema tuženom plenidbom i prenosom potraživanja koje tuženi ima prema svojim dužnicima, ovde tužiocima, a koje potraživanje za svoj osnov ima ugovor čiji se raskid zbog promenjenih okolnosti traži u ovoj parnici. Zaključkom izvršitelja određen je prenos umesto ispunjenja potraživanja koje tuženi ima prema ovde tužiocima po osnovu predmetnog ugovora.

Drugostepenom presudom od 28.11.2024. godine potvrđena je odluka prvostepenog suda od 06.06.2024. godine u stavu prvom kojim je odbačena predlog za učešće umešača na strani tuženog. Iz obrazloženja drugostepene odluke u ovom delu proizlazi da su prihvaćeni razlozi prvostepenog suda za odbacivanje zahteva umešača primenom odredbe člana 91. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, protiv naknadno donetog rešenja prvostepenog suda od 03.09.2024. godine, kojim je privrednom društvu „AA“ sa ... dozvoljeno mešanje na strani tuženog, nije izjavljena žalba, te je isto rešenje postalo pravnosnažno.

Prema članu 202. stav 2. ZPP umešač može da stupi u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog pravnog leka. U konkretnom slučaju pravnosnažno je odlučeno o stupanju umešača na strani tuženog. Umešač ima pravni interes za stupanje, jer je u izvršnom postupku koji je pokrenuo kao izvršni poverilac protiv izvršnog dužnika ovde tuženog donet zaključak javnog izvršitelja kojim je određen prenos potraživanja umesto ispunjenja potraživanja na izvršnog poverioca, a koje izvršni dužnik ovde tuženi ima prema njegovim dužnicima, GP „Napred“ AD Beograd i „Energoprojekt Holding“ AD Beograd ovde tužiocima, po osnovu ugovora o zajedničkoj izgradnji objekta u Bloku ... ..., pri čemu od ispunjenosti uslova za raskid predmetnog ugovora zavisi i postojanje prava umešača kao izvršnog poverioca prema tuženom kao izvršnom dužniku. Sledi da je po stavu revizijskog suda revizija umešača dozvoljena.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio i da je revizija umešača osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pred prvostepenim sudom, parnične stranke su u obligaciono-pravnom odnosu na osnovu ugovora o zajedničkoj izgradnji objekata u Bloku ... ... overen dana 28.11.2005. godine. Iz sadržine ugovora proizlazi da su prvotužilac i tuženi u skladu sa ugovornim uslovima pristupili obezbeđenju uslova za izgradnju objekata u površini od najmanje 160.000 m2 na delu katastarske parcele .../... ukupne površine 88802 m2, na celoj katastarskoj parceli .../..., površine 5120 m2 u okviru grupacije IV i V Blok ... ... kao i da navedeno zemljište izgradnjom planiranih objekata privedu konačnoj nameni. Drugotužilac se pojavljuje kao formalni i zakoniti sukorisnik katastarske parcele .../... . Ugovor je trebalo realizovati u dve faze. Prvu fazu, predstavljaju aktivnosti obezbeđenja urbanističkih parametra i urbanističkih uslova, izrada urbanističkog projekta parcelizacije i sprovođenja postupka parcelizacije sa dobijanjem uverenja o izvršenoj parcelaciji i formiranju građevinskih parcela na kat. parceli .../... kao i druge aktivnosti kojima će se obezbediti izgradnja objekta. Drugu fazu realizacije ugovora predstavljaju aktivnosti u cilju pripreme i izvođenja svih radova na objektima.

Parnične stranke su zaključile Aneks broj 1 ugovora o zajedničkoj izgradnji objekata u Bloku ... ... od 28.11.2005.godine, kojim je između ostalog predviđena obaveza tuženog da plati prvotužiocu iznos od 6.500.000 evra + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan plaćanja na ime naknade za učinjene troškove povodom predmetne lokacije. Aneksom 3 predmetnog ugovora konstatovano je da je tuženi u celosti ispunio obavezu plaćanja prve tranše i ugovorna je dinamika, odnosno isplata preostalog novčanog iznosa, pri čemu je nesporno da je tuženi platio ugovoreni iznos prvotužiocu. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 257/2018 od 18.01.2019. godine ispravljenog rešenjem istog suda St 257/2018 od 30.01.2019. godine otvoren je stečajni postupak nad ovde tuženim. Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja tuženog kao stečajnog dužnika.

Tužioci zasnivaju tužbeni zahtev na navodima: da je predmetni ugovor od 28.11.2005. godine, ugovor o trajnom izvršenju ugovornih obaveza; da je naknadno nad tuženim otvoren postupak stečaja, koju okolnost tuženi nije mogao da predvidi, niti da je uzme u obzir, niti da preduzme bilo koju radnju kako bi se nastupanje pravnih posledica stečaja mogao izbeći ili savladati; da je nastupanjem posledica otvaranja stečajnog postupka i dovelo do neispunjenja svrhe ugovora, te da je predmetni ugovor nepravično održati na snazi, jer nijedna ugovorna strana ne može postići svrhu ugovora zbog koje je ugovor zaključen.

Po stavu prvostepenog suda tužioci nisu ugovrna strana kod koje je nastupila promenjena okolnost na koji se pozivaju, jer je stečajni postupak otvoren nad ovde tuženim iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja, pa tužioci nisu aktivno legitimisani za isticanje zahteva za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Zatim, po stanovištu prvostepenog suda otvarnje stečajnog postupka i nastupanje njegovih posledica ne predstavlja promenjenu okolnost u smislu člana 133. Zakona o obligacionim odnosima koja bi mogla biti osnov za podnošenje tužbe za raskid ugovora. Otvaranje postupka stečaja proizvodi svoje posledice na pravne poslove stečajnog dužnika koje su propisane članom 94. Zakona o stečaju.

Po stavu drugostepenog suda, prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ovo sa razloga, jer je bitno da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, pri čemu je u konkretnoj pravnoj stvari tužiocima otežano ispunjenje obaveza preuzetih ugovorom zato što je nad tuženim kao drugoj ugovornoj strani otvoren postupak stečaja i ne može se ostvariti svrha ugovora, jer je više nego očigledno da tuženi ne može da ispuni svoje obaveze u celosti, kako je to ugovoreno među strankama. Drugostepeni suda nalazi da je ispunjen i elemenat, da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Svrha zaključenja ugovora o zajedničkoj izgradnji objekata u Bloku ... je izgradnja najmanje 160.000 m2 površine objekata kao i da se zemljište izgradnjom planiranih objekata privede njegovoj konačnoj nameni. Stoga, drugostepeni sud je stava da je za odlučivanje bitan član 16. ugovora, po kome se ugovor smatra izvršenim izgradnjom objekta na predmetnom komleksu i uknjižbom istih na ime tuženog uz istovremenu uknjižbu prava korišćenja na zemljištu na njegovo ime ili na lica kojima je tuženi ustupi deo kompeksa, kao i za isplatu svih naknada prema ugovoru. Shodno tome, drugostepeni sud zaključuje da je očigledno da sporni ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana, jer tužioci neće moći da očekuju zaradu ili dobit koju bi ostvarili izgradnjom stanova u skladu sa zaključenim ugovorom, s obzirom da tuženi više ne može da finansira izgradnju. Na kraju, po stavu drugostepenog suda ispunjen je poslednji elemenat za primenu člana 133. Zakona o obligacionim odnosima, da strana kojoj je otežano ispunjenje obaveza, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvarivati svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.

Ceneći revizijske navode umešača kao revidenta, Vrhovni sud nalazi da su isti osnovani u pogledu pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 133. Zakona o obligacionim odnosima, ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a i u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takakav kakav je, strana kojojoj je otežano ispunjenje obaveze odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.

Osnovna pretpostavka za primenu instituta raskida ugovora zbog promenjene okolnosti je da je na strani jednog ugovarača u dvostrano teretnim ugovorima došlo do određenih promenjenih okolnosti u odnosu na one pod kojima je ugovor bio zaključen. Promenjena okolnost mora da se ogleda u nastupanju određenih izvanrednih i nepredvidivih okolnosti koje se u vreme zaključenja ugovora nisu mogle izbeći ili savladati vlastitom intervencijom. U nepredvidljive i neotklonjive okolnosti spadaju izvesni prirodni događaji ali to mogu biti i upravne mere, odnosno da iste predstavljaju neuobičajeni rizik sa kojim se po pravilu ne računa. Međutim otvaranje stečaja nad tuženim ne predstavlja okolnost koja ispunjava propisane uslove. Sa druge strane stečajni razlog je ispunjen na strani tuženog, a Zakon o stečaju kojim su regulisane posledice otvaranja stečaja na dvostrano obavezne ugovore predstavlja lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, kojim je regulisan raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Odredbom člana 94. Zakona o stečaju regulisane su posledice otvaranja stečajnog postupka na pravne poslove, tako da ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostrano teretne ugovore koje su zaključili, stečajni upravnik može umesto stečajnog dužnika ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane. Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac. Ako saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjenju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovore. Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora, pa u toku stečajnog postupka prestane da izvršava potraživanje po osnovu takvog ugovora smatra se obavezom stečajne mase. Odredbe ovog člana primenjuju se i na sve dvostranoteretne ugovore, osim ako je ovim zakonom za određene ugovore drugačije propisano. Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovore čiji je predmet finansijska obaveza, čije izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, odnosno na ugovore o finansijskom obezbeđenju u smislu zakona kojim se uređuju finansijske obaveze, ako je tim ugovorima predviđeno da postojanje stečajnog razloga, podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranje stečajnog postupka predstavlja automatski osnov za raskid tog ugovora ili osnov za raskid na zahtev saugovarača stečajnog dužnika. Odredbe ovog stava shodno se primenjuju i na druge finansijske ugovore u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, a u vezi sa namirenjem potraživanja netiranjem, u skladu sa tim zakonom.

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je na strani stečajnog upravnika pravo izbora da li će da ostane pri ispunjenju ugovora ili će odbiti ispunjenje, odnosno pravo izbora kada su u pitanju neizvršene obaveze iz dvostranoteretnih ugovora.

Kako je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno prava, revizijski sud je preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Odluka o troškovima spora doneta je primenom člana 153., 154. i 163. ZPP, stim što su umešaču dosuđeni troškovi revizijskog postupka u visini sastava revizije, a u pogledu kojih je postojao opredeljeni zahtev u skladu sa članom 163. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković