Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca TANTRADE DOO Beograd, čiji je punomoćnik Danijel Ignjatić, advokat u ..., protiv tuženog HIP–AZOTARA DOO Pančevo - u stečaju, čiji je punomoćnik Radisav Arnautović, advokat u ..., radi isplate, vrednost predmeta spora 143.792.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 4Pž 771/20 od 25.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 29. juna 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Revizija tužioca se DELIMIČNO USVAJA, UKIDAJU SE rešenje Privrednog apelacionog suda 4Pž 771/20 od 25.03.2021. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Pančevu P 216/19 od 19.11.2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu P 216/19 od 19.11.2019. godine i predmet se u tom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 4 Pž 771/20 od 25.03.2021. godine u delu kojim je potvrđeno rešenje Privrednog suda u Pančevu P 216/19 od 11.12.2019. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Pančevu je doneo rešenje 4P 216/2019 dana 19.11.2019. godine kojim je odbacio tužbu tužioca kao nedozvoljenu i rešenje 4P 216/19 dana 11.12.2019. godine kojim je odbio predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.

Privredni apelacioni sud je doneo rešenje 4 Pž 771/20 dana 25.03.2021. godine kojim je odbio kao neosnovane žalbe tužioca i potvrdio rešenje Privrednog suda u Pančevu P 216/19 od 19.11.2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu P 216/19 od 11.12.2019. godine.

Tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, protiv drugostepenog rešenja, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao izjavljenu reviziju po odredbama člana 410. i 420. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/2020), i zaključio da je revizija nedozvoljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 4Pž 771/20 od 25.03.2021. godine u delu kojim je potvrđeno rešenje Privrednog suda u Pančevu P 216/19 od 11.12.2019. godine, kojim je odbijen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.

Prema odredbama člana 420. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, što rešenje kojim se odbija predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije. Ne radi se o rešenju protiv kog je revizija uvek dozvoljena, prema odredbama člana 420. stav 3. do 5. Zakona o parničnom postupku. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Prema tome je odlučeno kao u drugom stavu izreke, na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je potvrđeno rešenje o odbacivanju tužbe, revizija je dozvoljena po odredbi člana 420. stav 1. i stav 2. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na vrednost predmeta spora po kojoj bi u ovom postupku bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude po odredbi člana 485. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepeno rešenje u delu u kojem je revizija dozvoljena, po odredbi člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, i našao da je revizija osnovana.

Prema stanju u spisima, Privredni sud u Pančevu je rešenjem 4P 216/2019 od 19.11.2019. godine odbacio tužbu kao nedozvoljenu, nakon što je rešenjem toga suda P 491/2015 od 19.09.2018. godine utvrđen prekid postupka usled nastupanja pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim, pa je zatim tužilac obavestio sud da mu je zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Pančevu St 11/2018 od 18.03.2019. godine osporeno potraživanje u stečajnom postupku nad tuženim i predložio nastavak postupka, te je rešenjem P 491/2015 od 02.09.2019. godine Privredni sud u Pančevu nastavio postupak. Na ročištu 19.11.2019. godine, punomoćnik tužioca je izjavio da shodno članu 92. Zakona o stečaju precizira tužbeni zahtev, tako da isti sada glasi: obavezuje se tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 143.972.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja. Kako u konkretnom slučaju tužilac u predlogu za nastavak postupka nije uredio tužbeni zahtev u skladu sa članom 92. Zakona o stečaju, niti je to uradio pre početka raspravljanja na ročištu, a data mu je mogućnost za to, prvostepeni sud je odlučio da odbaci tužbu.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepeno rešenje, sa razloga iznetih u obrazloženju, da je tužilac trebalo da preinači tužbu postavljanjem utvrđujućeg umesto obavezujućeg tužbenog zahteva, i to još u predlogu za nastavak postupka saglasno članu 92. Zakona o stečaju, što nije učinio. Pritom, ne prihvata da je pravilno tužba preinačena obzirom da se tužilac pozvao na član 92. Zakona o stečaju, iz razloga što je tužilac trebalo da postavi tužbeni zahtev kao utvrđujući u smislu člana 92. Zakona o stečaju u vezi člana 98. Zakona o parničnom postupku. Smatra da je pravilno prvostepeni sud primenio odredbe člana 92. Zakona o stečaju, kao imperativne.

Revident pobija pravilnost odluke o odbačaju tužbe, pozivom na odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da su sudovi pogrešili kada su odbili da odlučuju o zahtevu za koji su nadležni, da su, s jedne strane, zanemarili da je predmet tužbenog zahteva i poništenje menice, a sa druge strane, da je tužba, podneta pre otvaranja postupka stečaja nad tuženim, sadržala u sebi i zahtev za utvrđenje postojanja novčanog potraživanja, pri čemu se poziva na odgovarajuću sudsku praksu. Revident ističe da dispozitivu osuđujuće presude prethodi deklarativni preambul, koji se unosi u obrazloženje, odnosno koji treba da posluži kao opravdanje za odluku suda. Revident ističe i da je zadatak suda da razreši materijalno-pravni odnos stranaka u granicama zahteva stavljenih u postupku. Smatra da je primenom odredaba člana 199. Zakona o parničnom postupku bio u mogućnosti da do zaključenja glavne rasprave preinači tužbu.

Prema stanju u spisima predmeta, tužilac je pre pokretanja postupka stečaja nad tuženim, podneo tužbu protiv tuženog HIP-AZOTARA DOO Pančevo sa zahtevom da se poništi menica, serijski broj AB 3967485 na iznos od 69.624.100,06 dinara, predata na realizaciju dana 27.11.2011. godine, po naredbi HIP-AZOTARA Pančevo, a na teret trasanta ovde tužioca, i da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 143.792.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Prema stanju u spisima predmeta, tužilac nije povukao tužbu u delu tužbenog zahteva za poništaj menice.

Prvostepeni sud je odredio nastavak postupka po predlogu tužioca u odnosu na tuženo privredno društvo u stečaju, ali, iako u predlogu za nastavak postupka tužilac nije preinačio tužbu postavljanjem utvrđujućeg umesto obavezujućeg tužbenog zahteva saglasno odredbi člana 92. Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS“, br.104/09...i 95/18), nije odbacio tužbu kao nedozvoljenu, već je zakazao ročište za glavnu raspravu. Kod takvog postupanja prvostepenog suda, tužilac je mogao na ročištu održanom nakon nastavka postupka da preinači tužbu postavljanjem utvrđujućeg umesto obavezujućeg novčanog tužbenog zahteva. Prema sadržini zapisnika sa ročišta 19.11.2019. godine, na pitanje suda da li ostaje pri tužbi, tužbenom zahtevu ili nešto menja, punomoćnik tužilaca je izjavio da shodno članu 92. Zakona o stečaju precizira tužbeni zahtev, tako da isti sada glasi: obavezuje se tuženi Preduzeće za proizvodnju veštačkog đubriva i azotnih jedinjenja AZOTARA HIP u stečaju Pančevo, da Preduzeću za promet i usluge PANTRAD DOO Beograd, na ime naknade štete, isplati iznos od 143.972.000,00 dinara, kao i da tužiocu naknadi troškove ovog parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom na ime glavnog duga na dan presuđenja kao i troškove postupka sa kamatom od dana izvršnosti do konačne odluke. Nakon toga je punomoćnik tuženog predložio da sud odbaci tužbu, jer tužilac nije kondemnatorni zahtev postavio kao utvrđujući.

Nakon toga je sud odbacio tužbu kao nedozvoljenu.

Revizijski sud prema takvom stanju stvari nalazi da prvostepeni sud nije raspravio kontradiktornost u preduzimanju parnične radnje od strane punomoćnika tužioca na ročištu 19.11.2019. godine. Procesne radnje imaju svoju sadržinu, pa je prvostepeni sud trebalo da nastoji da sadržinu preduzete parnične radnje od strane punomoćnika tužioca utvrdi. U kontradikciji je izjava tužioca da precizira tužbeni zahtev shodno članu 92. Zakona o stečaju, koja određuje potrebu za preinačenjem tužbe postavljanjem utvrđujućeg umesto obavezujućeg tužbenog zahteva, sa izjavom da to čini tako što tužbeni zahtev sada glasi: obavezuje se tuženi, dakle kao obavezujući. Sud je dužan da se stara da razreši materijalno pravni odnos stranaka na osnovu sadržine parničnih radnji, zbog čega mora da utvrdi jednoznačno smisao parnične radnje. U konkretnom slučaju odluka da se odbaci tužba doneta je na osnovu oprečne izjave kojom je punomoćnik tužioca preduzeo parničnu radnju.

Zbog toga je revizijski sud doneo odluku da usvoji reviziju i ukine prvostepenu odluku o odbacivanju tužbe i drugostepenu odluku u odnosnom delu, te da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Prvostepeni sud će utvrditi šta je stvarna sadržina izjave o disponiranju tužbenim zahtevom od strane tužioca i na osnovu toga odlučiti o daljem toku postupka.

Osnovani su i navodi revizije da predmet tužbe do prekida postupka nije bio samo obavezujući tužbeni zahtev, već i preobražajni, tužbeni zahtev za poništaj menice, što drugostepeni sud, a ni prvostepeni, nisu imali u vidu kod donošenja odluke o odbacivanju tužbe sa razloga primene norme iz člana 92. Zakona o stečaju.

Odluka je doneta po odredbi člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić