Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „AA“, ..., koga zastupa punomoćnik Srđan Sikimić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Uprava Carina, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 781/17 od 14.06.2017. godine, doneo je u sednici veća koja je održana dana 23.11.2017. godine sledeće

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 781/17 od 14.06.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 2981/2016 od 16.11.2016. godine odbačena je tužba tužioca i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 153.000,00 dinara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 781/17 od 14.06.2017. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđeno navedeno prvostepeno rešenje.

Protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 781/17 od 14.06.2017. godine, tužilac je preko punomoćnika blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Troškove je tražio i opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu odluku u skladu sa odredbom člana 408. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 .... 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ukazuje na neke druge bitne povrede postupka učinjene, koje bi bile od značaja za pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija.

Prema stanju u spisima u periodu od decembra 2002. godine do aprila 2003. godine tužilac je bio izvoznik šećera inostranim kupcima. U postupku izvoza, a od strane tuženog izdato je 12 Uverenja o domaćem poreklu robe koja je bila predmet izvoza. Nakon završenog izvoza tuženi je u upravnim postupcima doneo pravnosnažna rešenja kojima se ne potvrđuje domaće poreklo robe za svako pojedino prethodno izdato Uverenje o jugoslovenskom poreklu robe. U upravnom sporu, odbijene su tužbe koje je tužilac podneo protiv takvih rešenja organa tuženog.

Tužilac je u ovom sporu tražio da sud utvrdi da su isprave – Uverenja o domaćem poreklu robe isprave sa istinitom sadržinom i da proizvode pravno dejstvo.

Pravni interes za tužbu obrazložio je time da je domaće poreklo robe u saglasnosti sa njegovom i dokumentacijom nadležnih organa i da su nakon donošenja rešenja tuženog kojim se ne potvrđuje domaće poreklo robe, uvoznici šećera iz ... pokrenuli postupak za naknadu štete u kojem je tužen.

Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužioca kao nedozvoljenu zbog nedostatka pravnog interesa. Nalaze da se tužbom zahteva utvrđivanje istinitosti sadržine isprave, a ne utvrđivanje istinitosti isprave na način kako to predviđa Zakon o parničnom postupku.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili procesno pravo, kada su odbacili tužbu tužioca kao nedozvoljenu zbog nedostatka pravnog interesa. Razloge koje je naveo drugostepeni sud u svojoj odluci, kao pravilne prihvata i revizijski sud.

Istinitost spornih isprava bila je predmet preispitivanja u upravnom postupku sa stanovišta osporavanja rešenja Uprave carina kojim je naknadno utvrđeno da se ne radi o robi domaćeg porekla. Upravni sud je takvu tužbu odbio.

U takvoj procesnoj situaciji ne može se u parničnom postupku ponovo utvrđivati i ceniti istinitost spornih Uverenja o domaćem poreklu robe sa stanovišta njihove sadržine.

Autentičnost i sadržina tih uverenja nije sporna, pa zato tužilac nema pravni interes za utvrđivanje istinitosti njihove sadržine.

Tužilac tužbom u ovom sporu pokušava da izdejstvuje odluku parničnog suda kojom se anulira pravno dejstvo presude Upravnog suda o zakonitosti rešenja Uprave carina kojim se ne potvrđuje domaće poreklo šećera.

Takav pravni pristup je neutemeljen jer se odlukom parničnog suda ne može preispitivati zakonitost presude Upravnog suda sa tvrdnjom da se toj odluci protivi sadržina spornih uverenja.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje se pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud na osnovu procesnih ovlašćenja iz člana 414. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku, je odlučio kao izreci odluke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić