U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, sudije Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parničnom postupku po tužbi tužioca Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge „STAJIĆ GROUP“ d.o.o. Beograd- Voždovac, čiji je punomoćnik Aleksandar Kalić, advokat iz ..., protiv tuženog „PRO CREDIT BANK“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Vesna Jovičić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 896/19 od 05.03.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 10.09.2020 godine, doneo je

P R E S U D U

I DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

USVAJA SE revizija tužioca, pa se PREINAČAVAJU presuda Privrednog apelacionog suda Pž 896/19 od 05.03.2020. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P 5322/18 od 18.12.2018. godine i PRESUĐUJE:

UTVRĐUJE SE da je apsolutno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba čl. 1 ugovora o kreditu br. ... od ...2016. godine zaključen između tužioca i tuženog.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu isplati iznos od 18.491,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.08.2016. godine do isplate u roku od 8 dana od dana prijema prepisa ove odluke.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosu od 41.618,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema prepisa ove odluke.

II OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 22.019,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema prepisa ove odluke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P broj 5322/18 od 18.12.2018 godine, u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba čl. 1. Ugovora o kreditu broj ... od ...2016. koji je zaključen između tužioca i tuženog, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 18.491,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.08.2016. godine do isplate. Stavom II izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 896/19 od 05.03.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P broj 5322/18 od 18.12.2018 godine.

Protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 896/19 od 05.03.2020. godine, tužilac je preko punomoćnika iz reda advokata blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je izjavio sa pozivom na odredbu člana 404 ZPP, radi uspostavljanja pravne sigurnosti u cilju ujednačavanja sudske prakse. Predložio je da revizijski sud dozvoli i usvoji reviziju.

Po članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11..18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu odredbe čl 404 ZPP. Potrebno je da se razmotre pravna pitanja od interesa radi ostvarivanja ravnopravnosti korisnika finansijskih usluga i radi ujednačavanja sudske.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11..18/20) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac, kao korisnik kredita i tuženi, kao davalac su bili u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o revolving kreditnoj liniji od ...2016. godine. Na osnovu tog ugovora tužilac se obavezao da će tuženom na ime troškova obrade kredita isplatiti iznos od 1% iznosa kredita i to tako što će zadržati tako obračunata sredstva od iznosa odobrenog kredita. Zaključenjem ugovora tužilac je prihvatio odredbu da je upoznat sa opštim uslovima kreditiranja tuženog, a u trenutku zaključenja ugovora tužiocu je uručen plan otplate kredita, kao i pregled bitnih elemenata otplate kredita i osnovnih podataka ugovora što uključuje iznos kredita, visinu nominalne kamatne stope, rok otplate, efektivnu kamatnu stopu, kao i troškove obrade kredita u iznosu od 18.491,12 dinara.

U ovoj parnici predmet tužbenog zahteva obuhvata utvrđenje da je ništava odredba ugovora o kreditu kojom se uspostavlja obaveza tužioca na ime plaćanja iznosa od 1% u pogledu troškova obrade kredita, kao i vraćanje datog po takvoj ugovornoj odredbi usled posledica ništavosti.

Nižestepeni sudovi zaključuju da nije ništava odredba ugovora o kreditu u delu obaveze tužioca da tuženom na ime naknade troškove obrade kredita isplati iznos od 1% odobrenih kreditnih sredstava zadržavanjem dela odobrenih kreditnih sredstava. Uzimajuću u obzir član 10, 103, 1065. i 1066. ZOO, nižestepeni sudovi smatraju da tuženi ima pravo da pored kamate naplaćuje i troškove obrade kredita, odnosno da nije isključeno pravo banke da pored ugovorne kamate naplaćuje i druge troškove, pri čemu je tužilac bio upoznat sa ovakvom svojom obavezom povodom zaključenja predmetnog ugovora. Zaključuju da obaveza tužioca povodom plaćanja troškova obrade kredita nije bila neodređena ili neodrediva, a tuženi nije imao obavezu da korisniku kredita opredeli na šta će se troškovi obrade kredita odnositi.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata stanovište nižestepenih sudova.

Po odredbi člana 103. stav 1. ZOO ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima i to ako cilj povređenog pravila ili zakon ne upućuju na nešto drugo. Na ništavost se po odredbi člana 109. ZOO pazi po službenoj dužnosti.

Načelo savesnosti i poštenja je opšte pravilo koji treba da odredi pristup i ponašanje banke - davaoca kredita i predstavlja njenu zakonsku obavezu zasnovanu na odredbi člana 12. ZOO koji obavezuje učesnike da se pri zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa pridržavaju principa poštenog prometa. Ugovor o kreditu po svojoj pravnoj prirodi je posebna vrsta ugovora po pristupu. Ali, kod ovakvih ugovora sloboda pregovaranja i ugovaranja nije potpunosti isključena, pošto su visina kredita, rokovi i način vraćanja, pa i sredstva obezbeđenja rezultat pregovora i ugovaranja. Upravo zbog toga korisniku kredita moraju biti dostupni svi ekonomski efekti kreditnog zaduživanja. Ako su tim povodom učinjeni propusti doveli do konstituisanja nepravičnih ugovornih odredbi na štetu tužioca i nepoštovanja osnovnih načela obligacionog prava iz člana 12, 15. i 16. ZOO isti se moraju ceniti kod odlučivanja o zahtevu za ništavost ugovora.

Tumačenjem člana 1065. ZOO proizlazi da prilikom zaključenja ugovor o kreditu, nije isključena mogućnost banke da obračunava druge troškove povodom kreditnih usluga. Pravo banke da obračunava određene troškove povodom zaključenja ugovora o kreditu proizlazi i iz člana 43. Zakona o bankama koji je važio u vreme zaključenja spornog ugovora o kreditu, a kojim je predviđena mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga. Ovo pravo banke je propisano i podzakonskim aktima i to Odlukom Narodne banke Srbije o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS broj 65/11). Tako je u tački 12. navedene odluke propisano da je banka dužna da korisniku kredita pre zaključenja ugovora uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu koji obuhvata troškove kredita i visinu efektivne kamatne stope, a u tački 13. je predviđena obaveza banke da se korisniku kredita uz zaključeni ugovor uruči pregled obaveznih elemenata ugovora na odgovarajućem obrascu koji sadrži troškove kredita i visinu efektivne kamatne stope. Efektivna kamatna stopa izračunava se na osnovu propisane formule iz tačke 3. Odlukom Narodne banke Srbije o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS broj 65/11), a obuhvata sadašnju vrednost svih novčanih tokova po osnovu korišćenja finansijskih usluga. Ista obuhvata nominalnu kamatnu stopu i iznos naknade troškova koje banka obračunava klijentu koji su poznati na dan zaključenja ugovora i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora o kreditu. Stoga, kada je korisnik kredita upoznat sa visinom efektivne kamatne stope tada je upoznat sa stvarnim troškovima zaključenja i realizacije konkretnog ugovora o kreditu. Efektivna kamatna stopa time postaje pokazatelj koliko će tačno iznositi troškovi jednog ugovora o kreditu i izražava se u ponudi i u planu otplate kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja u tečaj, kao i drugi troškovi banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Proizlazi da banka ima pravo na naplatu troškova i naplatu bankarskih usluga, pa tako odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove obrade kredita može biti pravno valjana, ali samo pod uslovom da je ponuda banke, odnosno plan otplate kredita sadržao jasne i nedvosmislene podatke o troškovima puštanja kredita u tečaj, a njihova naplata vršena kroz obračun efektivne kamate stope.

Iz prethodno navedenog sledi da odredba ugovora o kreditu koja predviđa troškove obrade kredita sama po sebi nije protivna prinudnim propisima, jer ona ima osnov u članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim troškovi obrade kredita u odnosu na mehanizam njihovog obračuna i naplate podrazumevaju da se oni iskazuju u efektivnoj kamatnoj stopi. Banka obračunom i naplatom efektivne kamatne stope vrši naplatu troškova obrade kredita. Stoga ugovaranje naplate troškova obrade kredita u jednokratnom iznosu i to zadržavanje dela sredstava iz odobrenog kredita, a ujedno i njihovim uključivanjem u efektivnu kamatnu stopu dovodi do neravnopravnosti učesnika obligacionih odnosa u korist banke. Ukoliko je banka saopštila korisniku kredita iznos troškova obrade kredita i koliko iznosi efektivna kamatna stope, tada ne može naknadno vršiti naplatu takvih troškova izvan obračuna efektine kamatne stope, odnosno u trenutku puštanja kredita u tečaj i to kroz zadržavanje dela sredstava iz odobrenog kredita.

Imajući u vidu prethodno navedeno osnovani su revizijski navodi u delu koji se odnose na to da se svi prihodi banke iz ugovora o kreditu moraju naplaćivati kroz efektivnu kamatnu stopu, dok je suprotno postupanje protivno načelu savesnosti i poštenja i jednake vrednosti uzajamnih davanja.

U konkretnom slučaju, tuženi je u svojstvu davaoca kredita dostavio tužiocu, kao korisniku kredita, pregled bitnih elemenata ugovora o kreditu koji je uključivao troškove obrade kredita iskazane kroz efektivnu kamatnu stopu i opšte uslove poslovanja, dok su u planu otplate kredita bile specifikovane glavnica, visina kamate i naknada od 1%. Na taj način tužilac upoznao tuženog sa visinom njegovih obaveza, a što u tom delu pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi. Međutim, iako je sam specifikovao način obračuna troškova obrade kredita, tuženi je zadržao u spornom ugovoru o kreditu ovlašćenje da u vezi sa ovakvom naknadom umanji i kreditna sredstva koja je tužiocu odobrio, odnosno da izvrši naplatu troškova obrade kredita u integralnom iznosu, suprotno uslovima otplate kredita i bitnim elementima ugovora o kreditu koje je sam sačinio i prezentovao tužiocu. Takvo postupanje ne može uživati pravnu zaštitu, jer je suprotno načelu savesnosti i poštenja propisanog u članu 12. Zakona o obligacionim odnosima. Odredba dela člana 1 Ugovora o revolving kreditnoj liniji od ...2016. godine koja tim povodom vezuje parnične stranke izložena je posledicama ništavosti, nasuprot pogrešnom zaključku nižestepenih sudova u ovom delu. Usled posledica ništavosti, prema članu 104. Zakona o obligaciom odnosima, tuženi je u obavezi da vrati tužiocu ono što je primio po ništavoj odredbi spornog ugovora o kreditu. Sledi da tužilac osnovano potražuje od tuženog iznos od 18.491,12 dinara, kao sredstava koje je tuženi zadržao iz odobrenog kredita tužiocu u skladu sa odredbom koja se odnosila na naknadu troškova obrade kredita, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u smislu člana 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi pogrešno zasnovali odluku o neosnovanosti tužbenog zahteva, preinačena je i odluka o troškovima postupka. U odnosu na ostvareni uspeh u sporu tužiocu primenom člana 153, 154. i 163. Zakona o parničnom postupku pripadaju ukupni troškovi u iznosu od 41.618,00 dinara i to: na ime sastava tužbe i jednog obrazloženog podneska iznos od 12.000,00 dinara, na ime pristupa na jedno održano ročište iznos od 7.600 dinara, na ime sastava žalbe iznos od 12.000,00 dinara, prema važećoj AT, kao i na ime sudske takse na tužbu iznos od 5.009,00 dinara, na ime sudske takse na presudu iznos od 5.009,00 dinara, prema važećoj TT u vreme nastanka taksene obaveze.

Shodno tome, stekli su se uslovi za preinačenje nižestepenih odluka od strane Vrhovnog kasacionog suda primenom člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužiocu pripada i pravo na naknadu troškova nastalih u revizijskom postupku, primenom člana 165. Zakona o parničnom postupku, pa mu u skladu sa opredeljenim zahtevom po tom osnovu pripadaju troškovi u iznosu od 22.019,00 dinara i to na ime sastava revizije iznos od 12.000,00 dinara, prema važećoj AT, kao i na ime sudske takse na reviziju iznos od 10.019,00 dinara, prema važećoj TT.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić