Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović, Branislave Apostolović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca I.P. iz N.S., koga zastupa punomoćnik M.S., advokat iz N.S., protiv tuženih M.t. u stečaju iz N.S., koga zastupa punomoćnik M.I., advokat iz N.S. i M.C. iz P., koga zastupa punomoćnik D.Đ., advokat iz T., te umešača na strani prvotuženog M.b. a.d. iz B., koju zastupa punomoćnik R.P., advokat iz N.S., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji umešača izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 508/15 od 23.09.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 24.12.2015.godine, doneo je

R E Š E NJ E

I NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija umešača na strani prvotuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 508/15 od 23.09.2015.godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija umešača na strani prvotuženog M.b. a.d. iz B., izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 508/15 od 23.09.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P br. 953/12 od 15.09.2014.godine, utvrđeno je da je tužilac vlasnik stana u izgradnji oznake S 21 projektovane površine 46,22 m2, na trećem spratu više stambene zgrade u izgradnji u N.S. u ulici … br. .., na kp.br. … KO N.S. 1, po osnovu ugovora o kupovini i prodaji stana u izgradnji overenog pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod Ov1 br. 13651/2010 dana 30.03.2010.godine, zaključenog sa prvotuženim, što su tuženi dužni da trpe i omoguće tužiocu da upiše pravo svojine na nevedenoj nepokretnosti kod nadležne službe za katastar. Stavom drugim izreke usvojen je izlučni zahtev tužioca u odnosu na prvotuženog, a povodom navedene nepokretnosti. U stavu trećem izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 102.200,00 dinara, a stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos troškova.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 508/15 od 23.09.2015.godine odbio žalbe prvotuženog i umešača na strani prvotuženog kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Novom Sadu u stavovima jedan, dva i tri izreke.

Protiv drugostepene presude blagovremenu reviziju preko punomoćnika iz reda advokata izjavio je umešač na strani prvotuženog zbog pogrešne primene materijalnog prava zasnivajući dozvoljenost revizije na odredbi člana 404. ZPP, jer je po navodima revidenta potrebno tumačenje prava i ujednačavanja sudske prakse oko sticanja svojine kod višestrukog prometa i zaloge na stanovima u izgradnji.

Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući u smislu navedene zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je zaključio da posebna revizija umešača na strani prvotuženog nije dozvoljena, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava svojine po osnovu kupoprodajnog ugovora stana u izgradnji koji je bio predmet dvostrukog prometa, koja promena nije izvršena u javnim knjigama. Ta pravna situacija se sa pravnog stanovišta Vrhovnog kasacionog suda razrešava primenom načela pravičnosti, savesnosti, poštenja i zabrane zloupotrebe prava u smislu odredbi člana 10, 11. i 12. ZOO u vezi sa članom 4. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a kada su oba sticaoca savesna onda jače pravo ima onaj kome je nepokretnost predata u državinu. Odluke nižestepenih sudova ne odstupaju od navedenog stanovišta te nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji umešača na strani prvotuženog, tim pre što isti nije dokazao da je sporni stan opterećen hipotekom ustanovljenom u njegovu korist.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije umešača i na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i odlučio da revizija umešača nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 26.03.2012.godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na iznos od 500.000,00 dinara, što je po srednjem kursu NBS od 111,8 dinara za 1 evro protivvrednost od 4.501,26 evra.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija umešača na strani prvotuženog nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju kao neodzvoljenu.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.