U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA ..., ..., Francuska, čiji su punomoćnici ... – Milojević Sekulić, advokati iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO ..., distrikt BiH, ..., Tržnica „VV“ zona ..., Bosna i Hercegovina, čiji je punomoćnik Milan Jakšić, advokat iz ..., radi utvrđenja povrede žiga, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1843/19 od 06.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1843/19 od 06.02.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1843/19 od 06.02.2020. godine preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 5150/2018 od 29.01.2018. godine i presuđeno je tako što je: Stavom prvim izreke usvojen tužbeni zahtev tužioca te utvrđeno da je tuženi stavljanjem u carinski postupak 18 RS013013N5Y74JM6, 95 komada dukseva neovlašćeno obeleženih znakom ... u reči koji je zaštićen nacionalnim žigom registarski broj ..., grafičkim znakom zaštićenim međunarodnim žigom registarski broj ..., i grafičkim znakom zaštićenim međunarodnim žigom registarski broj ..., koji duksevi su zadržani i smešteni u magacinu Carinarnice ..., CI ... o čemu je sačinjen zapisnik o zadržavanju robe broj 07/1 D-1092/41 od 30.08.2018. godine, povredio navedene žigove registrovane na ime tužioca. Stavom drugim izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca te utvrđeno da je tuženi stavljanjem u carinski postupak 18 RS013013NF1QHVT6 45 komada dukseva neovlašćeno obeleženih znakom ... u reči koji je zaštićen nacionalnim žigom registarski broj ..., grafičkim znakom zaštićenim međunarodnim žigom registarski broj ..., i grafičkim znakom zaštićenim međunarodnim žigom registarski broj ..., koji duksevi su zadržani i smešteni u magacinu Carinarnice ..., CI ..., o čemu je sačinjen zapisnik o zadržavanju robe broj 07/1 D-1103/42 od 31.08.2018. godine, povredio navedene žigove registrovane na ime tužioca. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je nalaženo tuženom da prestane da uvozi i stavlja u promet robu neovlašćeno obeleženu znakom ... u reči koji je zaštićen nacionalnim žigom registarski broj .., grafičkim znakom zaštićenim međunarodnim žigom registarski broj ..., i grafičkim znakom zaštićenim međunarodnim žigom registarski broj ..., i zabranjuje mu se da ubuduće čini takvu ili sličnu povredu navedenih žigova, pod pretnjom plaćanja novčane kazne. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca te nalaženo tuženom da o svom trošku pod carinskim nadzorom uništi 95 komada dukseva koji su stavljeni u carinski postupak 18 RS013013N5Y74JM6, o čemu je sačinjen zapisnik o zadržavanju robe broj 07/1 D- 1092/41 od 30.08.2018. godine u roku od 8 dana od dana pravosnažnosti presude. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži tuženom da o svom trošku pod carinskim nadzorom uništi 45 komada dukseva koji su stavljeni u carinski postupak 18 RS013013NF1QHVT6, o čemu je sačinjen zapisnik o zadržavanju robe broj 07/1 D-1103/42 od 31.08.2018. godine u roku od 8 dana od dana pravosnažnosti presude. Stavom šestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca te obavezan tuženi da o svom trošku objavi uvod i izreku ove presude u štampanim izdanjima dnevnih listova „Politika“ i „Blic“, u roku od 8 (osam) dana od dana pravosnažnosti presude. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od dinara od 35.700,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka presude. Stavom osmim izreke, odbijena je žalba tuženog, izjavljena protiv rešenja o troškovima sadržanog u stavu sedmom izreke prvostepene presude, kao neosnovana.

Protiv drugostepene presude, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju, tužilac je predložio da se revizija tuženog odbije kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... sa izmenama) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje povrede zaštićenog žiga tužioca tranzitom robe tuženog, koja je u sebi sadržala neovlašćeno obeležen znak ... zaštićenog nacionalnim žigom tužioca, zabrana uvoza i stavljanja u promet robe neovlašćeno obeležene znakom ... i zabrana tuženom da ubuduće čini takvu ili sličnu povredu navedenih žigova, obavezivanje tuženog da o svom trošku uništi 95 i 45 komada dukseva pod carinskim nadzorom koji su stavljeni u carinski postupak, te da o svom trošku objavi uvod i izreku ove presude u štampanim izdanjima dnevnih listova „Politika“ i „Blic“.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je nosilac prava nacionalnog žiga registarski broj ... kojim je zaštićen znak ..., koji žig se nalazi u važnosti do 29.08.2027. godine, kao i nosilac dva međunarodna žiga kojima je zaštićen znak u grafičkom rešenju za robu iz međunarodne klasifikacije odgovarajuće klase, jedan u važnosti do 20.12.2022. godine, a drugi u važnosti do 06.05.2023. godine. Carinarnica u ... obustavila je puštanje robe stavljene u carinski postupak i to 95 komada i 45 komada dukseva, čiji je primalac – uvoznik ovde tuženi, pošiljalac društvo iz ..., a kao ruta dopreme robe naznačena putanja Turska- Bugarska- Srbija- Bosna i Hercegovina. O zadržavanju robe sačinjeno je Obaveštenje Uprave Carina od 04.09.2018. godine, u kom je navedeno da je tranzitna roba tuženog stavljena u carinski postupak zbog sumnje da se robom povređuje pravo intelektualne svojine i tužilac je obavešten o istom.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev na osnovu člana 38. Zakona o žigovima, nalazeći da tranzitom robe preko teritorije Republike Srbija nije izvršena povreda žiga tužioca, jer tako nešto nije bilo predviđeno važećim Zakonom o žigovima („Sl. glasnik RS“, br.104/09... 10/2013). Izmenama i dopunama Zakona o žigovima iz 2013. godine izostavljeno je pravo nosioca žiga da drugim licima zabrani tranzit robe, što je prema ranije važećem Zakonu o žigovima bilo predviđeno kao povreda prava. Imajući u vidu navedeno i činjenicu da naknadnim izmenama Carinskog zakona koji je donet 2010. godine nisu promenjene odredbe koje se odnose na mere za zaštitu prava intelektualne svojine na granici, prvostepeni sud zaključuje da je kasnije donetim Zakonom o izmenama Zakona o žigovima derogirana odredba Carinskog zakona koja se odnosi na tranzit.

Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda, preinačio je prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev. Prema stanovištu drugostepenog suda u slučaju kada Zakon o žigovima ne propisuje izričito da se povredom prava smatra i tranzit robe sa neovlašćenim korišćenjem zaštićenog znaka, a drugi zakon to pitanje izričito reguliše, tada se ima primeniti upravo odredba tog zakona kojom je ovo pitanje izričito regulisano. Zato je drugostepeni sud na osnovu člana 280. Carinskog zakona, kao i opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava sadržanog u Direktivi Evropske Unije i člana 78a stav1. Zakona o žigovima usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je tuženi povredio pravo tužioca kao nosioca žiga i tuženom naložio prestanak povrede prava u vidu uvoza i stavljanja u promet robe neovlašćeno obeležene znakom tužioca, uništenje robe koja je zadržana u carinskom postupku o trošku tuženog, kao i objavljivanje presude o trošku tuženog.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava. Pogrešna primena materijalnog prava, prema navodima revidenta se sastoji u tome što Privredni apelacioni sud nije pravilno primenio član 38. Zakona o žigovima. Navodi da tom odredbom nije bilo predviđeno da se radnjom tranzita može učiniti povreda žiga i da nosilac žiga može zabraniti tranzit robe, već samo uvoz ili izvoz robe. Smatra da je pogrešan stav Privrednog apelacionog suda da se ova pravna stvar reši primenom Carinskog zakona umesto jezičkim tumačenjem Zakona o žigovima. Dalje navodi da se Direktiva EU 2015/2436 iz 2015. godine ne može direktno primenjivati pred domaćim sudovima.

Navodi revizije nisu osnovani.

U konkretnom slučaju tuženi je uvoznik robe pod zaštićenim znakom tužioca. Roba je bila u tranzitu radi uvoza u Bosnu i Hercegovinu. Carinarnica u ... je 30. i 31.08.2018. godine prekinula carinski postupak i privremeno zadržala 95 komada i 45 komada dukseva obeleženih znakom ... koje je tuženi uvozio u Bosnu i Hercegovinu zbog sumnje da je povređeno pravo žiga tužioca.

Prema odredbi člana 280. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010... 113/2017) uvoz, izvoz ili tranzit robe kojim se povređuju prava intelektualne svojine utvrđena propisima koji uređuju to pitanje i međunarodnim ugovorima, nije dozvoljen.

Prema odredbi člana 282. istog zakona, carinski organ može po službenoj dužnosti prekinuti carinski postupak i puštanje robe koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu ako posumnja da je povređeno neko od prava intelektualne svojine.

Odredbom člana 38. Zakona o žigovima kojim se uređuje sadržina, sticanje i obim prava nosioca žiga, propisano je u stavu 2. tačka 1. da nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste znak koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan.

Prema odredbi člana 72. Zakona o žigovima, povredom prava smatra se svako neovlašćeno korišćenje znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 38 i člana 43. satv 2. istog zakona.

Odredbama Zakona o žigovima iz 2013. godine („Sl. glasnik RS“, br.10/2013) nije izričito propisano da nosilac žiga može zabraniti drugim licima da neovlašćeno koriste njegov znak zaštićen žigom i u slučaju tranzitnog prometa robe. Međutim, to ne znači da nosilac žiga nema to pravo odnosno da je takav vid pravne zaštite zakonom isključen. To pravo nosioca žiga je izričito ustanovljeno odredbom člana 281. Carinskog zakona. Carinski organ je saglasno odredbi člana 282. istog zakona ovlašćen i po službenoj dužnosti da može prekinuti carinski postupak i puštanje robe koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu, ako posumnja da je povređeno neko od prava intelektualne svojine. Osim toga, takav postupak zaštite prava nosioca žoga poznaje i odredba Direktive EU 2015/2436 iz 2015. godine. Tom odredbom je izričito propisano da nosilac žiga ima pravo da zabrani tranzit robe obeležene neovlašćenim korišćenjem žigom zaštićenog znaka. Zato se pravo značenje odredbe člana 38. stav 2. tačka 1. Zakona o žigovima može utvrditi sistematskim tumačenjem svih navedenih zakonskih propisa, a ne samo navedene odrebe Zakona o žigovima kako neosnovano tvrdi revident. Ono ukazuje da nosilac žiga može zabraniti drugim licima neovlašćeno korišćenje znaka koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom kojim je obeležena roba i u slučaju kada se radi o robi u tranzitu. Iz iznetih razloga pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je shodno napred citiranim odredbama usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti.

Neosnovani su navodi revidenta da se Direktiva EU 2015/2436 iz 2015. godine ne može direktno primenjivati pred domaćim sudovima. Ovo iz razloga što Direktiva EU 2015/2436 iz 2015. godine, predstavlja opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava, koje se saglasno odredbi člana 16. stav 2. Ustava neposredno primenjuje. Dakle, da bi se primenjivala opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, nije potrebno da ih država ratifikuje, kao što je to slučaj sa međunarodnim ugovorima koji moraju biti ratifikovan da bi predstavljao deo pravnog poretka i neposredno se primenjivao.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić