U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, ..., u restrukturiranju, koju zastupa punomoćnik Aleksandar Todorović, advokat iz ..., protiv tuženih 1. BB, ..., u stečaju koga zastupa punomoćnik Miljan Rajković, advokat iz ..., 2. VV, ... i 3. GG, ..., ..., koje zastupa punomoćnik Zoran Ateljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3078/15 od 22.02.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3078/15 od 22.02.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Privrednog suda u Beogradu P 13254/11 od 12.03.2015. godine, u stavu I izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe, stavom II izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi potraživanje prema prvotuženom BB, u stečaju ..., u iznosu od 45.436.247,00 eura sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2011. godine do isplate sve u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom III izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže drugo i trećetuženog da mu solidarno isplate iznos od 45.436.247,00 eura sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2011. godine do isplate sve u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom IV izreke obavezan je tužilac da isplati prvotuženom iznos od 447.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud presudom Pž 3078/15 od 22.02.2017. godine odbija žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrđuje navedenu prvostepenu presudu. Stavom dva izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv drugostepene presude, tužilac izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Troškove nije tražio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu čl. 399. Zakona o parničnom postupku ( Sl. glasnik RS br. 125/04,...111/09), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (Sl. glasnik RS br. 72/11 ...55/14) Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužioca nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnim povredama iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi u vezi utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza, u prvostepenom postupku ne mogu biti revizijski razlozi kod pobijanja drugostepene presude u smislu člana 398. Zakona o parničnom postupku. Revizijom tužioca se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12. Zakona o parničnom postupku jer pobijana presuda ne sadrži nikakve nedostatke zbog kojih se ne bi mogla ispitati jer su u njoj navedeni jasni razlozi o bitnim činjenicama koji nisu u protivrečnosti sa stanjem u spisima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi su kao članovi konzorcijuma zaključili sa Agencijom za privatizaciju RS, Ugovor o prodaji društvenog kapitala društvenog preduzeća za proizvodnju ... AA ... . Ugovor je zaključen 11.04.2016. godine i predmet ugovora je bila prodaja 100 % ukupnog kapitala subjekta privatizacije. Navedenim ugovorom je bio predviđen minimalni investicioni program koji su tuženi morali da ispune, a koji je podrazumevao investiranje i završavanje započete izgradnje pogona ... . Nakon toga zaključena su dva aneksa ugovora o prodaji društvenog kapitala i dve dopune od 19.06.2007. godine i 08.08.2008.godine. Dopunom 1. izmenjena je obaveza iz minimalnog investicionog programa tako što je isključenja obaveza investiranja i završetka započete gradnje pogona ... . Skupština društva AA je donela dana 01.08.2007. godine odluku o prodaji proizvodnog pogona ... i istog dana je sa kupcem iz ... zaključen ugovor o prodaji opreme tog pogona. Tuženi većinski vlasnici tužioca doneli su odluku o prodaji sporne opreme za cenu od 32.500.000,00 eura što okvirno odgovara procenjenoj vrednosti istog pogona na dan veštačenja pri čemu su sredstva isplaćena na račun AA iskorišćena za izmirenje dospelih obaveza. Sporni pogon prilikom prodaje bio je izgrađen 77,54%, a ukupna potrebna ulaganja za realizaciju generalnog projekta izgradnje postrojenja za proizvodnju ... na dan veštačenja pod pretpostavkom da oprema nije prodata bi iznosila 9.411.222,00 eura. Iz nalaza i mišljenja Komisije veštaka utvrđeno je da je AA u celom poslovnom periodu poslovala nerentabilno te projekat pogona ... ne bi garantovao povraćaj investicija niti ostvarenje dobiti.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za obavezivanje tuženih na plaćanje naknade štete u vidu izgubljene dobiti, s obzirom da nije bilo štetne radnje tuženih.

Neosnovan je revizijski navod da je štetna radnja tuženih upravo prodaja spornog pogona koja je definitivno onemogućila dalji razvoj i smanjenje gubitaka u proizvodnji tužioca.

Revident je izgubio iz vida nespornu činjenicu da je Agencija za privatizaciju tuženima naknadno isključila obavezu ulaganja i završetka pogona ... . Takva odluka je doneta jer je Agencija zaključila da bi sporno investiranje bilo nerentabilno. Ova poslovna procena Agencije potvrđena je i Nalazom i mišljenjem Komisije veštaka u ovom postupku. Upravo je utvrđeno da ugovoreno ulaganje u ... ne bi isplatilo investiciju niti donelo dobit preduzeću već samo eventualno minimalno smanjenje gubitka u odnosu na već postojeću proizvodnju pogona ... .

Stoga, tužilac po redovnom toku stvari nije mogao osnovano očekivati sticanje dobiti odnosno smanjenje gubitaka od spornog pogona.

Nema štetne radnje tuženih u tom smislu ni od prodaje pogona jer je realna novčana protivrednost istog ušla u imovinu tužioca. Pored navedenog sporni pogon pre prodaje nije radio 20 godina, pa ni ulaganje ne bi popravilo stanje bez obzira čija bi to investicija bila (tuženih ili nekog kasnijeg kupca kapitala).

U toj situaciji po redovnom toku stvari nema očekivane dobiti pa su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 154,155 i 189. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 31. i 32. Zakona o privrednim društvima, kada su zaključili da tuženi nisu dužni platiti tužiocu utuženi iznos na ime izgubljene dobiti.

Iz navedenih razloga primenom člana 405 stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić