U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“ DOO iz ..., čiji je punomoćnik Davor Popović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat iz ..., sa umešačem na strani prvotuženog „VV“ DOO iz ..., čiji su punomoćnici Radoslav Tadić i Bojan Tadić, advokati iz ... i tuženog „GG“ DOO iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Aleksić, advokat iz ..., radi pobijanja pravnih radnji, vrednost predmeta spora 275.000.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2256/18 od 19.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 14.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2256/18 od 19.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Valjevu P br.336/17 od 11.01.2018.godine, u stavu 1 izreke odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je bez pravnog dejstva prema tužiocu Ugovor o prenosu udela u privrednom društvu prirodno lečilište „DD“ DOO ... zaključen između Poslovnog sistema “VV“ DOO iz ..., kao prenosioca i tuženog „BB“ DOO iz ..., kao sticaoca, overen u Osnovnom sudu u Novom Sadu pod Ov br..../... od 04.11.2013.godine na osnovu koga je rešenjem Agencije za privredne registre Bd .../13 od 08.11.2013.godine izvršen prenos udela u privrednom društvu prirodno lečilište „DD“ DOO ... sa prenosioca na sticaoca, u obimu potrebnom za namirenje tužiočevog potraživanja prema “VV“ DOO iz ... nastalog na osnovu ugovora o zajmu od 02.11.2012.godine u iznosu od 2.480.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate sa ugovorenom kamatom od 3,5 % na mesečnom nivou počev od 02.11.2012. do 02.11.2013. godine što je tuženi dužan da prizna i trpi da se kod Registra privrednih subjekata izvrši promena podataka u privrednom društvu prirodno lečilište „DD“ DOO ... . Stavom 2. izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 831.700,00 dinara. Stavom 3. izreke odbijen je zahtev umešača za naknadu troškova postupka.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 2256/18 od 19.09.2018. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu Privrednog suda u Valjevu u stavovima 1 i 2 izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Umešač na strani prvotuženog je podneo odgovor na reviziju tužioca. Predložio je odbijanje revizije kao neosnovane. Troškove odgovora nije tražio ni opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih apsolutno bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Neosnovan je navod revidenta da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 386. stav 1. i 3. ZPP jer drugostepeni sud nije ispitao prvostepenu presudu u svim žalbom pobijanim delovima. Drugostepeni sud je u skladu sa navedenom zakonskom odredbom ispitao prvostepenu presudu u stavovima 1 i 2 koji su pobijani žalbom tužioca. Ista je ispitana u granicama žalbenih navoda uz ocenu da ista nije zahvaćena bitnim povredama postupka na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Za svoje odlučivanje drugostepeni sud je dao jasne i neprotivrečne razloge.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac je kao zajmodavac sa Poslovnim sistemom „VV“ DOO kao zajmoprimcem 02.11.2012. godine zaključio Ugovor o zajmu 2.480.000 evra u dinarskoj protivrednosti sa ugovorenom kamatom od 3,5% mesečno i rokom vraćanja 02.11.2013.godine. Isti ugovarači su 24.12.2012. godine, shodno obavezi iz prethodnog ugovora, zaključili Ugovor o zalozi udela umešača u privrednom društvu Prirodno lečilište „DD“. Prijava tužioca za upis založenog prava odbačena je rešenjem Agencije za privredne registre od 04.11.2013.godine. Tužilac je 06.11.2013.godine podneo sudu predlog za izvršenje protiv dužnika radi naplate potraživanja iz Ugovora o zajmu. Privredni sud u Valjevu je usvojio predloženo izvršenje rešenjem od 03.02.2014.godine i odredio da će se isto sprovesti upisom založnog prava, plenidbom, procenom i prodajom udela koje izvršni dužnik ima u privrednom društvu Prirodno lečilište „DD“. Između Poslovnog sistema “VV“ DOO iz Vladimiraca, kao prenosioca i tuženog „BB“ DOO iz ..., kao sticaoca 04.11.2013. godine zaključen je Ugovor o prenosu udela sa naknadom od 275.000.000,00 dinara ili 2.410.134,84 evra. Upis prenosa udela u registru privrednih subjekata izvršen je 08.11.2013.godine. Na taj način izmiren je deo ukupnog duga Poslovnog sistema “VV“ od 2.709.989 evra koji je imao prema tuženom jer je tuženi u tom iznosu izmirio kreditni dug „VV“ prema banci. Tužilac je 07.02.2014. godine obavestio tuženog da je doneto rešenje o izvršenju na udelu ovde umešača i da su ispunjeni uslovi za pobijanje Ugovora o prenosu udela od 04.11.2013.godine.

Kod ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 280. i 281. ZOO odbili tužbeni zahtev za pobijanje Ugovora o prenosu udela sa pravnim posledicama pobijanja. Po stanovištu drugostepenog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 281. stav 1. ZOO jer znanje tuženog za postojanje potraživanja tužioca, ne znači da je ugovor o prenosu udela zaključio sa namerom da šteti drugim poveriocima, već u cilju naplate svog potraživanja prema istom dužniku. Ni drugi uslov iz člana 280. stav 2. ZOO za pobijanje pravnih radnji dužnika po stanovištu suda nije ispunjen jer tužilac nije dokazao da zbog pobijanog pravnog posla neće moći da namiri svoje potraživanje. Ovo naročito imajući u vidu da tužilac vodi postupke za naplatu potraživanja kako protiv dužnika tako i protiv osnivača i članova njegove porodice kao solidarnih dužnika.

Revizijom tužioca osporavaju se razlozi drugostepenog suda za odbijanje tužbenog zahteva jer su po oceni revidenta ispunjeni zakonski uslovi za pobijanje. Pogrešno sud razmatra nepostojanje namere tuženog da zaključenjem spornog ugovora ošteti ostale poverioce. Zakonska odredba kod teretnog raspolaganja kao uslov za pobijanje ne propisuje postojanje namere sticaoca već da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem šteti poveriocima. Osporava i stav drugostepenog suda da tužilac bez obzira na pobijano raspolaganje ima mogućnosti namirenja svog potraživanja. Postupci koje tužilac vodi radi namirenja potraživanja i na koje se sud poziva su u prekidu. Pored toga zakonska odredba nemogućnost namirenja poveriočevog potraživanja ograničava na nepostojanje sredstava kod dužnika, a sud odredbu proširuje i na solidarne dužnike.

Revizijski navodi tužioca nisu osnovani.

Institut pobijanja regulisan odredbama 280. do 285. ZOO ovlašćuje poverioca dospelog potraživanja, bez obzira kada je nastalo, da od nadležnog suda zahteva da oglasi bez pravnog dejstva prema njemu onu pravnu radnju koju je preduzeo njegov dužnik na njegovu štetu. Radnja je preduzeta na štetu poverilaca ako je dužnik zbog te radnje dospeo u stanje insolventnosti pa poverilac ne može da namiri svoje potraživanje. Postojanje dospelog potraživanja, preduzeta pravna radnja dužnika i da je ista preduzeta na štetu poverilaca su opšti uslovi za pobijanje propisani odredbom člana 280. ZOO. Posebni uslovi za teretno raspolaganje, koje je predmet spora, propisani su odredbom člana 281 stav 1 ZOO. To su znanje ili mogućnost saznanja dužnika da raspolaganjem nanosi štetu poveriocima kao i da je trćem licu sa kojim ili prema kome je pravna radnja preduzeta bilo ili moglo biti poznato da dužnik oštećuje poverioce.

Nisu ispunjeni kumulativno svi navedeni uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji. Ovo sa razloga što se ne može smatrati da je dužnik tužioca Poslovni sistem “VV“ DOO zaključenjem Ugovora o prenosu udela sa tuženim raspolagao na štetu poverilaca jer je navedeno privredno društvo bilo i tuženikov dužnik. Zaključenjem spornog ugovora delimično je namireno potraživanje tuženog prema dužniku i to potraživanje koje je dospelo pre potraživanja tužioca prema istom dužniku. Tužilac nije na osnovu Ugovora o zalozi od 24.12.2012. stekao pravo zaloge na udelu dužnika jer isto nije upisano u registar saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. Nije stekao prioritet namirenja svog potraživanja iz udela dužnika ni na osnovu rešenja o izvršenju od 03.02.2014. godine jer je udeo tada već bio registrovan u vlasništvu tuženog. Nasuprot tome na osnovu neosporene tvrdnje, tuženi je blokirao račun dužnika i stekao pravo prvenstva naplate svog potraživanja od dužnika. Kod činjenice da je tuženom prenet udeo u cilju namirenja potraživanja od dužnika koji je istovremeno i dužnik tužioca i da tužilac nije, a tuženi jeste, imao prioritet u namirenju svog potraživanja, ne može se govoriti o raspolaganju dužnika na štetu tužioca. Ne radi se o pobijanju pravnih radnji dužnika u stečaju gde je cilj kolektivno ravnomerno namirenje poverilaca, pa favorizovanje jednog poverioca vodi pobijanju pravnog posla ili pravne radnje dužnika. Kada stečaja dužnika nema, niti prioriteta naplate u korist poverioca koji pobija pravnu radnju dužnika, ispunjenje obaveze dužnika prema poveriocu koji je imao prioritet u redosledu naplate, ne vodi uspešnom pobijanju te radnje zbog toga što drugi poverioci nisu ili ne mogu biti namireni iz imovine dužnika.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić