Prev 402/2023 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 402/2023
04.05.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., preduzetnika, trgovinska radnja BB, čiji je punomoćnik Srđan Marić, advokat u ..., protiv tuženog BANCA INTESA AD Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 4959/21 od 19.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 04.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 4959/21 od 19.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 4959/21 od 19.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 731/2021 od 01.04.2021. godine utvrđeno je da je ništava odredba član 8. Ugovora o kreditu br. ... od 24.07.2018. godine i tačke 3.5 (u tabeli označeno kao naknada banke fiksna 10.000,00 dinara) Obaveznih elemenata ugovora o kreditu broj ... od 24.07.2018. godine. Obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.07.2018. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4959/21 od 19.10.2022. godine, preinačena je prvostepena presuda i presuđeno tako da se odbija tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništava odredba člana 8. Ugovor o kreditu br. ... od 24.07.2018. godine i tačke 3.5 Obaveznih elemenata ugovora o kreditu broj ... od 24.07.2018. godine. Odbijen je tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.07.2018. godine do isplate i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 32.300,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškove koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč. U slučaju kada je tužba zasnovana na činjeničnoj tvrdnji da tužiocu nije poznata struktura i mehanizam troškova obrade kreditnog zahteva, a u postupku je utvrđeno da je tuženi predao tužiocu obrazac Obavezni elementi ugovora o kreditu, to se ne može govoriti o nesavesnom postupanju banke, niti ništavosti sporne ugovorne odredbe. Ovo iz razloga što nijednim zakonskim ili podzakonskim aktom nije bila propisana obaveza banke da klijentima obrazlaže strukturu troškova obrade kredita koje je klijent dužan da plati u postupku realizacije kreditnog zahtev, a tužilac je svakako bio upoznat sa visinom svoje obaveze plaćanja troškova obrade kredita, kao i sa visinom efektivne kamatne stope. Stoga, pobijana odluka je u skladu sa gore pomenutim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, a takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 27.01.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, iz razloga što je u sporovima male vrednosti revizija isključena izričitom zakonskom odredbom, a zbog prirode spora, pa nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić